Сећам се, па рекох како сам у добу коме сећање није неки савезник, да сачувам од заборава, највећег српског непријатеља, неке догађаје. Наиме, с краја седамдесетих година  прошлог века у посети тадашњој Југославији, надасве Брозовој па онда и осталих Срба био је папски изасланик.

У интервјуу који је дао за један београдски еминентни лист, поводом једног питања које се тицало утицаја Ватикана на Српску православну цркву, папин изасланик је одговорио (покушај цитата): „Па шта ви Срби мислите, колико је Ватикан одшколовао и дошколовао ваших свештеника и владика?“ Био сам тада млад човек и прилично незаинтересован да бих испратио реакције на ту, надасве, ужасавајућу изјаву ватиканског свештеника. Међутим, да је било неких реакција СПЦ сигурно би се за то чуло. Не бих ни сад писао о овом „инциденту“ да не би догађаја последњих година, кад српски свештеници и владике, међу којима и садашњи патријарх, не идоше, више пута у Ватикан на колективно „ходочашће“ и поклоњење папи. Непосредни повод је свакако иступање, скоро свакодневно, српског патријарха и неких владика, а нарочито владике Невена Ћулибрка.

Како онда тако и данас, сећање на тај догађај ме изузетно депримира. Ипак, као трезвен и реалан човек, морам смоћи снаге да ватиканском изасланику одам признање на искрености. Мада ипак мислим да је цео интервју посвећен стављању до знања, да не кажем учењу памети нас Срба, ко је ко у хришћанству. За тих, скоро, пола века које нас дели од излива искрености ватиканског свештеника, Ватикан је могао одшколовати цео Синод СПЦ. Хвала Богу да је ово само претпоставка, а и познајем неке владике и свештенике, за које могу и животом својим залећи, да су одшколовани од српске муке и јада и светосавског наслеђа. Овима другима у овом тексту нећу превише пажње посветити јер они знају шта им је чинити. Проблем су они сумњиви (сав дрхтим кад морам да напишем: ватикански школарци). Да зло буде веће ти тзв. сумњиви нам стављају до знања да они нису само сумњиви, они су стварни са именима и презименима, вапијући да их спомињемо где год хоћемо и можемо.

Не сачека Невен Ћулибрк ни да проБожићујемо како треба а даде интервју хрватској телевизији (чак су се и они зачудили пристанку на исти). Представи се Невен  хрватском пучанству са пуно љубави и, надасве, разумевања за сва непочинства хрватска према Србима. Инсистирао је Невен на некаквој функцији председника управног одбора Музеја жртава геноцида и да у том случају нема намеру, да на било који начин, испоштује препоруку Синода СПЦ и врати се, само, пастирском послу. Занимљиво, ништа бољи од Невена није ни директор тог истог музеја, извесни Дејан Ристић. Дакле, ко год изађе са проценом броја уморених Срба у Јасеновцу и припадајућим му логорима налети на Невена и Дејана, који понављају стално једну те исту мантру да се број уморених Срба преувеличава. Нисам чуо ни од једног од њих да су се критички осврнули на процену уморених Срба од стране Фрање Туђмана. Овом приликом нећу је ни ја поменути, само из пијетета према српским жртвама, јер је иста смешна и занемарујућа. Не чусмо, нити од Невена нити од Дејана њихову процену броја уморених Срба у Јасеновцу. Невероватно, воде Музеј жртава геноцида, а да ни приближно не излазе са бројем жртава геноцида док се од процена било кога другог итекако гнушају. Да не буде забуне, подсетићу народ Србије, да је Музеј жртава геноцида основала Влада Србије (ни случајно Хрватске) и да га иста нештедимице финансира. Прошло је више од 80 година од учињеног геноцида над Србима, а они се позивају на неке историчаре, који би требало да утврде бројке. Кад то Невене и Дејане, да ли да чекамо још 80 година или никад? Хрватски бранитељи, тзв. историчари, политичари... већ увелико публикују радове у којима износе „чињенице“ да је Јасеновац и остали припадајући му логори, био само азил за Србе, где су се дуално образовали и културно уздизали. Колико пута, Невене и Дејане треба да се ове лажи понове да би их и вас двојица прихватили као истину? Још мало, је л’ да? Провео је владика Невен 8 година у Израелу изучавајући страдање и холокауст Јевреја, наводећи да Јевреји, не да утврђују тачан број страдалих већ и њихова пуна имена и презимена. Па зашто Невене и Дејане не позајмите методе од Јевреја па их примените у случају Јасеновца? Једног од најеминентнијих познавалаца геноцида и српског пријатеља Гидеона Грајфа ниподаштавате на сваком кораку и то само зато што је „предозирао“ (по вашем мишљењу) број настрадалих Срба. О каквој сарадњи ти Невене говориш са Хрватском кад је Срба у Хрватској таман остало за један резерват? Тачно је, обновљено је више цркава и манастира а колико је Срба обновљено (изазван сам овим појмом)? Вреди ли о Невену, још коју, не вреди, што се мене тиче мој Невене за мене си увенуо. Српски непријатељи, стварно не знам да ли би нас без њих било, непогрешиво бирају највеће српске празнике, да би нам саопштили шта очекују од нас. Тако би и овог Божића: неке владике нам препоручују да се бадњака што пре одрекнемо, као да је то највећи српски грех. Немогуће! Они који би да га се одрекну нису Божић никад ни украшавали истим, а камоли палили па њима такве препоруке нису ни потребне. Нама, који по бадњаку прве дане и године живота памтимо и истим се бранимо од заборава, такве „препоруке“ ће само оснажити нашу веру у Бога у чије Име и сечемо и уз улазна врата наслањамо на Бадњи дан и на Бадње вече уз гусле палимо БАДЊАК. Не чух никад ни од кога, до сад, да нам Бог замери што бадњак у његово име палимо, али ето нађе се увек неко да унесе немир међу Србе, као да га већ немамо довољно.

Врхунац злоупотребе Божића, наравно са врха и то од кога, од српског патријарха, за кога се још увек питамо: „Чији је српски патријарх?“ Освану на Божић слика Првослава Перића из кабинета градоначелника Пећи. За неупућене страшно изненађење, за оне друге само континуитет у срозавању угледа СПЦ. Нема места изненађењима после изјава љубави Загребу и Хрватској и предаје српских светиња у Северној Македонији македонствујушћима тј. Бугарима. Да ли је посета градоначелнику Пећи (у Пећи живи неколико Срба и можда још понеки) од стране Првослава Перића увод у... не смем да напишем, баксуз сам, што год лоше помислим оно се оствари.

И само још једно подсећање. Уружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ је , својевремено, тражило пријем код српског патријарха и владике шабачког Јеротеја. Епилог: не прими нас ни један, ма ни да се нашале. Зато користим ову прилику да се и једном и другом извиним што нас нису примили.

Председник удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Момчило Алимпић