Да ли се ради о “обавештајном пропусту” или о прављењу повода за отварање новог ратног жаришта, за напад на Иран, БРИКС и евроазијске интеграције?

Вероватно је ментално најлакше препустити се наративу о великом пропусту израелске обавештајне службе и војске и једноставно навијати за Израел да дође главе “животињама у људском облику” из Хамаса које су подмукло напале и масакрирале израелске цивиле у околини Газе, а онда и на другим местима.

Поготово јер ће онда бити лакше сварити и оправдати текући израелски рат против палестинских цивила и најављену опсаду и етничко чишћење Газе.

У данашњем цензурисаном западном медијском простору, боље је подржати злочине против човечности него бити “теоретичар завере” који шири “дезинформације” – за шта је, без икаквих доказа, оптужен Масков Икс (бивши Твитер) од стране једног ЕУ комесара, који сматра да само ЕУ може да одреди шта је истина а шта не…

Но има нас који би радије да будемо теоретичари завере, па да видимо до којих закључака ће нас то довести:

Египат тврди да је упозорио Израел о предстојећем нападу три дана пре него што се десио.

Бивша израелска обавештајка Ефрат Фенигсон категорички тврди да “нема шансе” да Израел није знао шта се спрема. Она је некад служила баш у рејону Газе и сведочи да ни мачка не може да прође близу ограде а да се не упале сви аларми. Свуда су сензори, и над земљом и под земљом, а људски посматрачи непрекидно дежурају и не одвајају очи од екрана док су на смени. Ипак, прошли су сати пре него што је израелска војска реаговала.

Још једна сумњива ствар је да се преко друштвених налога неких пилота израелског ваздухопловства пустила лажна вест да су израелски ратни авиони били у ваздуху и дејствовали по непријатељу већ после 45 минута – што Ефрат Фенигсон категорички негира. Чему толики труд да се пласира лажна вест?

Још пар других младих Израелаца са војним искуством на граници је сведочило на сличан начин – да је “изненађење” овакве врсте једноставно искључено, с обзиром на то да се масовно и непосредно реагује чак и на ненадани лет голуба.

Марија Захарова је такође изразила скепсу према званичном наративу о “изненађењу”, изјавивши да је “немогуће да САД нису знале да се нешто припрема у региону”, с обзиром на то да “Вашингтон толико добро покрива регион, и путем сателита и путем сајбер контроле региона, да није могуће да нису видели велике припреме Хамаса за операцију оваквих размера”.

Е, сад, зашто је термин “Перл Харбор” коришћен у наслову овог текста? Најпре зато што асоцира на напад под лажном заставом који треба да буде окидач, односно изговор за започињање рата за који иначе не би постојала адекватна (међу)народна подршка.

Али и зато што су тај термин након Хамасовог упада масовно потезали и западни мас-медији, од који су многи такође лансирали и измишљену причу о 40 беба које је наводно масакрирао Хамас.

То је многе подсетило на епизоду која је претходила првом америчком нападу на Ирак 1991. године, када је девојка Наира лажно сведочила пред америчким Конгресом о томе како су Садамови војници вадили бебе из инкубатора у једној кувајтској болници и остављали их на поду да умру.

Лаж о 40 масакрираних беба је касније поновио и – а ко би други – Џо Бајден, од чега су касније његови људи морали да се ограде. Но, познато је да деманти допре до много мање људи него изворна лаж. Тако да је пропагандни задатак ипак испуњен.

Да подсетимо да је чувени неоконзервативни тинк-тенк Пројекат за нови амерички век, сањајући о успостављању америчке глобалне хегемоније крајем 1990-их, сетно констатовао да ће бити врло тешко обезбедити јавну подршку за тако нешто у одсуству неког “катализаторског” догађаја, попут јапанског напада на Перл Харбор.

А онда – гле чуда – свега неких годину дана касније, десио се баш тај жељени “нови Перл Харбор”, у виду напада на куле Светског трговинског центра у Менхетну, 11. септембра 2001, после чега су лансирани империјални ратови на Блиском истоку, са амбицијом – коју је обелоданио Весли Кларк – нападања “седам држава за пет година”.

Узгред речено, многи мас-медијски извештаји су, извештавајући о Хамасовом упаду из Газе, осим поређења са Перл Харбором, такође користили и аналогију са 11. септембром. Занимљиво, слично поређење је употребила и израелска војска.

