header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТА ЛИТУРГИЈА arrow Владика бањалучки Јефрем: „Учитељноје извјестије“, то јест Литургијско упутство - одговор Атанасију
Владика бањалучки Јефрем: „Учитељноје извјестије“, то јест Литургијско упутство - одговор Атанасију Штампај Е-пошта
субота, 16 децембар 2023

 Увод "Борбе за веру":

У једном од својих недавних пропагандних клипова против Светосавља, лажни „Агиорит“ је објавио беседу оца Петра Драгојловића, у којој овај – између осталог – тражи да се Типикон и „Учитељноје извјестије“ „униште“ (зато што прописују недељу дана поста пред причешће). Ово о уништавању „Учитељног известија“ и читавог светосавског предања, није оригинално идеја оца Петра. Он је то наследио од покојног новотарског циркузана Атанасија Јевтића. Зато погледајмо, шта је правоверни владика бањалучки Јефрем написао Атанасију поводом његовог става о „Учитељном извјестију“:

+ + +

„Учитељноје извјестије“, то јест Литургијско упутство

Шта је скривило “Учитељноје извјестије“ (Ово упутство је крајем XVII вијека по наредби патријарха Јоакима саставио монах Евтимије, ученик Епифанија Славинецког (веома ученог филолога и преводиоца светоотачке литературе, који је у вријеме патријарха Никона вршио исправљање богослужбених књига), “Учитељноје извјетије“ то дивно литургијско упутство свештенослужитељу , владици Атанасију, па га назива “унијатским“, то нико не зна. Да ли то што тамо пише да се Литургија, осим у крајњој нужди, не смије служити нигдје осим у храму, а владика Атанасије на предавањима говори о служењу Литургије на ливади, гдје нема ни царских двери, ни завјесе? Да ли зато што пише да лице које се рукополаже за свештеника треба да буде “часно, писмено и зналац Светог Писма и других црквених правила“, а неки су почели да рукополажу скоро људе са улице, ниподаштавајући богослове као необразоване у њиховом кључу? Да ли зато што свештеник не смије да служи Литургију без пуних одежди? Да ли зато што свештеник који има гријех на души, не треба да литургише док се не покаје и исповједи своме духовнику? Да ли зато што треба са свима да се помири прије служења? Да ли зато што треба да се уздржава од брачних односа прије и послије служења (као и лаик уосталом).

Да ли је унијатско упутство то што пише да треба да се чува од расијаности, раздражености, преједања, препијања, претјераног спавања? У “Учитељном извјестију“ вели да свештеник треба да се стара “да има све оне врлине које ће очистити савјест његову од гријехова, а срце његово да је чисто од свих тјелесних пожуда“. Је ли то “унијатство“?

Да ли је унијатство то што свештеник уочи Литургије треба да одслужи вечерњу и да размишља о страдањима Господњим и Васкрсу, читајући молитве припреме и акатисте? Да ли фали нешто упутствима о томе у коме стању треба да буду богослужбени предмети и сасуди? Или какав да буде евхаристијски хљеб (“простом водом умијешен, добро испечен, квасан, непресољен, свјеж и чист“), или вино (“мора имати вински укус и мирис, за пиће пријатно и да је чисто, непомијешано ни са каквим другим пићем“)?

Да ли су штетна упутства о специјалним случајевима који се могу десити са Светим Даровима у току служења Литургије (нпр. ако хитно позивају свештника да причести умирућег)?

Нека нам се објасни зашто је “Учитељноје извјестије“. Писање овог Упутства било је изазвано ширењем латинског учења о тренутку претварања Светих Дарова у Тијело и Крв Христову. Латинско учење су ширили следбеници Симеона Полоцког, и патријарх Јоаким је наредио ученом монаху Евтимију да састави Упутство које ће се штампати на крају сваког Служебника (види на http://www.brocgaus.ru ). Владика Атанасије примјећује да га у руском “карманом“ издању нема, (а било би чудо да га има, јер тако умањени – џепни формат то и не дозвољава), дакле, зашто је „Учитељноје извјестије“:  “типични производ и намет на вилајет оног новодобског западног ропства православног богословља“, а коришћење дјела римокатоличких литургичара за вршење реформе православне Литургије (Роберт Тафт, Хуан Матеос, Мигуел Аранц) није “западно ропство“!

Толико, тек да се зна да Свето Предање није увијек оно што неки тврде да јесте. А непоштовање одлуке Сабора, јасно је, зна се куда води и каква “теологија“ подстиче да се Сабор презре. Sapienti sat, или, на српскоме, паметном доста.

Циљ овога одговора јесте, да поновимо, да се православна јавност упозна са оним што представља предањску праксу Литургије, а не полемика с владиком Атанасијем и “иже с њим“, који реформе изводе у име обнове “древног поретка“.

Сви реформатори ово добро знају, али хоће другачије. Зашто? Но, како каже Посланица источних патријараха из 1848. год. – у Православној вјери Свето Предање чува сав народ Божији, а не само Епископи. Стога и чујемо и видимо велика таласања и узнемиреност нашег народа и свештенства, како вапије да им се у Литургију и вјеру не дира. И ми смо, служећи Богу и његовом народу, хтјели помоћи да Свето Предање остане неокрњено и чисто у свој његовој пуноћи.

На крају, једно незаобилазно питање Преосвећеном (умировљеном) Атанасију и осталој Господи новотарима: са чијим благословом и дозволом су се тако острашћено упустили у реформу Свете литургије и зашто тако хистерично бране своје поступке који се никако и ничим не могу одбранити? Нема сумње да су њихови поступци горки плод неблагословене самовоље, чије ће последице бити још горче са непредвидивим крајњим исходом. Да се то не би догодило, што сматрамо да није никоме намјера, са смирењем приклонимо своје главе под благослов Цркве који се на нас у даном случају излива преко, за све, обавезујућих одлука Светог архијерејског сабора наше Цркве.

http://borbazaveru.info/content/

 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 16 децембар 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.