Као што смо најавили (овде:), извршен је удар на владику Јефрема бањалучког – постављен му је викар, то јест Порифиријев човек, марчански владика Сава Бундало.

Ко је он? Ево вести.

„Епископ Сава марчански један је од најмлађих архијереја Српске православне цркве, а до сада је обављао и дужност секретара Његове светости патријарха Порфирија.

Епископ Сава (Бундало) рођен је 9. децембара 1984. године у Бањауци као Бојан Бундало, али је одрастао у Српцу гдје је завршио основну школу, а потом, по благослову епископа бањалучког Јефрема (Милутиновића), уписао и завршио Цетињску богословију. На Православном богословском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 2010. године. Постдипломске студије завршио је на Институту Васељенске Патријаршије у Шамбезију, Швајцарска, гдје је магистрирао.

Ментор му је био чувени православни канонич проф. др Власије Фидас. Замонашен је 2019. године у манастиру Осовица, у близини Српца, руком владике Јефрема када и добија монашко име Сава.

У чин јерођакона рукоположен је другог дана Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице 8. јануара 2020. године у Саборној цркви у Загребу. У презвитерски чин рукоположен је у петој недјељи великог поста, 18. априла 2021. године, руком патријарха српског Порфирија.“

Овај школовани фанариота докторирао је код главног Вартоломејевог каноничара Власија Фидаса, идеолога фанариотског папоцезаризма и екуменистичког издајника вере.  Он истовремено подржава и легализацију содомије у Цркви, о чему се сазнало још 2015. године:

„Ми немамо право да понижавамо и прогонимо Божје подобије“, поручио је он, према поузданим изворима својим „безобзирним“ колегама. „Запитајмо се да ли треба да размотримо хомосексуалне кривице које заслужују прогон? Ако већ треба да буду прогоњене? Јер ако не желимо да се успостави принцип по којем ти људи морају бити заштићени, то значи да желимо да буду кажњени и затворени.“/.../ Међутим, напори да се у саопштење ове комисије угради позиција која захтева безусловно поштовање „националних мањинских заједница, верских, језичких и „других природа“ и обезбеди им „да се слободно развијају у складу са својим принципима“ ипак нису пронашле подршку од већине.

Затим је покушао да помогне митрополиту Јовану Зизиуласу још један професор теологије, декан Православног богословског института у Шамбезију, Власије Фидас који је рекао: „Сексуалне мањине су као и ми, чланови Цркве, они који су укључени у њен живот. Они јесу грешници, али сви смо ми грешници. Држава их признаје као угледне чланове друштва па самим тим ни ми не би требало да то игноришимо. Сексуални греси нису нешто најтеже те стога треба третирати ЛГБТ заједницу не са осудом већ са љубављу и поштовањем.“

На почетку дискусије је међу учесницима било појединаца који су такође делили овај став. Са друге стране, делегација Руске цркве коју је предводио митрополит Иларион Алфејеф изразила је своје апсолутно неслагање са таквим ставом. Такође, подршку ставу „поштовања ЛГБТ заједница и њиховој безрезервној заштити од прогона“ није пружио ни портпарол Антиохијске Патријаршије Митрополит Василије из Сирије, где наша браћа хришћани трпе велики прогон због вере, нити митрополит црногорски Амфилохије, који се храбро одупирао тзв. „Прајд Фестивалу“ у главном граду своје земље, такође ни други архијереји“ (овде:).

Дакле, ђак Власија Фидаса је постављен да држи „под контролом“ владику Јефрема, борца против екуменизма и литургијске реформе, неосрамоћеног и часног владику српског.

Тако је епископ Иринеј Буловић коначно тријумфовао у СПЦ, а манастир Ковиљ, по пророчанству владике шумадијског Саве, успешно обавља свој задатак, попут Стипе Месића, који је изјавио: „Свој сам задатак испунио, Југославија више не постоји“. Кад се све заврши, ни СПЦ, као институција, неће више да постоји.

„Борба за веру“ ће вас о свему редовно извештавати.