А не треба изоставити ни следећи битан моменат – да су се у бар два наврата од 2019. године, највиши израелски званичници залагали за наставак израелске помоћи Хамасу. ”Свако ко жели да спречи стварање палестинске државе мора да подржи помоћ Хамасу и слање новца Хамасу,” рекао је, према извештају Хареца, Бенјамин Нетанијаху на затвореном састанку своје партије у марту 2019. А исти лист 2020. извештава и о посети шефа Мосада Катару, где је и од Катара тражено да настави са финансијском подршком Хамасу. Теме за размишљање…

Сад долазимо до другог дела приче, а то је најављена немилосрдна израелска одмазда, коју хорски подржава Колективни запад. Није овде реч само о очигледном кршењу свих стубова хуманитарног права на којима је Запад градио свој (лажни) ауторитет и привидну моралну супериорност, о отвореном презиру према животима палестинских цивила који испољавају израелске војни и цивилни естаблишмент (“Ви ме озбиљно питате за палестинске цивиле? Јесте ли нормални?”, револтирано је изјавио бивши израелски премијер Нафтали Бенет одговарајући на питање новинара “Скај њуза”.)

Како преноси “Фајненшел тајмс”, чак и лицемери из ЕУ испољавају одређену дозу нервозе због тога што је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен стигла у Израел усред позива израелских власти да преко милион житеља Газе напусти своје домове.

“Можда ћемо видети масовно етничко чишћење,” упозорава један ЕУ дипломата, уз констатацију да ће ЕУ ”платити велику цену на Глобалном југу” због подршке најављеном израелском етничком чишћењу Газе.

Наравно да хоће…

Без обзира на то, лидери Колективног запада инсистирају на израелском “праву на одбрану”, у којој је, по речима израелског министра одбране, практично све дозвољено, јер су “уклоњена сва ограничења”.

Па нека после разни ЕУ изасланици трубе о својој “моралној супериорности”, и нека потегну “људска права” у било којој конверзацији. Практично сви – осим доброг дела владајућег естаблишмента у Србији – ће их исмејати.

Ово је заправо прави Перл Харбор и за ЕУ, јер је њихов (фејк) морални ауторитет доживео судбину америчке флоте на Хавајима 7. децембра 1941. године. Неповратно је потопљен.

Но, оставимо лажни западни морал по страни за тренутак. Не само да Колективни запад подржава најављену израелску колективну одмазду у Гази, већ амерички Стејт департмент активно спречава јавно коришћење било таквог термина који асоцира на пожељност деескалације сукоба. Најновији интерни мејлови америчког министарства спољних послова садрже упутства о томе да медијски садржаји који потичу из министарства не треба да садрже три специфична термина:”деескалација/прекид ватре”, “крај насиља/крвопролића” и “враћање мира”.

И то није све. На недавној конференцији за медије је гласноговорница Беле куће окарактерисала позиве неких чланова америчког Конгреса на прекид ватре “одвратним” и “срамним”.

Ако ово није организовано и систематско хушкање на рат, онда нека неко каже шта је. Два америчка носача авиона су распоређена у региону, заједно са преко 200 ратних авиона и више хиљада америчких војника. Придружиће им се и Британци. Бесомучни напади на Газу су највероватније срачунати да изазову револт и реакцију исламског света.

Амерички неоконси попут Помпеа, Ники Хејли и Линдзи Грема позивају на рат против Ирана, главног неокон-израелског трна у оку – а и земље на листи коју је објавио Весли Кларк.

Да ли би Русија могла да остане по страни, поготово јер су њене позиције на Блиском истоку сада директно угрожене, најпре у Сирији. Како би Кина реаговала на напад на Иран и затварање Ормуског пролаза, кроз који пролази око петина светског извоза нафте?

Коначно, да ли су провокације ционистичких екстремиста против џамије Ал-Акса, трећег најсветијег места у исламу, од којих последње само пар дана пред Хамасов упад из Газе, најава покушаја њеног рушења ради изградње трећег јерусалимског храма, који би требало да обнови јеврејски месија, који ће за хришћане бити лажни месија, односно Антихрист? Да ли су садашњи догађаји предигра за нешто много веће?

Једино је сигурно да ствари не стоје онако како би мас-медији хтели да их представе. Али то већ сви ионако знамо.

Извор: rt.rs