Како доликује да се млади припремају за брак?

Најбоља припрема младих за живот и брак јесте њихово одрастање у страху и науци Господњој, као што нас учи сасуд изабрани, уста Христова, велики апостол Павле. Најпре се захтева од младих да укратко познају учење православне вере. Да знаду Вјерују наизуст и друге потребне молитве, да имају добре духовнике, да читају Свето Писмо и особито Нови Завет, православни Катихизис и друге душеполезне књиге.

Такође су дужни да живе у девствености до црквенога венчања и да се труде да по својој моћи творе сва добра дела, особито молитву, редовно одлажење у цркву, пост, милостињу, чист живот, послушност родитељима и да се исповедају бар у току четири поста.

Ево како доликује да се припремају сви млади, да би закорачили у живот за брак. Размислимо да је брак најстарија Тајна Цркве, коју је Бог установио још у Рају. Она стоји у основи породице, целога света. Крепост породице зависи и од поштовања моралних закона наше Цркве. Млади треба још од детињства да буду припремани  за породични живот. Свештеник, кум са Крштења и родитељи имају у животу младих највећу улогу и одговорност.

Која су канонска правила хришћанскога брака?

Канонска правла која су млади дужни да испуне при хришћанском православном браку јесу једанаест на броју, наиме:

1.   Двоје младих који желе да се венчају једно с другим да не буду међу собом ни у каквом сродству телсном или духовном, то јест да не буду кумови са Светога Крштења. Брак између сродника потпуно је забрањен Светим канонима Православне цркве.

2.  Родитељи двоје младих треба да се сагласе и да благослове ступање у брак своје деце. Бракови склопљени без приволе родитеља не доносе деци радост и осуђени су 38., 40. и 42. каноном Василија Великог, као и разврат, на три године одлучења од Светога причешћа до помирења двоје младих са својим родитељима.

3.  Двоје младих треба да се воле и да се сагласе венчати се један с другим, јер венчају ли  се без своје воље, на наговор родитеља или ради материјалне добити, њихов брак не може трајати.

4. Обручење двоје младих да обави свештеник по поретку Цркве, уз одговарајуће канонско испитивање.

5. Обручени млади дужни су да живе код својих родитеља до црквеног венчања и да у чистоти чувају девственост, јер буду ли згрешили пре, осуђује их Црква као развратнике и одлучује на седам година од Светог Причешћа.

6. Недељу или две дана пре црквенога венчања двоје младих је дужно да се исповеди код свог духовника од детињства, или код парохијског свештеника, са постом и молитвама, и ако им је допуштено, да се припремју за свето причешће.

7. Према предању, доликује да се црквено венчање обави изјутра, обично недељом, пре почетка Свете Литургије, а кумови младенаца да буду добри хришћани, способни да своје кумчиће уче и упућују на добар пут.

8. Након службе венчања двоје младих стоје са венцима на глави посред цркве, окружени верницима до краја службе, а свештеник даје благослов Свете литургије и моли се заједно са свим присутнима за помоћ венчанима. Вјерују и Оче наш дужан је да изговори младожења.

9. Кад свештеник каже: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите“, двоје младенаца приступају Светом Путиру и причешћују се Телом и Крвљу Христовом, ако имају допуштење свога духовника.

10. По свршетку Свете литургије, по древном православном обичају, сватови проводе двоје младенаца до женикове куће, где седају за сто, једу и веселе се побожно и благодостојно, у славу Божију, како доликује хришћанима.

11. Ако су се двоје младих причестили, доликује да буду у чистоти до вечера нареднога дана, зарад поштовања Светих Тајни.

То је канонско правило оних што ступају у брак, одређено од Светих Отаца Православне цркве, које у наше дане највише хришћана преступа на своју осуду (Према Христоитији,  Добри морал хришћана, гл. 26, стр. 67-69, од Светога Никодима Светогоца).

Који испуњавају ова хришћанска правила при ступању у брак примају благослов од Бога и воде  у породици смирен живот и са добрим напретком у свему. А који преступају поредак Цркве при ступању у брак, воде живот са много искушења. По црквеном поретку не обављају се венчања суботом увече, према дану Свете недеље. Једни обављају венчања са циљем добити, да би стекли дарове и велике своте новца, преиначујући Тајну брака Богом одређену у Рају у повод за разврат, за саблазан и за душегубну добит, на своју осуду. Други велики грех чине млади који се венчавају у Цркви само зарад света, не зарад рађања деце, него ради телесног уживања и обављају венчање  и гозбу у току светих постова, када је склапање брака забрањено.

 „Велики је Бог“, Старац Клеопа - животопис, разговори, поуке, беседе. Издање: „Образ светачки“, Београд, 1999.