Људски живот су одувек пратиле животиње. Оне су биле Адамови помоћници још у рају. У 22. правилу Светогорског Устава каже: „Монаси не треба да узгајају животиње за себе“. Прве, 996. године, за братију Велике Лавре, почео је да узгаја Свети Преподобни Атанасије Атонски. Од тада па до данас на Светој Гори живе животиње.

Прикупили смо случајеве из живота, као и изреке светогорских Светитеља – старца Пајсија Светогорца и Силуана Атонског о улози животиња у животу човека и како се према њима правилно односити. Уосталом, погрешан однос према животињама данас се може срести свуда, па и у манастирима! У домовима људи, породичне мачке и пси, кућни љубимци, често се сматрају практичним члановима породице. А у манастирима, где животиње не могу да се држе у келијама, неки, супротно забрани, држе и огромне псе.

+       +       +

"За животиње је човек Бог. Као што ми од Бога тражимо помоћ, тако и оне траже помоћ од човека" (Преп. Пајсије Светогорац).

"Чак и дивље животиње, звери, пост понекад укроти, смири. Гледајте, јер када су животиње гладне, оне прилазе човеку. Инстинктивно, животиње схватају да ће умрети од глади, а приближавајући се човеку, могу наћи храну и остати живе" (Преподобни Пајсије Светогорац).

„Дивље животиње су створења са великим поштовањем. Ја сам нашао више поштовања код дивљих животиња него код многих људи. Боље је бити пријатељ са животињама него са људима овог света. Ако – после Бога – желиш да имаш правог пријатеља, онда направи пријатељи са Светима. Ако немаш пријатеље Светитеље, онда се дружи са дивљим животињама“ (Преподобни Пајсије Светогорац).

„Животиња, па и вук, ако је у тешкој ситуацији, онда тражи помоћ и не може да науди човеку“ (Преподобни Пајсије Светогорац).

„Ако немаш љубави, онда нећеш моћи ни мачку натерати да ти буде послушна“ (Преподобни Пајсије Светогорац).

„Дођу шакали, дивље свиње... Некада дотрчи мала лисица. Кад мачке оду, дотрча лисица. Вепрови се лети не виде, јер се боје ловаца, виде се само змије, јер се људи боје од њих. Птице лете у јатима: велика, мала. Ја им дајем натопљене крекере, а они једу. Нарочито чувам орахе од локума за птице које доносе пролеће. Ове јадне птице, почев од зиме, кад још има снега, певају као пролеће. Једном речју утешавају“ (Преподобни Пајсије Светогорац).

„На Атону сам чуо за старца Теофилакта из скита Светог Василија, који се дружио са дивљим животињама. Осећале су његову љубав и одлазиле у његову келију у случају потребе, јаучући жалосно.

Старац је изашао из келије и видео да му она пружа своју сломљену ногу, као да му показује где је боли. Донео јој је кекса да се освежи, узео два чипса и чврсто спојио поломљено место. Онда рече срндаћу: „Сада иди у миру, па се врати за недељу дана, ја ћу погледати“. Овај блажени старац је говорио животињи као лекар болеснику, јер је и сам постао човек Божији!“ (Преподобни Пасије Светогорац).

 „Птице су ме пратиле куда год да сам ишао. Када сам се попео на стене и почео да певам, скупиле су се, а ја сам им бацио пиринча. Ако сам хтео тишину, онда сам морао да ћутим, јер када би почео да певам, птице би одмах ту слетеле!

Сећам се да сам се једном укочио у доњем делу леђа, морао сам да проведем неколико дана у кревету. Тако је једна птица улетела право у моју келију и села ми на груди. Седела је, гледала ме у лице и цвркутала неколико сати заредом, веома лепо. Какво изненађење!“ (Преподобни Пајсије Светогорац).

„Неки се везују за животиње, али тиме вређају Створитеља, јер је човек позван да вечно живи са Господом, царује са Њим и љуби јединог Бога. Не треба гајити страст према животињама, већ само срце које милује сваку твар“ (Свети Силуан Атонски) .

„Ко истински воли човека и у својим молитвама вапи за целим светом, не може се везати за животиње“ (Старац Силуан Атонски).

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Извор: "Москва Трећи Рим"