Високотиражни московски дневни лист „МК“ објавио је обиман интервју са почасним председником Савета за спољну и одбрамбену политику Сергејом Карагановом у којем су се главна питања тицала његове процене да може доћи до ситуације да Москва буде приморана да против неких земаља употреби нуклеарно оружје.

* Сергеј Александрович, наслов једног од ваших недавних чланака био је: „Нема избора: Русија ће морати да изврши нуклеарни удар по Европи“. Јесте ли сигурни да Русији нема избора?

— Тај наслов за мој чланак измислили су уредници медија у којем је објављен. Надам се да неће бити руског нуклеарног удара на Европу. Али, наши амерички партнери, који намерно умањују опасност од нуклеарног рата, треба да знају да је то могуће.

Мој став је да имамо немарну или можда чак непромишљену нуклеарну доктрину. Она предвиђа употребу нуклеарног оружја само у најнемогућијим случајевима. Тиме дајемо Американцима „зелено светло“ да користе конвенционалне снаге против нас.

Раније је то у основи било немогуће. Велики рат против велике нуклеарне силе раније је био незамислив. Бојим се да је то мало и наша кривица. Опустили смо се и прошетали у возу теорија и идеја осамдесетих и деведесетих година.

* Два конкретна примера. Америка је водила рат у Вијетнаму, СССР, упркос свим протестима Вашингтона, снабдевао оружјем противнике САД. Совјетски Савез је водио војне операције у Авганистану, а САД су, упркос протестима Москве, снабдевале оружјем његове противнике. У чему је разлика у односу на тренутну ситуацију са Украјином?

– Разлика је сасвим очигледна. Вијетнам је био бог зна где – веома далеко од САД. Није то био Мексико. Да је Мексико водио рат против Сједињених Држава, а ми га снабдевали оружјем, била би то сасвим друга прича. Или да је, рецимо, Канада започела рат са Сједињеним Државама, а ми је снабдевали оружјем.

Што се тиче Авганистана, Американци су тамо противнике СССР снабдевали оружјем тајно, а не отворено. Осим тога, Авганистан је такође био веома удаљен од области у којима су заиста били концентрисани суштински безбедносни интереси наше земље.

Сада се ради о питањима живота и смрти, о суштинским питањима обезбеђења наше безбедности. Ово са Украјином је потпуно другачији сценарио. Стога, понављам своју мисао: ово што имамо у Украјини раније је било немогуће замислити.

* Да ли сте направили неке калкулације: колико ће људи погинути ако, не дај Боже, Русија буде морала да удари нуклеарним оружјем по неким земљама у источној Европи, у духу вашег предлога?

Мислим да је то најекстремнији сценарио. Не дај Боже да се реализује! То је ужасан морални избор, то је грех! Нуклеарно оружје треба користити као крајње средство – да би се спречио заиста велики рат.

„Мора бити враћен страх од нуклеарног оружја“

Проблем је у томе што се назире заиста велики термонуклеарни рат – не само и чак не толико због ситуације у Украјини. Има много дубљих разлога.

О томе управо пишем. Верујем да ћемо, теоретски, у најекстремнијем случају, морати да запретимо нуклеарним ударима по неколико земаља у Европи – а не нужно и у Источној Европи.

* А о којим државама је реч?

— У једном од својих чланака написао сам да ако лудак који мрзи САД не седи у Белој кући у Вашингтону, онда се Американци никада неће осветити за Франкфурт, Познањ или Букурешт јер би угрозили Њујорк, Бостон или Филаделфију .

* Али ипак: да ли сте извршили прорачуне колико би људи могло да умре од последица таквих напада?

– Нисам правио такве калкулације. Али такви прорачуни су вршени много пута. Само што су или потпуно затворени или изузетно непоуздани.

* Али, да ли вас занима могући број жртава?

– Сигурно. Али наши западни партнери, а потом и цео свет, морају да разумеју: немогуће је играти се нуклеарним оружјем – и оружјем уопште – у савременом свету. Не можете започињати ратове. Сада улазимо у период када ће се широм света стицати објективне околности за избијање ратова. Дижу се нови континенти, уздижу се нови дивови. Многи извори сукоба су се појављивали и наставиће да се појављују. То би могло довести до низа огромних ратова који ће резултирати новим светским ратом.

— Зашто мислите да се приближава нови глобални рат?

„Приближава се, пре свега зато што је Запад кренуо у очајничку контраофанзиву, схватајући да сада губи своју петстогодишњу доминацију засновану на војној надмоћи. Претња његовој доминацији био је Совјетски Савез. На основу ове супериорности изграђена је политичка, економска и културна доминација САД-Запада, која му је омогућила да опљачка остатак света, извлачећи светски бруто национални производ, интелигентно речено.

Због колапса деведесетих, Русија је напустила мисију обуздавања. А Запад је подивљао и извршио серију агресија. Русија се опоравила. А сада треба да зауставимо жестоки контранапад Запада.

Овај проблем ће бити решен. Али, проблем новог империјалистичког ривалства, говорећи старим језиком, неће бити решен.

Појавиће се нове велике силе, нове „империјалистичке“ земље. Морамо сада да поставимо осигураче да неизбежна трвења која већ настају – на пример, између Кине и Индије око неког сићушног комадића ненасељених планина – не доведу до непоправљивих последица.

А таквих сукоба биће још много. Неизбежни су, једноставно зато што се свет тако мења. Пред нашим очима распламсава се нови израелско-палестински сукоб. Ово је такође из ове предвидљиве серије.

* Рецимо да Русија, у складу са вашим предлогом, изврши нуклеарни удар на земље НАТО-а…

Мој предлог није да се изврши нуклеарни удар на земље НАТО. Мој предлог је да се НАТО присили на повлачење. Земље НАТО треба да воде рачуна о својим стварима и својим проблемима, а не да покушавају да започињу спољне сукобе да би скренуле пажњу са својих унутрашњих неуспеха.

* Претпоставимо да Русија заиста изведе нуклеарни удар на земље НАТО. Говорили сте о томе како, са ваше тачке гледишта, Сједињене Државе неће одговорити на ово. Можете ли сада да кажете како ће Американци реаговати?

– Не знам. И не желим ни да спекулишем о томе. Једино што знам и чак сам о томе писао: неке америчке личности – а потом, на њихов подстицај, и неке руске – допуштале су могућност да дође до ненуклеарног удара на руске оружане снаге, на нашој територији. Али, тада би уследио талас руских нуклеарних удара по Европи.

Ако би Американци после тога наставили, дошло би до нашег удара на америчке војне базе. Десетине хиљада америчких војника би погинуло. Због база раширених по целом свету, Американци су вишеструко рањивији од нас. И то морају запамтити. Мислим да Американце не занима смрт десетина хиљада њиховог војног особља.

Али, понављам, не дај Боже. Стално понављам: ово је застрашујући сценарио. Говорим о овоме да се људи прену, одмакну од стратешког паразитирања и изађу из стања летаргичног сна у којем се налазимо тридесет до четрдесет година. Заборавили смо шта је мир, а шта рат.  

Извор: "Факти"