Јеврејски медији о новоизабраном аргентинском председнику Хавијеру Милеју

(November 21, 2023 / JNS) Новоизабрани аргентински председник Хавијер Милеј однео је у недељу убедљиву победу на обећањима да ће спасити економију земље која се распада. Али и јеврејска питања су му блиска срцу: „Размишљам о преласку на јудаизам и желим да постанем први јеврејски председник у историји Аргентине“, рекао је Милеј, преноси аргентински Радио Перфил.

Он обећава да ће преместити аргентинску амбасаду у Израелу у Јерусалим и да ће јеврејска држава бити његова прва међународна станица као председник.

Милеј, иконокластички аутсајдер који је ушао у политику 2020. обећавајући да ће „разнети“ систем, победио је са 56% према 44% против свог ривала, перонистичког министра економије Серђа Масе.

Милеј не крије свој филосемитизам, који је, чини се, мало променио аргентинско бирачко тело, упркос томе што је 92% католичко. (Јевреји чине мање од 1% становништва, иако је са 200.000 највећа јеврејска популација у Латинској Америци.)

Рекао је за Ла Национ: „Ја не идем у цркву. Идем у синагогу. Не пратим свештеника. Пратим свог рабина. Учим Тору. У свету сам познат као пријатељ Израела. И као неко ко учи Тору, скоро сам Јеврејин. Само ми недостаје крвни савез.

Попео се на бину на предизборним митинзима налик рок концертимa, као тинејџер, Милеј је била вокал обрада бенда Ролинг Стонса, уз звуке шофара. На једном митингу у августу, слика Јеврејина обученог у талит , или молитвени шал, пројектована је на џиновски екран док је шофар звучао.

Када га је Ла Национ питао о недавном путовању у Сједињене Државе, уз напомену да је кружио гласине да је отпутовао код психијатра у вези са његовом Аспергеровом болешћу, Милеј је рекао да је отишао за Шабат код јеврејских пријатеља у Мајами. Након тога је одлетео у Њујорк да ходочасти у „ребеову кућу“, што значи Охел Хабад-Лубавич у Квинсу, где су сахрањени рабин Менахем Мендел Шнерсон и његов таст, рабин Јозеф Јичок Шнерсон.

Милеј проучава јеврејска питања са рабином Шимоном Акселом Ванишем, кога описује као свог „духовног ментора“. Ваниш води ACILBA, аргентинско-мароканску јеврејску заједницу са седиштем у Буенос Ајресу.

Милеј је дошао на власт на таласу јавног гнева због катастрофалног лошег економског управљања владе. Он је критиковао Централну банку Аргентине (снимак из 2018. који се појавио показује како Милеј разбија пињату која представља Централну банку).

Срж његовог економског плана је потпуна доларизација привреде, односно замена пезоса америчким доларом, као што је учињено у Панами, Еквадору и Салвадору.

Доларизација је била најуспешнија у Панами где је повезана са политикама за раст. У Еквадору и Салвадору резултати су били мање драматични, али присталице доларизације кажу да је она ипак била позитивна јер је спречила левичарске владе да поново успоставе сопствене валуте, које могу да контролишу и девалвирају.

Ово бар делимично стоји иза Милејеве наде у доларизацију. „Строго говорећи, то је да се решимо Централне банке“, рекао је Милеј Блумбергу о свом плану доларизације. 

За Ел Паис је рекао: „Доларизација политичарима одузима машину за штампање новчаница. То је оно што ће ставити тачку на инфлацију. Аргентина је постала најбогатија земља на свету када није имала Централну банку. Од 1880. до 1935. просечна инфлација износила је 0,9% годишње. Године 1935. створена је Централна банка као начин да се преваре људи и да се користи онима који су блиски власти. Инфлација је тада скочила на 6% годишње у просеку. Касније, 1946. године, Аргентина је национализовала Централну банку и до 1991. просечна инфлација је била 250% годишње.”

