Поштовано уредништво помаже Бог!

Наизглед у Аустрији ништа ново али стичем утисак да је наша СПЦ ових дана још једном по ко зна који пут понижена а самим тим како владичански тако и свештенички чин а самим тим и ми као народ те исте Цркве.

Надам се да моја љутња неће прећи у гордост и тако било кога осудио, јер сам можда најгрешнији међу свима баш ја.

Пошто се ових дана полемише да су поједини свештеници који су прешли у истамбулску патријаршију, по договору са цариградским митрополитом на једној страни а на другој садашњим администратором владиком Иринејом Буловићем, сву ову фарсу учинили као чин уклањања владике Андреја и њему као јединоме придали сву кривицу. С тога се питам да ли је толико било потрбно пљувати по владичанском и свештеничком чину, унизити сопствену Цркву да би се спасло кобајаги напаћено свештенство.

А што ме још више збуњује у свему овоме говори се о повратку ових „напаћених" у СПЦ. Значи ли то да „глумци" ове лоше позоришне представе неће чак бити ни кажњени већ награђени и овим дају зелено светло осталом свештенству да у СПЦ могу да раде шта хоће, како хоће и кад хоће. Да прошетају туристички мало до фанара, успут попљују све око себе и опет се врате оно као „иди ми дођи ми„ и још да нас убеде како су мученици и хероји а у ствари издајници  СПЦ.

Питам се после свега у којој ће они парохији бити и којем ће верном народу проповедати и исти учити о вери, љубави, правди, поштењу, милости и праштању а да не помињем исповест и причешће код истих.