Господ је рекао: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде" (Мк.8,34).

А ја први међу свима признајем, како је тешко да свако од нас добровољно узме свој крст, да га заволи и призна да га је доследан ма колико он тежак био, поднесемо подсмех, ругања, прогоне, муке а при том без роптања и  ридања над собом и себе обуздамо и не постанемо осветољубиви, већ да сачувамо љубав према добру.

А пример нам је нико други него сам Господ Исус Христос.

Питам се да ли смо ми као „Срби" свесни ситуације у коју су нас ставили ови свештеници за сада петорица а биће их још под изговором тортуре од надлежног епископа у овом случају епископа Андреја, његовог екуменизма, папизма, скраћивања или избацивња делова Свете Литургије (не да га браним поједни су му били лоши саветници  посебно како се прича његови секретари,намесници а све из користољубља) а да то исто и сами раде, од једног „зла" одоше ка још „већем".

Има ли још некога међу „Србима" да не знају ко су „фанариоти",  кроз историју и колико су нам зла нанели и још увек то раде, и одоше под окриље како кажу „мајке Цркве", што није истина.

Ово је спремано већ годинама од стране свештенства које је седело на две столице, зашто су свештници вероучитељи јер рачунају фанариоти на њих.

 Срби моји зар мислите да је њима стало до њих (свештеника), нису они њима потребни већ обећање да ће привести „народ" (а ми као овчице блејимо колико ради реда). Још пре две године  су свештеници то наговестили да ће се ставити под заштиту фанара и да ће повести паству са собом јер без  исте боље речено безвредни су за њих.

Али нико није реаговао нити владика, нити патријарх а ни синод, што ми мирише на саучесништво и гурање дијаспоре под фанар.

Срби немој да ћутимо, устанимо против једног зла и осудимо много веће за православље, а то је фанар.

Зар мислимо да су нам клубови, фолклор или ти настава матерњег језика наш идентитет.

Нажалост грешимо, наш идентитет је нико други него наша „Српска Православна Црква".

Изгубимо ли Њу, изгубићемо и свој идентитет, бићемо клубаши, фолклоријаши и ко зна шта још али не и Срби народ Светога Саве.

Зато понесимо свој Крст , Крст пожртвовања.

 Свети Саво моли Бога за нас!

Радуле, Беч