(Ово сказаније не налази се ни у једном житију светог Ђорђа. Оно се налази у рукопису у манастиру Зографу, који је манастир посвећен овоме свецу. И чита се оно само на дан светог Ђорђа. Рукопис Зографски датира од године 1767.).

Беше у некоме селу један тежак по имену Теопист, човек побожан и богобојазан. Он имаше два пара волова, којима ораше њиве своје, и тако издржаваше себе и дом свој. Једнога дана ораше Теопист са слугама својим. Кад би време, он пусти волове мало на одмор и на пашу. Али се волови загубише, те их не могоше наћи, и увече се вратише људи дома на конак без волова. А кад свану, упути се Теопист на једну страну, а слуге на другу да траже волове, али их не нађоше. Тако чинише и други и трећи дан, и не нађоше волове, и због тога се веома растужише. Рекоше му комшије његове: О, човече, кад ниси могао да нађеш волове, дали си призвао некога свеца, како би ти помогао да нађеш, јер како ћеш се хранити без волова. На то им Теопист одговори: Призвао сам многе свеце, али ме не послушаше.

Онда му они рекоше: Да ли си призвао Георгија Кападока? Можда би ти он помогао и испунио ти жељу да нађеш своје волове; јер он је многе услишао и помиловао, па ће помиловати и тебе." А Теопист рече: ако ми помогне те нађем волове своје, заклаћу једног вола и прислужићу светоме Ђорђу. Како изрече ову реч, он оде поново да тражи, и нађе волове где пасу сва четири заједно. И обрадова се и прослави Бога и заблагодари светом Ђорђу, па узе волове и отиде радостан својој кући. А кад их његова жена виде, зарадова се веома и она и упита: На ком си их месту нашао, господине мој?" Одговори Теопист: Чим дођох на то и то место, обретох где пасу заједно.

