Не само да је првобитно уређена од Бога још од старозаветних времена, већ и ова заповест до данас има дубоко символичко значење (Двери царске означавају Приснодјевствену Утробу и само свештеник који симболизује Христа и само у пуном одјејанију може да прође кроз њих, а иначе су ЗАТВОРЕНЕ од очију стојећих у храму - књига пророка Језекиља (XLIII, 27; XLIV, 1 - 4).

Такође, присуство иконостаса је због моралне ДУХОВНЕ нужде: Пред крштењем Василија Великог, севнула је муња и из ње је излетео голуб, слетео и узбуркао воду. У знак сећања на ово чудо, над олтаром цркве у којој је Василије већ служио као епископ висио је сребрни голуб који је за Светитеља направио златар.

Василије се увек усрдно молио у цркви, и за то му је Господ увек слао чудо: током приношења Светих Дарова голуб је као жив лепршао крилима. Једног дана Свети Василије изговори речи: „И створи овај Хлеб...“ и примети да голуб остане непомичан. Светитељ се постиди, паде на колена и стаде се молити Богу да му открије разлог Своје немилости.

Пред престолом су стајали ђакони, да отерају инсекте, којих има толико на Истоку, од Светих Дарова - и Свети Василије је видео да један од ђакона гледа у лице лепоте жене. Огњени Василије се распламса ревношћу за славу Божију, протера ђакона, удаљивши га са службе, а после тога Господ поново показа чудо Своје.

Од тог времена Свети Василије је увео иконостас како се свештенство не би забављало током молитве. Најпре је као иконостас служила лагана завеса, затим се појавила преграда, а тек касније наш савремени иконостас. (Извор: Епископ Серафим Звездински „Хлеб небески”).

Свети Серафим Саровски: „Свака жеља за наводним побољшањима, изменама правила и учења Свете Цркве је ЈЕРЕС, жеља да се створи своја посебна Црква по изуму људског ума, одступање од постановљења Духа Светога и то је хула на Духа Светога, која се НЕЋЕ ОПРОСТИТИ никада.

То су чинили и чиниће сви који су отпали од јединства са Светом Апостолском Црквом, о чему Апостол Павле каже: „Такви апостоли – лукави посленици узимају обличје апостола Христовог и није чудно, јер Сам Сатана узима облик анђела светлости, стога није велика ствар што су служитељи његови прерушени у слуге праведности, али њихов крај је у према делима њиховим” (2 Кор. 11, 13-14).

Епископи земље Руске и свештенство последњих времена ићи ће овим путем, и гнев Божији ће их ПОРАЗИТИ...“

Превод: "Борба за веру"

Повезани текстови:

-  Руска Црква фронтално кренула у погубне литургијске новотарије!

 http://borbazaveru.info/