header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Јелена Глишић: Реаговање на текст "Небо или небеса у молитви Господњој Оче наш?"
Јелена Глишић: Реаговање на текст "Небо или небеса у молитви Господњој Оче наш?" Штампај Е-пошта
среда, 17 јануар 2024
          Намера ми је да изнесем једно своје запажање Истине ради, а поводом писма једног читаоца од 08. 01. грађанске календарске 2024. године, које се налази (овде:)

Похвално је, свакако, промишљати о форми и садржини онога што свакодневно изговарамо у виду молитве, јер то утиче на наш духовни живот, али је, по мом мишљењу, за православне много важније са ким се и за кога молимо (односно са ким, и у име које и какве заједнице, изговарамо молитву Господњу), јер смо сви позвани да стражимо над собом и поштујемо наше Свето Православље, јер смо скупо плаћени (примера страдања због исповедања чисте православне вере до данас је безброј). 

На почетку ћу се позвати на неоспорне ауторитете, као што су Свети Владика Николај Велимировић и свети Ава Јустин Поповић, иначе врсне полиглоте. Притом напомињем да је стога логично тврдити да су они сасвим сигурно довољно бринули за своје спасење, те да су се, по Божјем Промислу датим им талантима, довољно бавили преводом текстова из Светог Писма и молитве Господње. Сигурно је и ово, да, ако је потребно, Господ ће пројавити и веће ауторитете, у одређено време, те ће, опет ако је потребно, бити ревидирани и преводи духовних текстова, односно молитава релевантних за живот хришћана савременика, као и њихових наследника.

Наиме, у делу молитве Господње коју тумачи Свети Владика Николај не оспорава се употреба термина "небо". 

Један од разлога за то је контекстуална употреба термина "небо" и "небеса". "Небеса", са великим Н, углавном се поистовећују са рајским насељем, а могу се састојати и из више неба (прилажем цитат из Житија Светог апостола Павла Светог Аве Јустина Поповића): "Тако сконча изабрани сасуд Христов, учитељ народа, васељенски проповедник, очевидац небеских висина и рајских милина, гледање и удивљење анђела и људи, велики подвижник и страдалник, који ране Господа свог на телу свом претрпе, - свети врховни апостол Павле; и би по други пут, сада без тела, узнесен до трећега неба и предстаде Тројичној Светлости..." Читамо да је Свети апостол Павле био "очевидац небеских висина и рајских милина" (дакле, видео је Небеса) и да је био узнесен "до трећега неба", и то два пута, телом, док је боравио на земљи (да сведочи другима), а по други пут након упокојења, само душом. То значи да постоји већи број неба, односно више нивоа.

Сходно томе, воља Господња треба да влада на свим просторима који се могу подвести под термин "небо". Господ (Света Тројица), иначе, трајно борави на Небесима (у Рају), али влада, хтели ми то или не, над целокупним простором који ми називамо једном речи "небо". Верујући људи би требало да то и исповедају, па зато изговарамо "нека буде воља Твоја и на земљи, као што је и на небу" (на било ком од постојећих нивоа неба).

С језичке стране гледано, такође постоји разлика: на црквенословенском језику заиста стоји, на почетку молитве Господње: "Отче наш, Иже еси на небесех!" Овде је у питању множина (Небеса која су слика Раја).

У наставку читамо: "Да святится имя Твое, да приидет Царствие Твое, да будет воля Твоя, яко на небеси и на земли... " Не каже се яко на небесех, како би био правилан падежни облик, већ јако на небеси (једнина, то јест небо). Овде термин небо, иако употребљен у једнини, има шире значење од небеса и односи се на све просторе које тако можемо назвати, узимајући у обзир и простор поднебесја, који је између земље и небеса. Јер, воља Господња обухвата све просторе и на небу и на земљи, односно и на земљи, као и на небу, где је трајно обиталиште Господње. Остаје само да то прихвате и исповеде и они који обитавају на земљи.

Закључак би био да се оба термина, и "небо" и "небеса", односе на рајска насеља, а термин "небо" и на сав простор који се налази изнад земље.

У "Речнику црквенословенског језика" проте Саве Петковића, на страни 130 (доступан је и на интернету: file:///C:/Users/PC/Downloads/прота Сава Петковић РЕЧНИК ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА.pdf) постоји више придева сатканих од именице "небо". Један је свима који су вишекратно молитвено присуствовали Светој Литургији добро познат (мислим пре свега на Литургију Светог Василија Великог) : у једном тропару Светом Василију Великом певамо на црквенословенском језику да је он небојављениј Христов тајник: од неба (Бога) јављен Христов сарадник. Небо је у овом контексту и синоним за самог Тројединог Бога.

Примера је, који би илустровали вишезначност црквенословенских термина "небо" и "небеса", уверена сам, још и много више, али су моје могућности оволике.

Свако Вам добро у Господу,

Јелена Глишић из Ниша

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 17 јануар 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 80 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.