А жена му рече: Не говорих ли ти ја, да пођеш на то место и потражиш, па би их нашао, а ти ме не послуша!" А Теопист одговори: Веруј ми, жено, да сам ходио на оно место двапут и трипут, али их не нађох; а сад се помолих светом Ђорђу Кападоку, и поможе ми светац, и нађох. Али се заветовах, ако нађем волове, да ћу једнога заклати и прислужити светом Ђорђу, па сад морам извршити оно што заветовах." А жена му рече: Да закољемо једну кокош, и учинимо службу, и погостимо свештеника." И тако заклаше једну кокош, па призваше јереја, те сврши литургију и угостише га. Али после овога јавља се свети Ђорђе ноћу на сну Теописту и говори му: Таман си лепо учинио што си заклао кокош да мени прислужиш! Зар ниси сам рекао: ако нађем волове моје, заклаћу једнога да учиним службу светоме? Зашто сад не учини оно што заветова? Него без околишања да испуниш оно што си својим устима изрекао." Када се пробуди Теопист од сна, исприча жени све што је видео у сну. А она му рече: Да закољемо једну овцу и опет учинимо службу свецу." И заклаше овцу, и учинише службу свецу. Но опет се јавља светац ноћу и говори Теописту: Дакле, сагласио си се да ми прислужиш једном овцом, Теописте? Не знаш ли ти, да сам ја војвода, и да многи људи следују мени? Него чуј, и учини оно што си заветовао да ћеш учинити. Ако ли не, после ћеш се кајати." Када се човек пробуди, рече жени својој: Боље би било да се нисам ни помолио свецу, него ли извршавати сад оно што он заповеда!" А жена њему: Не веруј сновима, јер могу бити по дејству демона, који нас учи да закољемо вола, те да осиромашимо и да немамо чиме хранити се." И беху у чуду обоје шта да раде? И опет после овога јавља се светац Теописту и говори му јасно: Тако, тако, сад сматраш моје речи демонском фантазијом! Али ево ти кажем: кад сване дан, имаш да покољеш све твоје волове, и све кокоши, свиње, и овце, и да ниједнога брава не оставиш живога у дому своме; него да покољеш све, и приредиш ми службу; а ја ћу доћи за трпезу са мојим људима. Ако ли ме преслушаш и не учиниш како ти велим, пустићу огањ да сагори тебе и сву имовину твоју." Кад се пробиди Теопист, узвикну великим гласом својима: брзо потеците, пријатељи моји, и покољите волове, и кокоши  и сав мал што имам, да не би изгубио живот свој и предао огњу сву имовину моју. А они чувши ово рекоше: Заиста полудео је, те хоће да упропасти све имање своје" А он им викну: Ако ме волите, учините ово што вам рекох, јер сам у великој муци." Тада поклаше волове и све живо што имаше од мала, и почеше готовити трпезу за цело оно село, и позваше свештенике из близине да служе литургију светом Ђорђу. Па кад спремише трпезу, седоше и чекаху свеца да дође те да почну јести. И ускоро се чу тутањ као од многих коња у трку. Погледа Теопист и виде свеца где језди на коњу са многим људима за њим. И изађе из дома у сретање и поклони се свецу. Светац га поздрави: Радуј се, Теописте!" А он му одговори: Добро си ми дошао, господине мој!" И опет проговори светац Теописту: Чуо сам да си позвао светога Ђорђа Кападока, и ево место њега дошао сам ја, мада ако ме питаш, и ја се зовем Ђорђе, и ја сам од Кападокије." А светац имаше два младића, који држаху скуте његове на путу, једног с десна, а другог с лева. А кад седе светац за трпезу, рече Теопист: Господине мој, ако наредиш, нека дођу и сви остали војници у мој дом. Светац пак одговори: Пошто их има много, боље нека пођу у друге домове да одседну, а ја и ови младићи остаћемо у твоме дому." Опет рече Теопист: Ако заповедиш, господине мој, да дам коњу твоме мало сена да једе. А светац одговори: Немој, него нека стоји без хране." И када светац уђе у трпезарију, поклонише му се сви људи. Тада благослови трпезу, и почеше јести. Онда рече светац свима: Пазите добро кад једете месо да не скршите ни једну кост; јер ако неко скрши једну кост, казнићу га љутим мукама." А кад то чу жена Теопистова, рече мужу своме: Тешко нама, како хоће да мучи госте наше!" А Теопист њој на то: Ћути, жено; овај је многе помиловао и облагоденствовао; неће ли како и нама дати неколико златника да се прехранимо." А када започеше јести, заповеди светац двојици младића, да они служе око трпезе. Тада Теопист рече овима: Господо моја, кад вам нестане вина у крчагу, напуните опет из мешине." Они пак служаху из крчага и никако крчаг да се испразни, но стално беше пун. А сви јеђаху са великим сграхом због оне речи свечеве: ако неко скрши једну кост, казнићу га. Када се наједоше, усташе на молитву да заблагодаре Богу. Онда светац рече: Отпевајте тропар и кондак светоме Ђорђу." А када почеше кондак и рекоше: Воздјелан Богом показасја", светац очита ову молитву: „Господе Боже Сведржитељу, који си све створио из небића у биће, Ти си рекао: да што Твоје слуге заишту, биће им како рекну; услиши у овај час и мене слугу Твога, који Те молим, и васкрсни ове кости, нека оживе. И умножи ову стоку у дому слуге Твога Теописта, као што си некада умножио стоку твоме љубљеном патријарху Јакову. Услиши ме, Господе, јер сам из љубави према Теби претрпео многе муке. Тако да се прослави пресвето име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и навек века. Амин". А чим светац заврши молитву, би земљотрес тако силан, да сви од страха попадаше на земљу. И наједном устаде сва стока на ноге и поче ходити. А светац и двојица младића посташе наједном невидљиви посред људи. А људи припадаху и целиваху оно место на коме светац сеђаше. И сви уздигоше благодарење Господу Богу који прославља оне који Њега прослављају и трпе јаде и муке ради Његовог светог имена.

После свега овога толико благослови Бог дом Теопистов, и умножи стоку његову, да јој не беше броја, све помоћу Божјом и за молитве свеславнога великомученика Георгија вернога слуге Свога. Њему нека је слава на век века. Амин.

„Мисионар“, 11. Новембар 1936.