header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Свети Игњатије Брјанчанинов: О Царству Божијем
Свети Игњатије Брјанчанинов: О Царству Божијем Штампај Е-пошта
четвртак, 18 јануар 2024

 Поука у  понедељак двадесет шесте недеље или Ο правој природи Царства Божијег

Телесни људи - који су свом својом душом привезани за земаљски живот и Закон Божији познају површно, једино по речима, јер га изучавају само на школски начин, а туђи су Закону Божијем по духу, по срцу, по животу и по делима својим - једном речју фарисеји, упитали су Господа: Када ће доћи Царство Божије (Лк 17:20).

Питање, разуме се, није постављено чиста срца, нити са добрим циљем; постављено је као узгред, из знатижеље да се сазна какав ће бити одговор. Покварени и злобни фарисеји надали су се да ће им Господ пружити повод да Га лако оптуже. Пошто су изградили схватање ο Месији као ο великом цару и моћном освајачу, видећи Месију у лику убогог луталице, који није имао где главу да склони, фарисеји су поставили питање које је прикривало подсмех, и њиме су изразили своје телесно мудровање, туђе и непријатељско разуму Божијем (Рим 8:7).

Господ је дао одговор упућен без изузетка свим телесним људима, везаним за свет, који воде греховни живот окружени светским бригама и материјалним насладама. Богочовек је фарисејима одговорио: Царство Божије не долази на видљив начин - то јест не долази на начин приметан за чулне очи - нити ћe се рећи: ево гa овде, или: ено гa онде; јер гле, Царство Божије унутра је у вама (Лк. 17:20-21). Ово значи: треба оставити телесни и греховни живот, а потом посредством покајања и живота по јеванђелским заповестима очистити и украсити душевни храм; када то буде учињено, Дух Свети ће га осенити, обавиће његово коначно очишћење и уредиће га. У такав храм сићи ће Бог и успоставиће у њему Своје духовно и невидљиво, али уједно потпуно опипљиво и спознатљиво Царство. Ко је примио у себе Царство Божије, тај може да има јасну представу ο другом доласку Богочовека, тај може да препозна и избегне антихриста, или да му се супротстави. Α ко није примио у себе Царство Божије, тај неће препознати антихриста, него ће неумитно и не схватајући постати његов следбеник; тај неће препознати приближавање краја света и наступање страшног, другог доласка Христовог, који ће га затећи неспремног. Никакво људско учење, никакво учење речима, није довољно као поука ономе коме је потребна поука у духовној одаји, поука од Самог Бога. Онај ко је стекао Царство Божије унутра у себи, као руководитеља има Духа Светога, Који човека поучава свакој истини (Јн.16:13) не допуштајући му да буде обманут лажју која се, да би лакше заварала, облачи у привиде истине. Сасвим је тачно рекао један блажени инок говорећи ο антихристу: „Многи ће поверовати у антихриста и почеће да га прослављају као силног бога. Они пак који имају Бога свагда у себи и просвећена срца видеће истину чистом вером и спознаће је. Α свима који имају Боговиђење Божије и разум, тада ће бити јасно да је мучитељ дошао. Онима чији је ум стално у стварима овог живота и који љубе земаљско то ће бити несхватљиво, јер су привезани за материјалне ствари. Α ако и чују реч, неће имати вере, него ће пре омрзнути онога ко им то говори".1 Сматраће га за лудака, који заслужује презир и сажаљење. Помрачен својим телесним мудровањем људски род уопште неће веровати другом доласку Господњем. У последње дане доћи ће ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, и говорити: Шта је са обећањем Доласка његова? Јер откако се оци упокојише све стоји тако oд почетка стварања (2Пет. 3:3-4).

