Помаже Бог поштовано уредништво "Борбе за веру!

Пре неколико дана се пред српским читалаштвом појавио, сада већ традиционалан, Божићни разговор епископа бачког Иринеја Буловића са  његовим „другом“ уредником листа Печат.

Најмоћнији епископ СПЦ коме је једино стало до сопствене моћи  изнео је своје ставове двосмислено по провереном обрасцу „Помоз’ Бог  чаршијо на све четири стране!” Свако га је могао разумети како му  одговара.

Себе представља као смиреног и богобојажљивог епископа који, тобоже, изнад свега поштује Православну Цркву и веру, патријарха,  каноне и Српски народ. И птицама на грани је познато да је он првак  света у јереси екуменизма, стварни патријарх СПЦ, да је  озаконио безакоње, да немилосрдно поступа са сваким ко му се било како  замери.

Ово у последње време нескривено и делима потврђује старајући се да за истанбулску патријаршију до краја одради потпуну предају  православног расејања. Један познаник је до скоро био спреман сваки божићни интервју владике  Иринеја да потпише као своје сопствено мишљење. Трезвеност му се  вратила оног тренутка када је постао сведок кардиналног одсуства хришћанске љубави у личности епископа Иринеја и његових лоших поступака. Слушали смо поједине људе који су Иринеја бачког веома уважавали и називали га великим ерудитом а један ревносни хришћанин  нас тада опомену речима: „Ђаво је такође велики ерудита!“

Ових дана се много пише и говори о, наочиглед свих епископа,  свештеника и верног српског народа, разарању СПЦ у Аустрији. С тим у вези огласио се у листу Печат и епископ бачки као администратор овог  дела епархије аустријско-швајцарске:

Уредник: „Неколико свештеника Епархије аустријскo-швајцарске иступило је из Српске Православне Цркве и приклонило се Цариградској  Патријаршији. Је ли то изолован случај? Шта наша Црква чини и  предузима овим поводом?“

Епископ Иринеј: „Случај јесте изолован, али представља опасан  преседан, не само зато што су отишли без редовног канонског отпуста  него зато што замишљају да могу узети са собом – и за себе – српске  парохије, као да су их они сами однекуд донели. По једногласној одлуци  Светог Синода, ја покушавам да, мирољубиво и братољубиво, али  искључиво на канонској основи, дођем до решења. Још је прерано да се  опширније о свему говори. Боже здравља, има данâ за мегдана!“

По Вашим речима рекло би се све је под контролом Преосвећени владико?  Као и у Бачкој, јел да? Казнили сте све преступнике, расколнике,  издајнике наше Цркве намучене а враћате канонски поредак, ред, мир,  љубав, слогу, јединство, целовитост Цркве!?!

Драга браћо и сестре православни Срби и Српкиње ма где да живите (а  поготово они у расејању!) овде се ради о нашем спасењу.

Стварност у  овом делу епархије аустријско-швајцарске је алармантно забрињавајућа и  вапије за интервенцијом свих оних којима је истински стало до Цркве  Христове. Свима који не пристају на то да их разним начинима „заводе за Голеш планину“, скувају као жабу и на Васкрс 2025. уједине са  римо-католицима.

Главнокомандујући у СПЦ епископ бачки Иринеј је уклонио из Аустрије  своје некадашње духовно чедо владику Андреја Ћилерџића (не помаже  екуменизам и филокатолицизам), сменио све чланове администрације овде у Бечу, административну управу (као и за време претходног  администрирања) пренео је у Нови Сад. Затим је дао аболицију свештеницима који су издали сопствену  СПЦ починивши раскол и прешавши код гордих фанариота и како сами  рекоше „затражили заштиту“ од митрополита истанбулске патријаршије.  Ради што бољег увида у ситуацију у Инзбруку у коме се одвијао најгори  сценарио, од почетка свих ових срамних догађања, ступили смо у контакт  са тамошњим верним народом (чије писмо/молбу за помоћ упућену  свештенству из Аустрије сте имали прилике на „Борби за веру“ да  прочитате) и сазнали о детаљима саблазни која се тамо догодила.

Народ из инзбрушке парохије сведочи да је администратор Иринеј безобзирно  разрешио дужности свештеника Слободана Радојчића који је једини у  моменту расколничке делатности јереја Александра Столића пристао да  помогне својој Цркви и да дође на „казнену“ парохију и притом је  истрпео многе непријатности које му је причинио расколник са својим  изманипулисаним и острашћеним следбеницима. Сада уочи светлог и  радосног празника Рођења Христовог не марећи за мишљење и духовно  расположње парохијана који нису желели да следе неканонке поступке  свештеника Александра Столића и остали верни СПЦ, епископ  администратор је вратио починиоца издаје и цепања СПЦ на инзбрушку  парохију.

Како сазнајемо прохијани који су очевици и сведоци свега  наведеног не желе да дају легитимитет издаји, расколништву и борби  против сопствене СПЦ и због тога ће убудуће присуствовати богослужењима у Цркви у Инзбруку у којој служи руски свештеник или у  неком другом храму СПЦ. Постоји и један број православних Срба који  због настале саблазни убудуће уопште не желе да похађају храмове СПЦ.

Ко је, дакле, одговоран за њих? Драга браћо и сестре, тако епископ бачки, како сам у интервјуу рече, „мирољубиво и братољубиво“ долази до решења.

На делу је страшно непочинство, превара али и нечасна нагодба! Тражили  смо мишљење и појединих добро информисаних чланова СПЦ из Србије који  нас уверавају да је ово само клопка за горепоменуте свештенике и да ће  их у мају након СА Сабора СПЦ новопостављени епископ ове епархије трајно уклонити.

име познато уредништву