header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Андреј Фурсов о крупним геополитичким и религијским догађајима 2022. године
Андреј Фурсов о крупним геополитичким и религијским догађајима 2022. године Штампај Е-пошта
субота, 27 мај 2023

 Стиче се утисак да у свом сукобу са Англосаксоницима за место у будућем пост-капиталистичком и пост-западном свету Ватикан, као и религиозне и секуларне снаге које иза њега стоје, покушавају да у евроазијску корпу положе бар нешто својих јаја, уз сво непријатељство Ватикана према Русији.

Ове три године, 2020, 2021 и 2022. подвукле су одмах црту испод неколико епоха различите дужине. И ми, као да смо упали у временски процеп – хроноклазам. У оваквим временима људи су збуњени и пропуштају веома важне моменте. Својевремено је о таквим тренуцима писала Надежда Мандељштам у књизи „Други“: „У периодима превирања и распада смисао блиске прошлости се неочекивано разјашњава, јер још увек нема равнодушности према будућности, али је срушена аргументација јучерашњег дана и лаж се јасно разликује од истине.

Треба сводити рачуне када је епоха, која је сазрела у недрима прошлости и нема будућност, потпуно потрошена, а нова још није почела. Но, овај моменат се готово увек пропушта и људи одлазе у будућност, не схватајући прошлост“.

Постараћемо се да не пропустимо тај тренутак и погледамо како у прошлост тако и у будућност, користећи као увеличавајуће стакло – овај период, пре свега 2022. годину – јер је она била веома испуњена – и представља кулминацију трогодишњег периода. Погледаћемо ове догађаје – догађаје који су се одиграли у последње три године – управо као догађаје. Једном је велики француски историчар Фернан Бордел рекао „догађаји су прашина“. Шта је хтео да каже? Хтео је да каже да догађаји добијају смисао само ако се поставе у шири контекст. Но, ствар је у томе што постоје догађаји, посебно када је реч о периодима врло брзих промена, који говоре сами за себе. Ово не уклања потребу да се разматрају у најширем контексту. Али и сами догађаји заслужују пажњу.

Желео бих да се усредсредим на неколико догађаја у 2022. години и покушам да их сместим у неки систем. А онда, са тачке гледишта тог система, погледам на ову епоху која се завршила, а почела je крајем ХVIII века.

Нулти догађај – почетком децембра 2022. у Јерусалиму су одржане вежбе „Колективна снага“. Иако су се формално одвијале под окриљем израелског министарства финансија, симулација је имала геополитички карактер најширег обима, о чему сведочи присуство представника Међународног монетарног фонда, Светске банке и најважније, банке банака – Банке за међународна поравнања из Базела. Карактеристично је да ни Кинези, ни Руси, на вежбу у Јерусалиму званично посвећену борби са сајбер-нападима и сајбер-епидемијама, нису позвани. А на вежбама „Сајбер-полигон 2020“ и „Сајбер-полигон 2021“ Русија је учествовала.

Штавише, „Сајбер-полигон 2021“ извео је Светски економски форум у Сбербанци као бази, у тесном контакту између Шваба, Мишустина и Грефа. И, рекло би се, „Колективну снагу“ такође би требало да спроведу ови људи. Али, не! Ништа слично – ни Кинеза, ни нас није било. Овде је савршено јасно да се разматрало нешто што Кинези и ми не треба да знамо.

Следећи догађај, на први поглед је локални, амерички. Али само на први поглед. У августу 2022. године Бајден је потписао „Закон о смањењу инфлације“, Inflation Reduction Act. Касније, у складу са овим законом, покренут је програм субвенција америчкој индустрији у износу од 369 милијарди долара. У оквиру реализације овог програма, у циљу подршке еколошким гранама индустрије, фабрике у САД добијаће од 600-800 милиона долара. Хајде да то упоредимо са, на пример, Западном Немачком. У Западној Немачкој за стимулативне мере је издвојено свега 155 милиона долара. Не милијарди, него милиона! У оваквој ситуацији јасно је где ће отићи производња из Европске уније. На пример, за Француску ће то значити минус од десет хиљада радних места и минус 10 милијарди долара инвестиција, да не говоримо о пражњењу новчаника грађана. У просеку у 2022. години цена електричне енергије у Европској унији је била 60 центи за 1 киловат, а у већини држава САД пет до шест пута мање.

Европљани већ имају главобољу због Бајденовог закона. Тако је евро-комесар за унутрашње тржиште Европске уније, Тјери Бретон у новембру 2022. године окарактерисао амерички закон као „егзистенцијални изазов Европи“. А председник BusinessEurope Фредерик Персон назвао је поступак САД „дављењем Европе“. Преношење производних снага из Европе у САД, сматрају перјанице европског бизниса, није само природан тржишни процес, већ резултат циљаног дејства САД на глобални производни ланац у циљу деиндустријализације Европе. То се зове: пробудили се.

