Моји кинески другови активно разговарају о ситуацији на Блиском истоку. Како је тако милитаризована држава са моћним обавештајним апаратом могла да пропусти напад побуњеника?

А наш Институт за развој човекове средине (писма) и сајт Клуб црвене песме припремају видео конференцију посвећену делима Џанг Ченгжија, Цао Ченлуа и Лиу Ђиминга. И ја ћу бити један од говорника. Сви ови аутори су се на овај или онај начин дотакли теме Блиског истока, избегличких кампова итд. Тако сам нашао свој стари интервју из 2015. године са анархистом, бившим официром израелске војске, у којем је потпуно пророчански предвидео шта се сад дешава. За своје другове превео сам одломак на кинески. Ево мог питања и његовог одговора:

– Како генерално оцењујете перспективе арапско-израелских односа?

– Имам веома песимистичан поглед на ове ствари. Више од сто година сукоба, толико крви је проливено и толико мржње, толико људи је страдало на обе стране, посебно код Арапа, да о миру нема смисла говорити. Територија је сићушна, ту једноставно нема места за поделу, прича о две државе које ће живети једна поред друге је само мит и глупост. То се неће десити, ту нема ресурса, нема могућности, нема земље. По мом мишљењу, Израел је као пројекат надживео своје, више није потребан Западу, који га врло нерадо вуче на својим леђима и, у крајњој линији, биће затворен за двадесет година, максимално тридесет. Они који немају времена да оду одавде, да побегну, наћи ће се лицем у лице са масама развлашћених и осиромашених Арапа који ће доћи са Западне обале и Газе, и биће веома страшно. Најдалековидији људи то добро разумеју и беже одавде, посебно богати.70% израелских капиталиста не живи овде, они праве бизнис у војној индустрији, али живе у иностранству. Сви бизнисмени и велики политичари напуштају Израел. Одлазе и људи из нижих слојева који дођу и виде какве се зајебане ствари овде дешавају. У Москви, на пример, сад стално живи 10.000 Израелаца. Финансирање је већ смањено, плус самим Јеврејима Израел више није потребан. Ако су га некад градили пуристички ентузијасти који су били спремни да убијају и гину за своју државу, сад то више није тако, војска трули и распада се, то више није она непобедива војска која се практично без наоружања и обуке, почивајући само на ентузијазму, одржавала и побеђивала непријатеље. Сад се у Израелу развијају бизнис и конкуренција, цветају себична осећања, нема више духа кибуца, братског друштва Јевреја, у стилу – Јевреј неће увредити Јевреја. На крају крајева, Израел је рођен као утопија, радничка јеврејска држава коју су створили националистички оријентисани радикални левичари. Сад је све то нестало, трула војска је заснована на технологији, свакојаким роботима, авијацији итд. Али војска гута огромне паре, и чим се затвори славина са тим новцем, војска ће почети да се распада, а за њом друштво и сама држава. И већ се распада, цене расту, трошкови живота расту, али плате не расту. Стопа криминала расте, социјална сигурност опада, јаз између класа постаје све очигледнији, а ако владајуће класе имају прилику да хрле на Запад, онда су сиромашни људи стиснути у гето, од арапске сиротиње до јеврејске сиротиње, а сад су ту и избеглице, нашли су се као између чекића и наковња. Зато је будућност овде веома тужна.

Извор: Телеграм канал И. Фалковског

Преузето са: "Искра"