1. Неки брат упитао светог Нифонта: реци ми оче мој, поуку на корист, како да се спасем?

Свети Нифонт му одговори: Сине мој, ако ти хоћеш да живиш међу људима, онда си дужан да испуњаваш следеће: од сада никога не кори, не осуђуј, не гневи се, никога не понижавај, такође не помишљај у себи, да си учинио какво било добро дело, и чувај се да говориш: тај живи рђаво, а онај неуздржљиво, јер то значи: не судите (Мат. 7:1), него на све гледај једним оком, са једним срдачним расположењем, са једним помислима у простоти срца, и примај све, као самога Христа.

Не приклањај ухо твоје човеку, који клевета ближњега, и не наслађуј се разговором са њим, него чувај уста твоја у великом ћутању, будући спор на разговор, а брз на молитву. Не укоравај никаквог клеветника или неког другог, који чини безакоње, него увек гледај на своје недостатке, укоревај и понижавај себе сваки дан.

2. Брат рече: То је, оче мој, могуће само савршеним подвижницима.

Свети одговори: Сине мој, младост када има смирење, то јој је доста, јер Бог ништа тако не тражи од младога, као чистоту и смирење. Ти сине мој, буди кротак и смирен, састрадалан и милостив, сматрај себе за горег од свих људи и заиста ћеш живети са Богом. Подвизавај се на томе, да не машташ ο себи: ја сам достигао у меру тог и тог светога, него себи увек говори овако: знаш ли душо моја, да смо ми гресима превазишли и ђавола и добра дела нисмо никада чинили Бога ради, и тешко нама, који се нисмо понизили, шта ћемо чинити у дан Суда? Кроз сав живот свој, сине мој, моли се као грешник, говорећи непрестано: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме! И: Боже, очисти ме грешнога! Понављај увек и ове речи: Од тајнијех мојих очисти ме, и од будућих поштеди слугу Твога (Пс. 18:13-14). Знај и то, да се не треба задовољавати својим добрим делима, и не надати се у њих, зато што не знамо, да ли су она угодна Богу, или нису. Зато је боље надај се на Бога, и на силу Његову, себе сматрајући за прашину бескорисну. Одавде почиње исправљање.

3. Брат опет рече: оче мој, којим начином човек може да победи свако искушење, које наилази на њега од непријатеља?

Свети одговори: сине мој, ако наиђе на тебе било какво искушење, победа твоја састоји се у ћутању, смирењу и у томе да говориш: оче благослови! Јер сва дела смиренога угодна су Богу и похвална пред светим анђелима Његовим, а грозна и страшна бесовима. И тако сине мој, буди смирен и веома скрушен срцем, да би Дух Свети пожелео да се усели у тебе, и Он ће ти дати силу да одбациш од себе сваку животну бригу.

4. Брат упита још: сада су се свети умножили у целоме свету, хоће ли бити тако, и при крају овога света?

Свети му одговори: сине мој, до самога краја света неће оскудевати пророка у Господа Бога, исто као и слугу ђавољих. Уосталом у последња времена, они који буду истинито служили Богу, благовремено ће себе сакрити од људи, и неће међу људима чинити знамења и чудеса, као у садашње време, него ће ићи путем делања раствореног смирењем, и у царству небеском показаће се већим од отаца, који су се прославили чудесима, зато што тада нико неће чинити чудеса пред очима људи, која би запалила људе и побудила их на усрдна стремљења за подвиге. Свештеници ће у целоме свету бити уопште неискусни и неће познавати добре врлине. Такви ће бити и представници монаха, јер ће сви бити оборени стомакоугађањем и сујетом, и више ће људима служити на саблазан, него за пример, зато ће врлине бити још више пренебрегаване; тада ће среброљубље царовати, и тешко монасима, који сакупљају новац, јер ће такви бити на хулу Господу Богу и неће видети лица Бога живога. Монаси или световњаци, који дају новац свој на камату, и не одступе од таквог лихварства, биће бачени у дубину пакла, зато што нису пожелели да свој новац принесу на жртву Богу кроз делање милостиње. Зато сине мој, како сам ја већ рекао, многи опхрвани незнањем, падаће у пропаст, лутајући по ширини животног пута пропасти.

5. Брат упита још: кажи ми оче мој, због чега неки изнуривши тела своја уздржањем, али страсти царују у њима, гнев, свађа, злопамћење, завист и горе од свих немилосрђе и тврдичлук; а неки од великих једу и пију вино, а у њума не видимо никаквих грехова. Шта то значи?

Свети одговори: многи који посте а не исправљају се, како мислим сине мој, трпе то од уста својих, јер онај, који не чува увек уста своја, ако и целу годину пости, не добија никакве користи. И тако ако те ђаво раздражује на гнев, ти не говори ништа, и одржаћеш победу над страшћу. Опет ако враг побуђује на завист, не клеветај, и ти ћеш победити лукавога, јер плод зависти је оговарање. Ако те мами да те превари на блуд, не отварај уста своја за разговор са женскињем, такође не дозволи себи изобиље у храни и пићу, и ти ћеш се оснажити против њега; притом узми прут и посеци себе, и бол ће отерати борбу, јер по Светом Писму, боље ће за тебе бити, ако погине један од удова твојих, него цело твоје тело да буде бачено у огањ паклени (Мат. 5:29). Ако те дивљи вепар побуђује са жељом на скупоцена јела, онда отиђи у заходно место, и сазнаћеш смрад његов. Ако те ко укори, или осуди, или назове безумним, ти смири помисли твоје и осуђуј себе као грешника (опомени се да је Христос Син Божији, био шамаран, исмеван од грешника, тучен трском по глави, зато сматрај себе недостојним и да живиш). Ο оним врлинским, који једу и пију, знај, да су они добри војници, и управитељи, који су добили од Бога дар бестрашћа. Они су најпре живећи подвижнички у подвизима, достигли на крају циљ који су желели. Уосталом, радећи тако пред људима, а живећи усамљено у безмолвију, подвизавају се у уздржању, надокнађујући у келији постом то, чиме су се лишили разрешењем пред људима.

(Из књиге: Питања и одговори страна 494)

Преузето из књиге Господ и Свети оци о последњим временима (Ман. Каона и Православац Шабац, 2015, приредио хаџи Владимир Радосављевић)