За почетак, предлажемо да размотримо контекст у којем се спроводе процеси формирања нове уније.

Како је приметио научник-историчар Андреј Фурсов, 2008. године је пукао највећи финансијски балон у историји. Он је надуваван на штету реалне економије језгра система капитала, а Руској Федерацији и Кини је поверен задатак да ту штету надокнаде јефтиноћом сировина и радне снаге. Међутим, обештећење је било делимично и привремено, и у 2008. то више није било довољно. Истовремено, пропали су покушаји да се системска криза закамуфлира проблемима другоразредних хипотека и недостатком ликвидности. Важно је напоменути да генерално не треба говорити само о системској кризи – она је почела на прелазу из 1970-их у 1980-те, већ о њеној терминалној фази.

Капитализам је, исцрпивши своје историјске могућности, престао да гарантује светској елити моћ, статус и профит, а финансиализам се показао као краткорочни „мехур” са малигним последицама. Због тога је „глобална дубока моћ“ почела да демонтира „систем“.

Као што је речено у једном детективском роману Агате Кристи, „свет постаје тешко место за живот, а то важи за све осим за јаке“. Задатак светске елите је да нагло смањи број јаких. Дефинитивно на челу градитеља новог светског поретка (НСП) је већина англо-америчких кланова, њихова ударна снага је Демократска партија САД. Управо на њене високе чиновнике је стављен улог у организовању преласка у НСП.

Истовремено, потреба за превазилажењем кризе 2008 - 2009 и преласком у НСП поставила је светском владајућем слоју средњорочни задатак за успостављањем директне контроле Постзапада над јефтиним сировинама Руске Федерације и јефтином радном снагом НР Кине. То је значило потпуну десуверенизацију ових великих држава.

Са почетком терминалне фазе системске кризе, светска елита је потписала коначну пресуду суверенитету Руске Федерације и НР Кине и њиховим владајућим слојевима у садашњем облику и одлучила да им се суптротстави. Међутим, главна несрећа за ултраглобалисте дошла је неочекивано, из њихове јазбине: Трамп је постао „црни лабуд“. Он -  традиционални глобалиста, који сматра да државу треба да воде Међународни монетарни фонд, Светска банка и друге структуре сличног наднационалног типа, али да се она мора сачувати. А са њом - индустрија, запослена радничка класа, средња класа. Као резултат тога, Трамп је задао тежак ударац пројекту Трансатлантског трговинског и инвестиционог партнерства и Транспацифичког партнерства - који су „два стуба“ на којима је „дубока моћ“ изградила план за еволуциону, постепену транзицију ка посткапитализму.

С тим у вези, у условима привременог притиска, ултраглобалисти су имали само један пут до Новог светског поретка – брзи или, ако хоћете, револуционарни. Али за то је било потребно очистити терен у самим Сједињеним Државама, вратити Америку у статус јазбине ултраглобализма, а самим тим и збацити Трампа. То је учињено 2020. државним ударом, који је изазвао ковид, који је погодио економију, покретањем БЛМ – црног нацистичког покрета – и очигледним фалсификатима током гласања. Дементан (у сваком смислу) Бајден је доведен у Белу кућу, ултраглобалисти су могли да тријумфују и интензивирају своје активности како на Постзападу, тако и шире.

Конкретно, покренут је пројекат глобалне "пандемије". У том контексту, треба подсетити да је још 2010. идеолог мондијализма Жак Атали у једном интервјуу отворено изјавио да би подстицај за НСП могла бити „глобална смртоносна болест“.

Само нешто више од три месеца након што је пандемија проглашена, објављена је књига ултраглобалисте, организатора Светског економског форума у   Давосу Клауса Шваба, у коауторству са Тијеријем Малереом, „Ковид-19: велико ресетовање“ (COVID-19: The Great Reset).

Укратко, главни закључци и предлози књиге, о суштини програма деловања ултраглобалиста, могу се представити на следећи начин.

Шваб признаје, да ковид уопште није егзистенцијална претња – не може се поредити ни са "црном смрћу" из 14. века, ни са шпанским грипом 1918-1919 године, међутим, упркос томе, он има велику важност, јер омогућава [ултраглобалистима] да се драматично убрзају процеси који су већ у току у 21. веку и треба да уведу људе у свет „нове нормалности”. Ови процеси су развој „зелене економије“ (читај: деиндустријализација под изговором климатских промена, наводно изазваних човеком); курс ка смањењу потрошње (ово се, наравно, не односи на светску елиту и Шваба лично); дигитализација (дигитална друштвена контрола) и роботизација; продубљивање родне/џендер равноправности; борба за ЛГБТ права, преузимање држава од стране корпорација.

Иако Шваб, попут мантре, понавља речи о неизбежности постковидног света „нове нормалности“, он наводи и опасности које га брину више од свега:

а) отпор маса;

б) одлагање процеса током времена – све треба да се уради за кратко време (друштвени блицкриг);

ц) ако се једна од три највеће земље – САД, Русија, Кина – повуче из „пројекта“, он неће бити спроведен.

Као што видимо, блицкриг са „ковидом“ – захваљујући многим објективним разлозима – није успео.

И зато је „дубока моћ“ повезала алат „великог рата“ (карике једног ланца - Нагорно-Карабах, Украјина, појас Газе) са спровођењем свог сценарија.

По мишљењу америчких социјалиста, главни циљ ултраглобалиста је - проширити рат против Руске Федерације, искористи сукоб Израела и Палестинаца за почетак новог рата против Ирана и припремити се за неизбежни рат против Кине.

При томе, концепт новог светског рата подразумева стварање глобалног бојног поља за континуирани светски сукоб. Све ово је има за циљ успостављање доминације САД од источне Европе до Кине преко Блиског истока и централне Азије.

Овај фокус потврђују и недавне речи Бајдена, који је изјавио - да је свету потребан „нови светски поредак“ на челу са Сједињеним Државама.

Штавише, председник САД је нагласио да се сада одлучује о судбини наредних 4-5 деценија.

"Ми се налазимо на преломном моменту историје. А то значи, да ће одлуке, које ми донесемо у наредних четири или пет година одредити како ће изгледати наредних четири или пет деценија", рекао је Бајден.

О интересима и учешћу Ватикана, као и Фанара, у промовисању НВО-а под окриљем Сједињених Држава, говорићемо у наредним публикацијама.

Извор: „Правблог“