Медији су објавили (https://ria.ru/20230920/rpts-) изјаву саветника патријарха московског и целе Русије, протојереја Николаја Балашова о могућем новог сусрета Његове Светости са папом. Саопштење је дато у духу „иницијатива би, наравно, требало да буде на страни папе, али ако се нешто деси, ми нисмо против тога". Нејасно је да ли се иза таквих речи крије стварна агенда или је њихова сврха да се проуче ставови јавности о том питању.  

Подсећам на последице сусрета са папом у Хавани 2016. Тада је значајан део околоцрквеног и црквеног аудиторијума, укључујући свештенство и лаике УПЦ, оштро негативно доживео овај сусрет.

Штавише, такве оцене су детаљно углавном износила верна деца Цркве. Било је потребно, најмање до Архијерејског сабора 2017. да се превазиђу последице Хаване.

У случају новог састанка, ефекат може бити још јачи.

У контексту напете међународне ситуације (СВО, санкције, јуриш колективног Запада на Русију), нови сусрет патријарха Кирила и папе Франциска изазваће бурну дискусију не само у парацрквеним информативним ресурсима, већ и о војно-патриотски, укључујући војне блогере и војне дописнике. Узимајући у обзир чињеницу да је папа више пута нападао Русију током читавог периода СВО, и да тренутно упорно промовише „мировни план“, онда, без обзира на стварни садржај преговора између шефова Руске православне цркве и Римокатоличке цркве, овакав сусрет ће највероватније добити негативне оцене у патриотском табору. Постоји ризик да ови кругови почну да доживљавају патријарха као присталицу „преговора”, „предаје руских интереса” итд.

Што се тиче Украјине, у текућем прогону Украјинске православне цркве, унијати играју једну од кључних (мада не увек очигледних) улога. Они подржавају заплену цркава, промовишу антицрквене законе и повећавају прозелитизам у централним и југоисточним регионима земље. Све се то дешава уз прећутну сагласност папе и кршећи одредбе Хаванске декларације из 2016. У том контексту, нови сусрет ће се доживљавати као манифестација слабости Руске православне цркве, њеног занемаривања судбине украјинских верника страдалих од унијата.

Узимајући у обзир традиционално јака антиекуменистичка осећања у Руској православној цркви, а посебно у УПЦ, нови сусрет ће бити ударац за оне вернике у Украјини који, упркос спољном притиску, цене јединство са Руском православном црквом. Осим тога, „нова Хавана“ ће добити тежину додатног аргумента којим аутокефалистичка партија у УПЦ може да оправда „исправност“ Феофанијевог курса. Сасвим је реалистичан ток мисли у следећем духу: „Зашто нам треба ова Московска патријаршија ако је толико заглибљена у везе са Ватиканом“?

Иностранство. Састанак ће постати иритантан за РПЦЗ, где се на екуменске контакте не гледа баш благонаклоно. Међу многим конзервативним верницима других помесних православних Цркава, кокетирање са католицима могло би довести до значајног разочарења у Руску православну цркву, коју многи објективно доживљавају као бастион православља и предања, за разлику од модернистичког и екуменистичког Фанара.

Напоменимо и то да се после Хаване појавио покрет „не-помињања“ [ патријарха Кирила]. Да, није постала јединствена и распрострањена, и мотивација одласка свештенства и мирјана у раскол је нецрквена и лишена теолошких основа. Међутим, да ли је у садашњим околностима потребно створити предуслове да би се овом покрету дао нови замах?

За сада можемо само да нагађамо која је сврха хипотетичког новог сусрета патријарха и папе, како га предвиђа наш ДЕЦР. Међутим, јасно су видљиви значајни ризици негативних последица „Хаване-2“, пре свега нарушавања унутрашњег јединства Руске Цркве и слабљења ауторитета патријарха.

 Центр "Хризма"*

*) ТГ систем нам тренутно не дозвољава постављање е-везе извора текста

Превод: "Правблог"