Познато издање Politico објавило је материјал (https://www.politico.com/news/) о црквеној ситуацији у Украјини.

 Цитирају се речи шефа Државне службе за етничку политику и слободу савести Виктора Јеленског: „Московска патријаршија не помаже само Путину. Она је директан учесник у агресији. Не смемо дозволити да ова структура функционише ( у Украјини)."

Овај коментар је подржан низом других „аргумената“. Међу њима постоје и дуготрајни стереотипи и клишеји („нелојалност украјинској влади“, „сарадња са Русијом“ итд.) и „нови предмети“ (тврдња да је „украјинско православље одувек желело да раскине са зависношћу од Москве“; у овом контексту, чак и издаја вере и одлазак у унију представља се као „борба против Руса”).

У ствари, они покушавају да убеде америчку публику да у Украјини нема верског прогона или кршења права верника. Постоји само „Московска патријаршија“, која „помаже Руској Федерацији“, „умешана је у политику“ и не жели да „одговори на жељу украјинског народа да стекне духовну независност“. Због тога је подложан „правичној и законској казни“ од стране државе.

Истовремено, материјал даје јасан сигнал – УПЦ и даље има шансу да не потпадне под забрану. Да бисте то урадили, потребно је само да се уједините са „ПЦУ“ (принцип је „овим колаборантима за којима затвор плаче нудимо добар компромис, а ако не пристану, сами су кривити“).

И одмах се истиче да УПЦ још није баш спремна за такав корак. Али смањење броја парохија (као резултат корпоративних отимачина), одговарајуће владине активности и неизвесност статуса Украјинске православне цркве могу променити ситуацију.

Како кажу – посебно хвала лобистима скупа у Феофанији. За „неизвесност“ тренутног статуса УПЦ.