Размишљање Светог Јована Златоустог које се налази на самом почетку његовог чувеног тумачења Јеванђеља по Матеју може и треба да нас замисли. Ретко да ко од нас размишља на овај начин, да овако треба да гледамо на Свето Писмо. Да ли бисмо, да живимо савршено, уопште и требали да читамо Свето Писмо? Свети Јован Златоуст даје одговор.

„Ми заправо не бисмо требали да имамо потребу за Светим Писмом, већ бисмо требали да водимо живот толико чист да би нашим душама уместо књига служила благодат Духа и да би као што су књиге исписане мастилом, тако и наша срца била исписана Духом. Међутим, пошто смо одбацили такву благодат, користимо се макар другим путем (путем Светог Писма). А да је први пут био бољи, то је Бог показао и речју и делом. Са Нојем, Авраамом и његовим потомцима, исто као и са Јовом и Мојсејем, Бог је говорио не преко писане речи, већ непосредно, јер је налазио њихов ум чистим. Када је цео јеврејски народ упао у највећу дубину зла, тада су се и јавиле писане речи, таблице и поуке кроз њих. И тако је било не само са Светима у Старом Завету, већ, као што је познато, и у Новом Завету. Тако ни апостолима Бог није дао нешто писано, већ обећао да ће уместо Писма даровати благодат Духа. „Утјешитељ Дух Свети“, рекао им је Он, „подсјетиће вас на све што вам рекох“ (Јн. 14:26). И да би ти знао да је такав пут (општења Бога са Светима) био много бољи, послушај шта Он говори кроз пророка: „Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет… И биће сви научени од Бога“ (Јер. 31:31-34; Јн. 6:45). И Павле, указујући на то превасходство говорио је да је он добио закон (написан) „не на каменим таблицама, него на тјелесним таблицама срца“ (2 Кор. 3:3). Међутим, пошто су се током времена једни уклањали од истинског учења, други од чистоте живота и морала, поново се јавила потреба за писменом поуком. Размисли, какво ће безумље бити ако ми, који смо дужни да живимо у таквој чистоти да немамо потребе ни за Писмом, већ уместо књига Духу остављамо наша срца – ако се ми, изгубивши такво достојанство и осетивши потребу за Писмом, не користимо како је потребно чак ни тим другим леком. Ако је достојно прекора већ то што имамо потребу за Писмом и не привлачимо себи благодат Духа, каква ће, помисли, бити наша кривица ако не будемо пожелели да се користимо и тим средством, већ будемо презирали Писмо као сувишно и непотребно и на тај начин навлачити на себе још већу казну.“[1].

Као што видимо, ако будемо гледали на Свето Писмо као на последњу сламку спаса коју нам Милостиви Бог даје да се не удавимо, дилема типа ‘што да читам ако не разумем’, ‘јао, мрзи ме, већ знам о чему се ради’, ‘каква је корист опет и опет читати исто’ – просто неће бити, наш много зрелији поглед на Библију ће одагнати све то.

[1] https://azbyka.ru/

Преузето са: "Тврђава истине"