Године 1991., након економског лошег управљања и епизода хиперинфлације, Аргентина је везала пезос за долар (покрет мањи од пуне доларизације). 2002. године је укинуо долар, што је изазвало инфлацију. У фебруару је стопа инфлације у Аргентини достигла троцифрену стопу по први пут од 1991. Она тренутно износи нешто више од 140%, остављајући четири од 10 људи у сиромаштву. ЏП Морган предвиђа да би до краја године могао достићи 210%.

Аргентина такође пати од спектакуларног спољног дуга. Да би избегла неизвршење обавеза, земља је прошле године добила 44 милијарде долара од Међународног монетарног фонда, највећи зајам у историји ММФ-а. ММФ је тренутно највећи кредитор Аргентине. Земља је од 1950-их примила више од 20 програма финансијске помоћи од ММФ-а.

У продавницама прехрамбених производа недостају основни артикли, фабрике не могу да увозе залихе због несташице долара, а возачи чекају у редовима испред бензинских пумпи где истовремено купују гориво у вредности од неколико долара, пише  Вол Стрит Журнал. „Аргентина је једина велика латиноамеричка земља која није успела да стави под контролу своју инфлацију“, наводи Журнал .

„За четири године, ова влада нас је скоро претворила у Венецуелу, што је веома лош пример“, рекао је за лист Ерик Гандини, 31-годишњи менаџер друштвених медија и присталица Милеија.

Милеј је напао естаблишмент у живописном стилу. Има неуређену косу, коју је престао да шиша када је имао 13 година. „Од тог тренутка невидљива рука ми чешља косу“, каже он, мислећи на термин економисте Адама Смита. Обукао се у одећу суперхероја као алтер-его генерал Анкап, који пева о економским проблемима Аргентине, и витлао је моторном тестером да илуструје како је смањио владу на величину. Његов популарни рефрен, који су певале његове присталице је „напољу са свима њима“.

Милеј се директно придружује „нашим најприроднијим савезницима“ Сједињеним Државама и Израелом и не жели „да нема ништа са комунистима Кубе, Кине, Северне Кореје“, рекао је он за Таблет Магазине. Његова љубав према економији Laissez-faire (економска теорија из 18. века која се противила било каквој владиној интервенцији у пословне послове, прим. прир.) протеже се на његова четири енглеска мастифа, сви клонирани, названи по економистима Мареју Ротбарду, Милтону Фридману и Роберту Лукасу (последња два се зову Роберт и Лукас).

Милеј заступа друге политички конзервативне позиције. Он каже да су све политике које окривљују људе за климатске промене лажне, абортус назива убиством, заговара право грађана да носе ватрено оружје и обећава да ће приватизовати здравствени систем.

Милеј има младост иза себе, са својим рокерским искуством и радом као резервни голман за Chacarita Juniors, друголигашки професионални фудбалски клуб, који помаже у освајању аргентинских мушких гласова.

„Можда се не слажем са свиме што Милеј каже са чиме се могу идентификовати, али он је наша будућност“, рекла је 20-годишња студенткиња Ирене Соса за Ројтерс док је славила његову победу. „Милеј представља будућност за младе људе попут мене. Маса је био све што није у реду са нашом земљом.”

Али Милеј ће имати тешку битку за спровођење своје политике. Као прво, његова политичка коалиција, La Libertad Avanza (Liberty Advances), нема регионалне гувернере или градоначелнике, што га чини слабијим у провинцијама, где ће се вероватно суочити са противљењем својој политици.

Такође ће се суочити са одбијањем синдиката и левичарских политичких снага у Конгресу где перонисти чине највећи мањински блок. Милеј има само 7 од 72 места у Сенату и 38 од 257 у доњем Дому посланика.

Посматрачи кажу да ће морати да ублажи своје предлоге јер се за подршку ослања на више центристичке и конзервативније фракције. Међутим, одмах након избора није показао знаке да разводњава своје планове.

„Пред нама су монументални проблеми: инфлација, недостатак посла и сиромаштво“, рекао је он у свом победничком говору. „Ситуација је критична и нема места млаким полумерама”.

Извор: https://www.jns.org/argentinas-

Приредио: Милан Старчевић