Викар румунског Патријарха, Епископ Плоештски Варлаам, 27. априла 2023. године, у румунском општежитељном скиту Продром на Атосу, предводио је чин обретења моштију протосинђела Петронија (Тенасе), познатог атонског старца, духовног учитеља , дубоког молитвеника и човека великог смирења. Вађење посмртних остатака старца обављено је више од 12 година након његове смрти, наводи ziarullumina.ro.

 „Када смо извадили кости ногу, помислили смо како су уморне, јер отац Петроније никада није седео на клупи током дугих служби и бденија“, рекао је владика Варлаам.

По речима Његовог Преосвештенства, старац је увек са великом љубављу примао ходочаснике и имао „глас који позива на дубоку унутрашњу молитву и к побожности“.

Владика је изразио уверење да десетине хиљада Румуна у својим домовима чувају благослове од оца Петронија, који се потрудио да лично одговори  на писма свима који су тражили његове молитве, тражили савет или донирали прилоге. Имао је рукопис беспрекорне лепоте, ретку калиграфију коју је задржао до своје старости“, рекао је владика Варлаам.

По његовом уверењу, са побожним животом старца највише су у складу речи апостола Павла: „Подвизавах се подвигом добрим, трку сврших, веру сачувах“ (2. Тим. 4, 7). .

 „Ове речи највише пристају оцу Петронију, који остаје пример свима који су га познавали, а посебно оцима овог манастира, који су користили његово духовно руководство и пре свега светли пример учитеља молитве, смирења, покајања, побожности и љубави према отаџбини, јер никада није заборавио место где је рођен, учио је као монах, као интелектуалац, као теолог“, рекао је Патријаршки викар.

Архијереј је указао и на значај актуелног догађаја, истакавши чињеницу да је захваљујући чистом и беспрекорном животу старца, Румунска Патријаршија предложила оца Петронија за канонизацију, као живописан пример за све љубитеље молитве.

Отац Петроније (Тенасе) (1914-2011) био је родом из општине Фаркаша, округ Њамц, а духовно образовање је стекао у заједници манастира Њамц. Студирао теологију, математику и филозофију. У Богословији при манастиру предавао је хомилетику, катихизис и педагогију. Много је пропатио због атеистичког комунистичког режима и био је приморан да се повуче из Њамца у манастир Сихастрију. Два пута му је нуђено да постане патријарх Румунске православне цркве, али је оба пута одбио ту част.

У 64. години отишао је на Свету Гору, где је од 1984. до 2011. године био игуман манастира Продром. Упокојио се 22. фебруара 2011. године у 94. години, сахрањен је на скитском гробљу.

 Превод и приређивање: "Борба за веру"