Чекате у реду у банци, у аутобусу сте и ‘клацкате се’ до факултета, школе или посла… Нешто са чиме се сусрећемо скоро сваки дан. Уместо да се у тренуцима досаде одмах хватамо за телефон и гледамо најновије вести или шта се дешава на Фејсбуку или Инстаграму, мудрије је да се навикавамо на савет Светог Теофана Затворника.

Савет који Светитељ даје конкретној особи се односи на њено провођење времена током поклоничког путовања, али нас ништа не спречава да га применимо и ми док проводимо време у свим оним обавезама које не захтевају од нас велику концентрацију ума. Време је једина ствар коју не можемо да надокнадимо.

„Идући путем непрестано творите кратку молитву [Исусова молитва] о којој сам Вам писао, јер Ваше мисли од ширине пространства неће знати на коју би Вас страну повукле. Могу да Вас повуку и на оно о чему уопште не би требало да размишљате, поготово не на поклоничком путовању. А када се уморите од кратке молитве узмите неки Псалам и изговарајте га напамет, али уз размишљање. Читајте „Помилуј ме Боже“, или „Боже, на помоћ моју пази“, или неки други који знате. Немојте да бринете о томе хоћете ли га изговорити од почетка до краја како треба, него се потрудите да поразмислите о његовом садржају и да га осетите. Проникните у сваку његову реч, поставите себи питања – зашто је то баш тако речено и до каквог Вас закључка води. Удубљујући се тако, Ви нећете ни приметити како ће километар за километром остајати иза Вас. Читати Псалме напамет за време пута и размишљати о њима, то је било правило првих великих отаца, Антонија и Пахомија. Код њих је постојао закон да када примају некога за ученика, он обавезно мора да научи напамет неколико псалама. Ко није умео да чита, тај је пре но што би научио да чита слушао друге како изговарају псалме и учио од њих. Када научи неколико псалама био је дужан да их изговара када седи и нешто ради, а нарочито када негде иде. Изволите угледајте се на подвижнике из старине.“[1]

[1Извор: "Светосавље" / "Тврђава истине"