На скупу су се сви говори вртели око јеванђеља о милосрдном Самарјанину. Сви говорници су се дотакли ове Господње приче (може се погледати под именом Središnje ekumensko molitveno bogoslužje za jedinstvo kršćana u Zagrebu )

Међутим ево говора који би неко можда могао на том скупу да изрекне:

Драга браћо, по Адаму, сви ми који мислимо да идемо Христовим Путем, 

Дошао сам овде да предложим нешто друго: да прекинемо ову бесциљну игру! 

Ништа нама не смета да останемо у оквирима у којима смо до сад били и да тако, неумирене савести, наставимо да делујемо и да се пружамо ка Господу и спасењу, како ко уме. 

Ништа нам у томе не би допринело никакво усиљено и склепано јединство, ма колико га ми улепшавали и теоретски подешавали да изгледа истинито. 

Боље је да наставимо са тим ризиком да су можда они други на бољем путу од нас.

Бојим се да ће ово смућивање које ми спроводимо насупрот брушењу и разбистравању сваке смутње, на које смо брушење и бирање уских врата позвани, довести до такве експлозије, да нам се смучи све ово теоретско услађивање и углађивање и да нам ужас те експлозије којој ми на овај начин поплочавамо стазу, не покаже и где смо ми и где је требало да будемо!

Ова Христова прича о милостивом Самарјанину, за коју сте се тако ухватили, као да Христос ништа друго није рекао, управо говори да није потребно да будемо у роду и у сродству и у јединству како би указивали љубав једни другима! 

Љубав према ближњем извире из тога што си се суочио са нечијом муком, а "што не желиш себи не пожели ни другима" и "што желиш да теби други чине учини тако и ти њима", а то значи да проистиче из тога што ја као човек, препознајем шта је и у другом човеку. 

Али, кад дођемо до конкретних личности, а личности су увек негде устремљене, љубав остаје на нивоу човека, она не сме никад да изостане, али стремљење неке друге личности сигурно се сучељава са стремљењем моје личности и ту међу личностима мора да буде рвања! Уз, наравно, неугрожавање љубави, јер љубав, понављам, мора да опстане, јер се тиче човека, у чему смо једнаки. 

Ви, напротив, то питање љубави очигледно стављате у други контекст. 

Међутим, рвање је многострано, а на првом месту кроз преиспитивање Пута. 

У том брушењу наших личности, сагласност, јединство, једномислије, могуће је само у савршеној Истини.

Препоручујем да и ви наставите (или почнете, ако нисте до сад) да певате као и ми: "С нами Бог, разумјејте јазици и покарјајте сја, јако с нами Бог."

д.м.