header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Николај Каверин: Тужни плодови непромишљених речи патријарха Кирила Штампај Е-пошта
среда, 10 јануар 2024

 Ово није први пут да Патријарх московски и целе Русије Кирил, на годишњем епархијском скупу московског свештенства, позива на литургијске реформе, сагласне са онима које су предлагали обновљенци двадесетих година 20. века, уништавајући хиљадугодишњу традицију Руске Цркве.

То је било тачно на сабрању 2019. и наставило се на сабрању 2023. године.

Патријарх Кирил се посебно заложио за употребу руског језика у богослужењу уместо црквенословенског, наиме, дозволио је читање посланица, Апостола и Јеванђеља на руском језику ради измишљених „мисионарских сврха“.

Као што ћемо видети у наставку, ова изјава Патријарха Кирила је у супротности са упутствима његових претходника – Светог Патријарха Тихона и Светог Новомученика Петра (Пољанског), који су упозоравали на недопустивост било какве русификације црквенословенског богослужења, посебно читања Апостол и Јеванђеље на руском.

И тако, надахнути овим непромишљеним (?) патријарховим речима, неки млади свештеници, одгајани у изолацији од хиљадугодишње литургијске традиције Руске Цркве, одлучили су у својим парохијама да преузму „закаснелу перестројку у Цркви”: спровести у дело „завете” обновљенаца с почетка двадесетог века о реформи богослужења.

Један од ових свештеника, који се лако, без оклевања, прихватио рушења „застарелих“ богослужбених традиција, наивно верујући да ће то рушење произвести невиђени мисионарски ефекат и да ће становници оближњих стамбених насеља Москве одмах масовно хрли у његову цркву је Јереј Всеволод Орловски, старешина московског храма Свете Тројице у Сходни.

Заправо, за „боље разумевање богослужења“ било би неопходно напустити не само „нејасан“ црквенословенски језик, већ и старомодну и архаичну одежду свештенства, коју мало ко разуме у наше врем. Ове одежде немају чак ни назив на савременом руском – фелон, сакос, епитрахиљ... Обновитељски напори да се осавремене богослужбени језик били би хармонични када би их пратила реформа богослужбених одежди. Пре свега, сваког човека који уђе у цркву запањи неразумљива и архаична одежда свештенства: ни на улици, ни у јавном превозу, ни у супермаркетима, ни на стадионима и рок концертима, нико се не појављује у овим „чудним ” и неразумљивим фелонима и сакосима са златним обрубом или у наруквицама и епитрахиљом, а још више у митри са крстом. Али из неког разлога се предлаже да се ревидира само језик богослужења.

Поставља се логично питање: зашто се, да би се постигла „мисионарска јасноћа богослужења“, позивају само на реформу богослужбеног језика, док се позиви на реформе не протежу на друге аспекте литургијског деловања, као што су: иконе, црквено појање, богослужбена утвари и пре свега поменуте богослужбене одежде? Уосталом, савременом човеку који је први пут ушао у православну цркву, много тога је несхватљиво, и то не само у молитвама и појама на црквенословенском. Аууу, мисионари!!!

Међутим, пре свега, русификација традиционалног црквенословенског богослужења, а још више вршење богослужења на руском језику, нарушава послушну свештеничку заклетву, коју је неовлашћени „русификатор“ црквенословенског богослужења дао пре рукоположења, целивајући Часни крсти и Јеванђеље на Светом Престолу. И прекршивши заклетву, он постаје кривоклетник. Подсетимо, у Руској Цркви се већ миленијум служе богослужења на црквенословенском.

ЗАКЛЕТВА

кандидата пред рукоположење у свештенички чин

(извод)

Ја, многогрешни ђакон (име), сада призван да служим као свештеник, обећавам и заклињем се пред Свемогућим Богом и Његовим Часним Крстом и Еванђељем да ћу се, уз помоћ Божију, трудити да извршим своју службу у свему, сагласно речи Божијој, црквеним правилима и упутствима Јерархије.

Заклињем се да ћу свеколиком усрдношћу и тачношћу обављати у својој цркви богослужење по уставу, и свете тајне с побожношћу вршити, не мењајући ништа самовољно...

Као потврду своје заклетве целивам Свето Јеванђеље и Крст Спаситеља мог. Амин.

Након полагања заклетве, кандидат целива Часни крст и Свето Јеванђеље и потписује текст заклетве.

Заклетву потписује Епископ (или свештеник који је, по благослову Епископа, положио заклетву).

Превод: "Борба за веру"

Извор: Благодатный Огонь

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 10 јануар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.