Христос се роди часни оци и сва браћо Православна!

Ја сам на овом сајту написао неколико чланака, са жељом да се спаси што више православних душа.

Сад се обраћам Вама, слугама Светога Олтара, са позивом да на јектенијама не помињете само многострадални народ на Косову, него да помињете и народ на Метохији, у Албанији, Македонији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Крајини и братској Русији.

Помињање само народа са Косова, СПЦ претвара у "цркву Србије" како је у ЦГ парламенту назва једна проститутка.

Срба има са обе стране Дрине,Лима,Дунава,Саве... И сви су много страдали.И сви су под омофором патријарха српског.

А помињати само један регион, и само Србе са Косова сматрати Србима, а друге мање вредне , "ко шиша", безобразно је од стране оних који су писали текст помињања на јектенијама и на Великом Входу.

Како год је Грачаница на окупираној територији,тако је и Завала, и Свети Наум, и Крка, Лепавина,Стари храм у Сарајеву, ...,и тако у окружењу усташа цвили Цетињски манастир, и свуђе су Срби дискриминисани.А у Албанији, чак приморани да мењају име и презиме.А Скадра,старе србске столице се не смемо одрећи.

Зато на Входу и јектенијама, позивам да се исправи грешка и да се помиње многострадални Србски народ из свих покрајина.

Осим тога, позивам да се помиње и многострадални руски народ .

Прво јер су то наша браћа по вјери и словенској крви.

Друго,јер су нас кроз векове штитили од биолошког нестанка.

Кад се појавила латинска куга на земљи Ерцеговој, Свети Василије је ишао у Русију за црквеним књигама и другим видовима помоћи, и тако су земља Ерцега Шћепана, и удио Светог Саве, сачувани од пропасти, да људи не прихвате латинске лажи и не пређу у латинску секту.

У буџету царске Русије је постојала ставка за издржавање Црне Горе.

На територији Доњецка и Луганска страдају наша браћа Срби, чијим је ђедовима руски двор доделио те територије.

Бахмут је био србска престоница.

Цар Николај је изгубио царевину, своју породицу и своју главу,да би заштитио Србе од нестанка. Русији није уопште био потребан први светски рат. Поготово, јер су њемачки цар и Свети Николај мученик били рођаци.

Храм Светог Саве још не би био готов, да браћа Руси нису помогли.

Док год страдају браћа Руси, ни Србима неће бити добро.

Ми немамо ни војске, ни пара, ни оружја којим можемо помоћи браћу Русе.

А некако им треба захвалити и помоћи у невољи.

Нажалост, процентуално много више Руса, него Срба, нису ни верски, ни национално свесни.

У званичној кореспонденцији, Руси честитају годину змаја, змије, жабе, краве, кобиле, и више им верују,него Светом Сергију, Серафиму, Александру Невском, или Свирском, чије стање моштију и комунисти признаше као натприродни феномен.

Русији прети и опасност од претварања у калифат, по косовском сценарију. Лако може доћи до отварања унутрашњег фронта.

На Доњецку свакодневно гину стотине Руса с обе стране фронта.

Сад су молитве за матушку Русију и нашу браћу Русе више нужне, него икада.

И ми Срби им можемо помоћи једино молитвама. А не кошта нас ништа.

И зато, часни оци, још једном просим да на јектенијама у Входу помињете многострадални Србски народ у свим србским покрајинама, и многострдадални руски народ који сада бије одсудну битку, не само за наш Луганск и Доњецк, него и за сво човечанство.

Ниски поклон од грешнога Радислава