Наиме, господине Валаванидис је изнео став да је „РПЦ постала носећи стуб целе Православне цркве, јер је остала привржена начелима цркве првог миленијума, тј. апостолским правилима, предањима светих отаца и одлукама васељенских сабора“, и да је „остала на трагу конзерватизма и традиционализма“ док се Фанар окренуо ка екуменизуму.

Пре свега, Руска Црква је члан свејеретичке екуменистичке организације „Светски савез цркава“, што је довољно да се сврста у екуменистичку.

Такође, Руска Црква већ пола века чврсто држи екуменистички курс, најпре онај који је усмерен ка Ватикану (мада је окренута и ка исламу). Овај курс јој је трасирао оснивач њеног Одељења за спољне црквене односе (ОВСЦ), митрополит лењинградски Никодим Ротов (иначе, криптокатолик, који је прошао тако што је умро код папиних ногу приликом једне од својих посета Ватикану).

Његов духовни син и ученик, садашњи руски патријарх Кирил, је остао чврсто на екуменистичком курсу свог духовног оца, што је крунисао сусретом са папом у Хавани 2016. године (сусрео би се он са папом још који пут, али не сме од руске државе, због папине подршке Украјини). Да бисмо набројали све екуменистичке испаде патријарха Кирила, требало би нам пуно времена и простора.

Наследник патријарха Кирила на месту екуменистичког ОВСЦ-а био је митрополит волоколамски Иларион Алфејев. Он се више пута сусрео са папом, него са било којим поглаваром Помесних Цркава. То што се господину Валаванидису учинило да је Руска Црква конзервативна, то јест да је окренула леђа екуменизму, догодило се сменом Илариона Алфејева са руководеће позиције ОВСЦ-а.

Иларион је направио више испада, нарочито изражавајући се благонаклоно према проглашавању независности Украјинске Православне Цркве Московске патријаршије. Но, то није кључно због чега је смењен. Главни разлог – по нашем мишљењу – је његово „антиратно расположење“, молио се против „братоубилачког рата“, односно дисонантност у односу на државни врх Русије и патријарха Кирила, који подржава руску специјалну операцију у Украјини.

http://borbazaveru.info/content/view/16113/77/

Али, Иларион је био срећан што се све завршило само његовом сменом, јер је – како је рекао – могао да се „залети у јарак“: "Можете сматрати да је пут направио веома оштар заокрет, нисам се уклопио у њега и завршио сам на ивици пута. Али ово је боље него да сам залетео у јарак..."

За садашњег предсеника ОВСЦ-а, митрополита Антонија Севрјука, може се рећи да је духовни праунук Никодима Ротова. Има богату екуменистичку прошлост, иако је – релативно – млад човек. Колико је нама познато, од свог постављења за шефа ОВСЦ-а 2022. године, већ се два пута сусрео са папом.

Дакле, то што је, тренутно, Руска Црква прикочила са екуменистичким сусретима са Ватиканом, само је  по диктату руске државе због папине подршке Украјини.

Руска Црква није верна ни богослужбеном поретку. Најпре од русификације богослужбеног језика, па до новотарија по угледу на руске обновљенце са почетка 20. века.

Као пример, наводимо следећи случај.

Дана 24. јула 2016. године руски патријарх Кирил одслужио божаствену литургију у московском храму посвећеном икони Божије Матере „Свих жалосних радост“. На богослужењу су биле узнесене молитве за настојатеља овог храма, митрополита волоколамског Иларина Алфејева, поводом његовог 50. рођендана.

Овај догађај послужио је као повод за радикално кршење православног богослужбеног поретка и традиције, тако што су у средину храма, по примеру руских обовљенаца-живоцрквеника с почетка 20. века, а такође и римокатоличких модерниста епохе Другог ватиканског концила, - били постављени други Престо и Жртвеник (док су притом први Престо и Жртвеник и даље били у олтару). Ево доказа:

 ОДРАЗ "ЦРНОГ ЧОВЕКА" НА ИКОНИ!!!

     Многи читаоци са ужасом су запазили непознату и необичну појаву на стаклу иконе која се налазила поред жртвеника изнетог из олтара, на коме је митрополит Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, вршио проскомидију на дан свог јубилеја. Неки црни човек гледа са ове рефлексије... Прави хорор! И владика има уплашен поглед, као да је имао неко виђење. Притом, фотографија је била постављањена на званичном сајту Московске Патријаршије „Патријаршија.ру“, тако да је верзија о фотошопу искључена.

Остаје загонетка: да ли је ово мистика или не, и није ли одраз „црног човека“ поред жртвеника повезан с новотарским експериментом на православном богослужењу у том храму.

 

Тако да, уколико се за неку Помесну Православну Цркву може рећи да је остала „привржена начелима цркве првог миленијума, тј. апостолским правилима, предањима светих отаца и одлукама васељенских сабора“, онда је то Грузијска Православна Црква. Ова Црква није члан свејеретичког „ССЦ-а“, и верна је како канонима тако и богослужбеном поретку. Такође, Грузијска Црква није учестовала ни на лажном Критском „сабору“. На овом Сабору, истина, није учестовала ни Руска Црква, али је на свом помесном сабору прихватила све одлуке Критског „сабора“.

На жалост, и у деловању Грузијске Цркве у последње време се примећује извесно скретање, које је последица чињенице да патријарх Илија Други остарио и више није у стању да води ову Цркву, већ то чине местобљуститељи патријарашког трона...

П.С. Управо када смо завршли овај текст, прочитали смо вест, коју преносимо на сајту (овде:), о једном екуменистичком чину Грузијске Цркве, који потврђује нашу горњу констатацију.