Када су се фарисеји удаљили од Господа, Он је тада рекао Својим ученицима да ће обележје краја света и близине другог доласка Господњег представљати снажан материјални развитак: људи ће заборавити Бога, заборавиће Небо, заборавиће вечност и, у својој заблуди, као да су вечни на земљи, сву пажњу усмериће на земљу, на то да себи на земљи омогуће највеће и постојано благостање. Шта може бити безумније од овакве тежње? Не сведочи ли смрт, која задеси сваког човека, да смо створени за вечност, да смо на земљи само краткотрајни пролазници, и да, због тога, брига за вечност треба да буде наша главна брига, а брига за земљу треба да буде сасвим умерена? Колико год поменута тежња била неразумна, она ће се на земљи појавити као неизбежно испуњење Божанског пророштва. Α ако се појавила, онда, пошто је непријатељски расположена према Речи Божијој, служи нам као један од најјаснијих доказа истинитости Речи Божије. И како беше у дане Нојеве - најавио је Господ - онако ће бити и у дане Сина Човечијега. Данима Сина Човечијег названо је оно време које ће претходити Његовом доласку и које ће се завршити Његовим доласком - почетком вечног, незалазног дана, крајем времена. Време ће се завршити са окончањем оних појава које га означавају: онда када и дан и ноћ и јутро и вече и недеље и месеци и године и столећа буду замењени једним вечним даном. И како беше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човечијега:јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. Слично као што беше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху (Лк. 17:26-28). Свето Писмо саопштава да су се савременици Нојеви и суграђани Лотови предали безмерном разврату. Разврат се рађа као последица удаљавања од Бога и услед потпуне посвећености земаљским пословима и материјалном развитку. Када да размишља ο Богу, када да ради на свом спасењу човек који је стално и искључиво заузет земаљским пословима и материјалним развитком? Но, сваки човек који занемари познање Бога и старање ο своме спасењу, који се у потпуности посвети уређењу свог привременог положаја по телу и за тело, на несхватљив и неприметан начин развија своју палу природу; своју нематеријалну душу као да чини материјалном; помрачује се и отуђује се од Бога; сав се претвара у грех, сав се претвара у тело; Бог га одбацује јер је у потпуности уништио у себи циљ са којим га је Творац призвао из небића у биће. Неће пребивати Дух Мој у овим људима довека, јер су тело - рекао је Господ за савременике Нојеве (Пост. 6:3). Свеопшти разврат, заједно са небивалим материјалним развитком који га је изазвао, означиће крај света и приближавање страшног суда Христовог. Неће тада господарити само сластољубље! Разврат, у најширем значењу те речи, постаће својствен човеку у последња времена његовог пребивања на земљи. Људи ће бити - говори свети апостол Павле - самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожностиу а силе њезине су се одрекли (2. Тим. 3:2-5). Грех ће достићи свој потпуни развитак, и биће тим страшнији, тим ће његова владавина бити чвршћа, што ће маска побожности више бити сачувана. И ко ће схватити да је у овој, наоко цветајућој побожности, уништена сва њена суштина, сва њена сила? Тако су они били уништени у религији Јудеја у време Христово, што народ никако није могао да схвати, што нису били у стању да схвате чак ни књижевници, ни левити, ни првосвештеници јудејски, који су се гордили својом ученошћу и знањем. Али та ученост и то знање састојали су се једино у изучавању слова Закона Божијег, уз живот супротан Божијим заповестима: такав живот веру је чинио мртвом. Људски род неће видети свој несрећни положај у моралном и духовном погледу; напротив, он ће трубити ο свом напретку, заслепљен развитком у материјалном погледу, у односу на време и на земљу, одбацивши хришћанско напредовање за дух, за вечност, за Бога. Када свет буде објављивао и хвалио своје успехе, успостављање великог благостања и ненарушивог спокојства, тада ћe наићи на њих изненадна погибија (1.Сол. 5:3); тада ће изненада наступити крај света, који људски род, у својој помрачености, у опијености земаљским напредовањем, никако неће очекивати. Услед заслепљености света Дан Господњи ћe доћи као лопов у ноћи (1. Сол. 5:2). Указујући управо на то слепило, Господ је време Свога доласка назвао - ноћ (Лк. 17:34). Зашто да свет даље постоји, сматра Бог, када ће тај свет, то јест људски род, у потпуности одбацити онај циљ ради којега му је од Бога дато да странствује на земљи, и када ће самовољно изабрати други циљ тога странствовања, циљ лишен смисла? Α тај циљ већ је изабран! Уз тај циљ, краткотрајни земаљски живот прихвата се као вечност: све силе душе и тела човек не троши да би се припремио за вечност, него да принесе жртву неостварљивој, бесмисленој машти. Троше се да би се постигло највеће телесно благостање и блаженство у земаљској гостионици, у нашој тамници, као да је тο најсолидније обитавалиште за вечност. Лажна машта жестоко вара своје следбенике: она поступа као нечовечни тиранин, као љути демон. Она и јесте - демон! Ништа не може бити поквареније од ње, ништа не може бити подлије, лажљивије. Она представља исмевање палих духова над људима. Погибељна машта обмањује људе на свим путевима земаљског живота: на крају их издаје, препушта стварности и оставља без ичега. Они ступају у вечност потпуно неприпремљени за њу, уопште је не познајући. И не само то. Ступају у њу усвојивши себи крајње непријатељско расположење према духовним добрима и сопственој користи у вечности. Где је место таквом кукољу иза граница времена? За њих нема и не може бити другог места у васељени, него у адском бездану; тамо треба да буду скривени од погледа васељене.