 

Атлантистичке елите Европе налазе се већ деценијама на овом курсу. И то се завршава управо овако – деиндустријализацијом Европе. Када читам материјале о америчком гушењу Европе сетим се цртежа, чини ми се, из часописа „Смена“ пре 30 година. На њему је нацртана кокошка и испред ње зрна која воде до пања у који је забодена секира. Управо то се дешава Европи.

Још један догађај заслужује да га се присетимо: 14-15 септембра у Нурсултану (претходни назив – Астана, прим.прев.) одржан је седми Конгрес светских и верских лидера. Тема конгреса звучи врло хумано: „Улога светских и верских лидера у духовном и социјалном развоју човечанства у пост-пандемијском периоду“. Део заседања је одржан унутар здања у облику пирамиде и говорило се, у суштини, о неопходности стварања јединствене светске вере. Неко од новинара је чак употребио термин „хрислам“, то јест, хришћанство и ислам.

Такође, треба се сетити да је у октобру 2022. године одржан и ХХ конгрес комунистичке партије Кине, који је завршен победом групе Си Ђипинга над супарницима такозваним комсомолцима, присталицама савеза са САД и Великом Британијом, то јест, Англосаксонцима. Нећу подробно говорити о овим дешавањима, једино ћу рећи одакле комсомолцима, који у суштини представљају јужну Кину, ова оријентација ка Англосаксонцима. Још од времена Првог опијумског рата, то јест 1830-тих, читав низ породица, веома утицајниих, тесно је повезан са Англосаксонцима по линији трговине опијумом. И ова победа Си Ђипинга означила је крај дугог периода директног или посредног учествовања комсомолаца, кинеских либерала, у власти.

Следећи догађај је врло занимљив и има „дупло дно“. Од 13-15 септембра папа Франциско I је био у апостолској посети у Казахстану. Пре тога, 2001. године, Казахстан је посетио познати совјетофоб папа Јован Павле II. Позив Токајева да посети Казахстан папа је добио пре скоро годину дана, али је формално у септембру 2022. године дошао да учествује на Конгресу светских и верских лидера. И овде почињу необичне случајности.

Прво, иако је конгрес прилично репрезентативан – 100 делегата из 50 земаља, то ипак, није ниво понтифика. Он је могао да пошаље неког од кардинала. На пример, Руску православну црквку није представљао патријарх, већ митрополит Антоније Волоколамски, председник одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије. Друго, Франциско је стар и болестан, креће се у инвалидским колицима. А не тако давно, због болесног колена, отказао је посету Кијеву, који је много ближи Риму од Астане (данас Нурсултан, прим.прев.). Ипак, у Астану је одлетео. И треће, најзанимљивије: готово истовремено са Конгресом религиозних делатника у Астани, у Самарканду је почео са радом самит Шангајске организације за сарадњу.

Током трајања Конгреса светских и верских лидера, а пре састанка у Самарканду, 14. септембра Си Ђипинг је посетио Казахстан. А 15. септембра је почео самит у Самарканду. Званично Си и Франциско се нису сусрели, али, ми то добро знамо, реална плитика је тајна политика, и она се углавном води незванично. У принципу, у високој политици, таквих случајности везаних за време и место где се налазе главни светски играчи – нема.

Стиче се утисак да у свом сукобу са Англосаксоницима за место у будућем пост-капиталистичком и пост-западном свету Ватикан, као и религиозне и секуларне снаге које иза њега стоје, покушавају да у евроазијску корпу положе бар нешто својих јаја, уз сво непријатељство Ватикана према Русији.

Англосаксонци су за њих, за Ватикан, опаснији у овој етапи. И ако узмемо у обзир да је, прво, Франциско још раније наредио Светој столици и са њом повезаним организацијама да до 30. септембра 2022. године преместе своју финансијску имовину у Институт за верске послове, познат као Банка Ватикана; и што, друго, постоји папина директива о брзој промени долара и евра у злато или другу поуздану активу, на пример, јуан… онда следи да се можемо сагласити са стручњацима који претпостављају да Ватикан не верује у будућност глобалног доларског система који контролишу Англосаксонци. И та сумња се продубљује сукобом Ватикана и великог дела романско-германске елите која иза њега стоји, са англосаксонским елитама. Један од одраза овог сукоба су озбиљне промене које је спровео папа и Ред језуита у Малтешком реду. Ове измене су биле усмерене на слабљење утицаја Британаца у њему.

На овоме ћемо се зауставити. Остало је још неколико догађаја које нисмо споменули и разматрали, а даље ћемо анализирати повезаност поменутих догађаја и њихово уклапање у дугорочне тенденције светског развоја.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Извор: "Сродство по избору"

Последњи пут ажурирано ( субота, 27 мај 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 42 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.