Такер Карлсон је пре неки дан наступио у Будимпешти.

(https://t.me/carlsontv/1108)

Између осталог, извинио се за америчку политику према Мађарској.

Разлози његове љубави према Мађарској заслужују пажњу, макар само зато што објашњавају шта је Америка била пре неких 40 година, а шта је сада постала.

Сусрет са Такером окупио је конзервативну елиту и интелектуалце Мађарске – људе који су од других оданији Русији и православљу.

Митрополит Иларион Алфејев није био међу присутнима, иако је ово његова епархија, а када је папа долазио био је у првом плану и љубио му руке. (https://tass.ru/obschestvo/17646825)

Такеру је несразмерно више него што је папи потребна права вера. Са њом ће постати прави светионик за милионе у тами овог света.

И Такер тражи ту веру. Чак и да није нашао пар минута за разговор са православним епископом, приметио би руске одежде и панагије.

Фиксирао би то у свом уму и ко зна куда би тај траг могао одвести?

Али зашто нам треба конзервативац кога слуша цела Америка?

Пољубити папу у руку по стоти пут је друга ствар, ово је права „мисија“.

А онда ће бити 35 објашњења зашто је овај пољубац био толико важан (https://youtu.be/Y3Ghlnlqelw?si=VpNJH2zG4Hykn3Up) и ни једне речи о зјапећој хијерархијској празнини у првим редовима оних који су слушали једног од ретких здравих Американаца нашег времена.

*) https://t.me/politprav/2751