Монаси Соловјецког манастира преносе одговор преподобног Зосиме, дат старцима-ученицима, који су га упитали како да препознају антихриста када дође. Преподобни је рекао: „Кад чујете да је дошао на земљу или да се јавио на земљи Христос, знајте да је то - антихрист". Најтачнији одговор! Свет, или људски род, неће препознати антихриста: сматраће га за Христа, прогласиће га за Христа. Сходно томе: када се пронесе глас ο доласку Христовом, то ће послужити као поуздани показатељ да се појавио антихрист и да је започео са служењем које му је предодређено и допуштено. Одговор преподобног Зосиме заснован је на Спаситељевим речима. Спаситељ света, упознајући Своје ученике са знацима који ће најавити Његов други долазак, рекао је: Тада ако вам ко рече: Ево, овде је Христос или онде, не верујте. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама (то јест у некој тајној одаји дома), не верујте. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човечијега (Мт. 24:23-27; Лк. 17:23-24). Неће бити ни потребно ни могуће да људи преносе један другоме вест ο доласку Сина Божијег. Он ће се јавити изненада; јавиће се, по свемоћи Својој, свим људима и читавој земљи у исто време. Примедба научника да је немогуће да се Син Божији јави истовремено пред свим људима, због природног лоптастог облика земље, није основана. Ако је свемогући Бог извукао и земљу и читав свет из ништавила Својом свемогућом и свепремудром заповешћу, и није му било потребно да се претходно посаветује са научницима, зар неће моћи, из истог разлога, по Својој неограниченој моћи и пре-мудрости, да се јави људском роду истовремено, иако би начин на који ће се то остварити био несхватљив, како и треба да буде, за све научнике на земљи? „Господ ће доћи са небеса - рекао је свети Јован Дамаскин - на исти начин као што су га свети апостоли видели да усходи на небо (Дап. 1:11); доћи ће савршени Бог и савршени човек, са славом и силом. Нека Га нико не очекује са земље, него да свак очекује с неба, као што је Он Сам потврдио".2

Господ је учење ο крају света и Свом другом доласку закључио следећом поуком и завештањем: Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада. Јер ће доћи као замка на све који живе на лицу васцеле земље (Лк. 21:34-35). У овим речима Господа, у овом завештању Господњем, у овом савету, у овој заповести Његовој, забрањује се телесни живот и претеривање у земаљским занимањима, што све заједно претвара човека од духовног у телесног и материјалног, приморава га да заборави на вечност и Бога, и вуче га ка паду у све грехе. У срце које није ограђено и запечаћено сећањем на Бога и страхом Божијим лако улазе све страсти; у њега улази духовни мрак, у њега улази непознавање Бога. За људе који воде телесни, греховни живот, опијене и помрачене њиме, Долазак Господа биће као замка. Та ће замка ухватити читаво човечанство. Нико неће моћи да јој побегне или да се извуче. Знајући то, треба да живимо у непрестаној трезвености. Прибегавајући Богу учесталим, непрестаним молитвама, испуњеним умиљењем и плачем, задобијајући у себи Царство Божије и подржавајући га животом по вољи Божијој, ми ћемо, благодаћу и силом Божијом, моћи да се избавимо од замки и ланаца, од греха и господара овога света. Моћи ћемо да са добром надом и духовном потврдом да смо помиловани и спасени станемо пред нелицемерног Судију, који треба да саопшти пресуду ο нама, пресуду која ће решити нашу судбину у вечности. Амин.

Извор: Књига: Свети Игњатије Брјанчанинов – Аскетске проповеди, Образ Светачки (2017.)

Преводилац: Младен Станковић

НАПОМЕНЕ

[1] Писма Георгија Затворника Задонског, књига 1, стр. 62. 1850; Слово 106 преподобног Јефрема Сиријског о антихристу.

[2] Свети Јован Дамаскин Тачно изложење православне вере. Књига IV , гл 26.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 19 јануар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.