Да ли сте кадгод пожелели да се повучете у безмолвије на Гору Атос?

Желео сам то од младалаштва свога, особито  што сам имао тамо деду, јеросхимонаха Варлаама Вантуа. Али нисам хтео да идем из своје воље, без заповести, да не бих згрешио пред Богом, па да ме гризе савест што сам творио своју вољу. Мој настојатељ, духовник и митрополит никада ме не би пустили  да идем на Атос.

У јесен 1977. године, када сам заједно са тобом, преподобни оче, био на Светој Гори, нагињао сам мишљу да иштем благослов од преосвећенога нашег митрополита да се повучем на Атос. Када сам питао архимандрита Јустина Поповића из Србије, као што знаш и ти, преподобни оче, да ли би било добро да отидем на Атос или да останем у земљи он ми је одговорио: „Будеш ли отишао у Свету Гору, придодаћеш још један цвет руковети цвећа са Свете Горе и молићеш се само за себе. А будеш ли остао у земљи, стајаћеш пред верницима, многе ћеш поучити путу спасења, приповедаћеш Христа, подизаћеш ученике и спасаваћеш, преподобни оче, и себе и друге. Јер ако их напустимо и сви отиднемо у безмолвије, ко ће их тешити, ко ће их учити вољи Христовој и путеводити правој вери православној, особити сада, када се свуда умножило безверје и секте!“

Ове речи оца Јустина Поповића су ме смириле, те сам заувек одустао да се повучем на Атос. Сматаро сам да је кроз његова уста говорио сам Дух Свети.  

„Велики је Бог“, Старац Клеопа - животопис, разговори, поуке, беседе. Издање: „Образ светачки“, Београд, 1999.