Преподобни Исидор Пелусиот најнепосредније повезује понашање недостојног причасника с Јудом: „Они који падају и не усуђују се да приступе Свештеним Тајнама разумни су и брзо могу да достигну стање у ком неће знати за грех. А који греше и усуђују се да се „нечистим рукама" дотичу Пречистих Тајни... достојни су небројених казни.

Јер, према нелажној речи Павловој, они себе чине кривим Телу и Крви Господњој (1. Кор. 11,27). Зато онима првим ђаво не приступа са таквом силом, знајући да, премда и падају, они, будући свесни тога, ипак чувају поштовање према Божанственом. А ове друге, који греше а нису тога свесни или, мада су и свесни, то пренебрегавају и усуђују се да се дотичу Свештених Тајни, ђаво напада свим силама, са правом то сматрајући знаком савршене неосетљивости и покварености. Тако је он поступио и са издајником, ушавши у њега не зато што је овај презрео... Крв Владичину, него зато што је по лукавству Јудином закључио да је он већ неизлечиво болестан. Пошто је Јуда наумио да изда, али се не одриче Причешћа, ђаво га заводи. А да га је видео да чува страхопоштовање према Божанственој Тајни и да се уздржао од ње, можда би он оставио Јуду на миру, као онога коме је још увек својствена трезвеност. Али, пошто је видео да је он помрачен користољубљем, да у њему више нема исправних мисли, него да је ван себе од похлепе, а поврх свега још се усудио и да се дотакне онога на шта у таквом стању није смео ни да помисли, он је, увидевши ту неосетљивост, потпуно ушао у њега.“

Свети Јован Касијан је знао да од недостојног Причешћивања долазе „духовна немоћ и духовна смрт“. А учитељ Цркве, Свети Златоуст, све нас опомиње да „кушајући Јагње, не постанемо вукови“:“Многи сада говоре: „Како бих радо видео Лице Христово, Његов лик, одећу Његову". Али ти Га и видиш (у Евхаристији), дотичеш Га се, кушаш Га. Ти би да видиш Његову одећу, а Он ти даје не само да Га видиш, него и да Га дотакнеш, и окусиш, и примиш у себе. Дакле, нека нико не приступа са пренебрегавањем, нико са малодушношћу, него нека сви то чине са пламеном љубављу, са пламеном усрдношћу и бодрошћу... и зато увек треба бити бодар, јер није мала казна која очекује оне који се недостојно причешћују. Сети се како негодујеш на издајника и на оне који су распели Христа. Чувај се да и сам не постанеш кривим Телу и Крви Христовој. Они су умртвили Свесвето Тело, а ти Га примаш нечисте душе и након толиких добара која су ти учињена. Јер Њему није било довољно што је постао човек, што су Га тукли и распели, него је уз то и Себе предао нама, те нас не само вером, него истински чини Својим Телом. А како чист мора бити онај ко се наслађује том Жртвом! Колико чистија од свих сунчевих зрака мора бити рука која дроби то Тело, и уста, испуњена духовним огњем, и језик који се румени од Страшне Крви! Помисли какве си части удостојен, каквом се Трпезом наслађујеш! Оним на шта са трепетом гледају Ангели, бојећи се светлости која отуда исходи, ми се хранимо, са тиме општимо и са Христом постајемо једно Тело, Ко ће изрећи силу Господњу, објавити све хвале Његове? (Пс. 105,2). Који пастир храни овце сопственим телом? Али шта ја то говорим - пастир! Чак и мајке често новорођене младенце дају хранитељицама, али Христос тако нешто није допустио: Он нас храни сопственом Крвљу и кроз њу нас сједињује са Собом.“

Столећима је Црква Божја живела од наслеђа својих пустињских Отаца. Један од њих, Свети Макарије Александријски, имао је следеће виђење:“Свети Макарије Александријски причао је о страшном виђењу које је имао. Братија је приступила примању Светих Тајни. Како би неки пружили руке, демони, као да тиме упозоравају свештеника, стављали би им на руке угљевље, док се Тело Христово, које је давао свештеник, враћало назад у олтар. Насупрот томе, када су достојнији међу причасницима пружали руке према олтару, зли дуси су одступали од њих и са ужасом бежали далеко. Он је уз то видео и да је Ангел Господњи стајао пред олтаром и заједио са свештеником пружао руку ка олтару, учествујући у раздавању Светих Тајни. И од тога времена на њему је починула благодат Божија, која му се откривала када би се у време бденија, приликом читања псалама и молитава, неко од братије, по савету злих духова, предавао помислима. И нису од њега били скривени ни недостаци, нити врлине братије која је приступала олтару.“