Путинов „Шваб“ Герман Греф је све рекао крајем јула 2017. током свог говора на Балтичком савезном универзитету. И. Канта (одломак из моје књиге „Трансхуманизам у руском образовању“):

"Суштина онога што је Греф представио своди се на исто што су рекли Ерик Шмит и Збигњев Бжежински: особа ће бити под потпуном дигиталном контролом оних који поседују најновије технологије и неће моћи да је избегне. Ево његових главних мисли.

Информациона ера 2015. године уступила је место дигиталном добу. Револуција се догодила након појаве технологије big data, која је омогућила коришћење практично неограничене количине сирових, необрађених података и којима у Русији рукује „Јандекс“ (Греф је члан управног одбора ове компаније).

Постепено ћете, као реални човек, бити све мање заинтересовани за свет, а вредност вашег дигиталног аватара ће почети да се стално повећава. Сви ће бити заинтересовани за вашу дигиталну копију, која се чува на облацима, а не ви.

Истовремено, сви ћемо бити апсолутно транспарентни за дигитални свет, практично ништа неће бити скривено. „Нису сви спремни да прихвате овакво стање ствари, али ово је кључни тренд за наредне године. Чак и ако желите да нешто сачувате у тајности, уз помоћ посебних аналитичких система то се може учинити експлицитним.

Појављују се фундаментално нови пословни модели, који се могу назвати економијом екосистема. У њеном средишту је клијент, око кога се налазе произвођачи добара и услуга који желе да дођу до њега. Сви се боре за последњу миљу до клијента, која је најскупља, тј.

Конкуренција почиње да постаје диригент екосистема и има приступ клијенту, односно да постаје платформска компанија са високом технологијом и компетентношћу у анализи потреба клијената.

Греф наводи следећи пример контроле: „Чак пре пет до седам година, када сте ви, као клијент наше банке, провукли своју картицу кроз терминал, извршили смо, заправо, само две операције – идентификовали смо вас и утврдили стање на рачуну. Данас тренутно добијамо информације о томе где се налазите и шта купујете...

 „Ситуација је таква да не можете пословати ако немате дигиталну платформу. А ваша кључна компетенција више није у области у којој радите, већ у побољшању дигиталне платформе. Сви ваши процеси ће бити дигитални. Сходно томе, морате бити у могућности да промените све параметре свог пословања променом платформе.”

Горући тренд у последње време је вештачка интелигенција. Њен развој већ доводи до тога да један број професија почиње да изумире. Пример је отпуштање 450 адвоката Сбербанке који су припремали потраживања и замењени су неуронском мрежом. Вештачка интелигенција неће оставити простора за банке; промениће се и пољопривреда, производећи вештачке прехрамбене производе

Греф је исте идеје изнео још раније у свом говору у Јељцин центру, у којем је нагласио да ако су се раније људи сматрали главним богатством, данас су вештачка интелигенција, која „даје много више стабилности и независности“ (једино Греф није прецизирао коме је он тај који га даје). Стога, професије будућности укључују интеракцију између људи и робота. Али вештачка интелигенција је неодвојива од транспарентности.

Наводећи да нас то у великој мери ограничава, да се не осећамо слободнима када нас гледају хиљаде камера и анализира сваки наш корак, Греф је, истовремено, закључио: „Ово није добар и није лош свет – он је просто другачији. Не можеш се сакрити од овога. Немогуће је сакрити се у данашњем свету. Морате се уклопити у то."

Тако је Греф јасно описао будућност Русије, која, заправо, представља слику типичне орвеловске дистопије. Али то је управо оно што нам се данас нуди као национална идеја и званични развојни програм“.

Превод: "Борба за веру"

Извор: "Телеграм" канал Олге Четверикове