Да ли ће принц Вилијем бити антихрист? (овде:) То је једно од многобројних нагађања савременог човека, који види да живи у апокалиптично време. Треба се сетити да су, по учењу Цркве, многи антихристи, пре но што дође онај последњи.

 О томе каква је дијалектика „антихристи су многи и антихрист је један“, писао је наш угледни теолог протојереј Божидар Мијач.

Чланак руског мислиоца, Л. Пастуха, у коме је то учење подробно изложено, објављујемо у наставку.

Иако је британска династија моћна и антихришћанска, не може се тврдити да је принц Вилијем антихрист, јер антиристово време није сасвим стигло, мада је близу.

Антихрист ће у свему опонашати Господа Исуса Христа, па ће се – с тога – свој јавни наступ започети – као до тада непознат -  у својој 30 години живота. Такође, по свему судећи, по речи пророка Данила, он неће марити за љубав женску, а принц Вилијам је ожењен и има децу:

"И тај ће цар чинити шта хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад сваког бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гнев, јер ће се извршити шта је одређено.

Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за ког бога марити, него ће се узвишавати нада све" (Данило 11, 36 - 37).

Нудимо кратак преглед учења Цркве о Антихристу, како нас не би завела свака новинска информација у том правцу.

Пастух Л. И.

АНТИХРИСТ: МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА МИСТИКЕ У ВРЕМЕНСКОЈ ДИМЕНЗИЈИ

ИЗ КЊИГЕ „НЕБО И ЗЕМЉА ЋЕ ПРОЋИ“

Свето–Успенска Почајевска Лавра: издање 2001. г.
По благослову преосвећеног Теодора,
епископа Каменец–Подољског и Городокског

Наша стварност је узајамна супротстављеност. Отуд све: жива и мртва вода, душа и тело, живот и смрт.

И морал има своје супротстављене полове – Христа и антихриста...

Човек може да се усавршава и дужан је да то чини, приближавајући се идеалу или... постајући као звер. Чини се да је данас ово друго чешће у целом свету: убиства, насиља, иживљавања и претварање у ловца на добит, замењивање истинског морала лажним...

Човек је незаштићен и поверљив. Али зашто он више воли ноћ? Зар зато што се у њој може лакше сакрити од себе самог? Али хоће ли се тако сакрити од Бога?

Стога свако треба да има подједнаку шансу за спасење – да спозна, замисли се и кроз покајање очисти своју душу од греха. То јест, да потпуно искористи ону слободу избора коју је Господ подарио свим житељима земље.

„Познајеш знакове антихриста, немој ћутати о њима, већ их свима обилато преноси“ – говорио је св. Кирил Јерусалимски. Управо је ово поимање и потакло аутора брошуре „АНТИХРИСТ: МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА МИСТИКЕ У ВРЕМЕНСКОЈ ДИМЕНЗИЈИ“ на анализу садашње ситуације у свету.

Летови на јави и у сну, или антихристова „чуда“

Заводећи људе, антихрист ће вршити многа невероватна чуда. Онога је долазак по дејству сатанину са сваком силом и знацима и чудесима лажним – говори апостол Павле (2 Сол. 2, 9). „Као отац лажи посредством лажних дејстава он ће заводити машту, тако да ће народу изгледати као да види васкрслог мртваца, а он у ствари није васкрснут; као да види хроме како ходају и слепе како прогледавају, а исцељења уопште није било“ (Светитељ Кирил Јерусалимски. Поука оглашенима, 14, 15, стр. 321).

Не чине ли слично данас најразличитији врачари, биоенергетичари, магови? Сетимо се макар приче која је својевремено одјекнула о врачару Лонгу који је на телевизији оживео мртваца или тзв. „телевизијског моста“ путем којег је Кашпировски извршио операцију без наркозе само помоћу сугестије, а што се завршило огромним скандалом за „те–ве мага“... Исто тако ће и антихрист у присуству представника многих народа и класа, који ће га хвалити због умишљених чуда, пустити свој јаки глас од којег ће се заљуљати место с окупљеним народом пред њим и рећи ће: „Спознајте сви народи велику силу моје власти: ево пред свима вама наређујем овој великој планини преко пута да по речи мојој с оне стране мора пређе овамо, преко мора! И људима ће изгледати да је планина кренула, међутим, у својој основи она се неће нимало померити“ (свети Јефрем Сиријски).

Антихрист ће бити велики чаробњак, маг и волшебник, биће оруђе ђавола од своје младости и задивиће људе својом лажном силом, попут египатских чаробњака, производећи чуда уз сатанску помоћ. Биће у стању да заведе људе који су одступили од Бога, онда када по цичи зими примора влат да изникне, или спусти огањ с неба, или полети кроз ваздух без икакве летилице. Оваква „чуда“ врше и сада индуски факири, брамани, арапски дервиши и... мађионичари у циркусима.

Знамо како је у доба Апостола Симон гатар задивљавао чудима заслепљени народ, који је сматрао да је сила сатане која у њему делује велика сила Божја (Дјела, 8, 10). Симон је нарочито запањио пагане Римљане када се на њиховом многобројном скупу, прогласивши се за бога и изневши своју намеру да се узнесе на небо, одједном почео подизати увис. О томе прича блажени Симеон Метафраст, позајмљујући ову причу од најстаријих хришћанских писаца (в. Житије апостола Петра, Минеји за читање, 29. дан јуна). Пинети, који је живео крајем XVIII столећа, вршио је слична чуда. Чинили су их и чине их и други (Светитељ Игњатије Брјанчанинов, т. 4, стр. 299–300).

Антихрист ће учинити оно што је Христос одбио да учини; даће знак с неба, тј. знамење у ваздуху, где превасходно господари сатана (в. преподобни Јефрем Сиријски. Слово 106, део 2; Ефес. 2, 2). Свети Јован Богослов каже да ће антихрист учинити велика дела, да и огањ силази с неба на земљу пред људима (Отк. 13, 13). „Писмо указује на ово знамење као на највише од антихристових знамења, а место тог знамења је ваздух: биће то величанствен и страшан призор. Највише ће деловати на чуло вида, омамљујући га и обмањујући га“ (Светитељ Игњатије Брјанчанинов, т. 4, стр. 302).

Преподобни Симеон Нови Богослов упозорава да „на небо треба веома ретко подизати поглед из страха (из опреза) од лукавих духова из ваздуха, који се зато и зову ваздушни духови, јер чине многе и различите прелести у ваздуху“ (Добротољубље, део 1. О трећој врсти пажње). Свети апостол Павле назива сатану кнезом који влада у ваздуху (Ефес. 2, 2). Занесеност ваздушном демонском појавом прети неизбежном пропашћу за оне који му подлегну. „Све демонске појаве имају то својство да је ма и најмања пажња према њима опасна; само од пажње, без икаквог саосећања с појавом могу се урезати најштетнији утисци и подлећи тешким искушењима“ (Светитељ Игњатије Брјанчанинов, т. 4, стр. 329). Знамења антихриста која сатанска сила чини оставиће неизбрисив утисак на гледаоце. „Неће схватити људи да његова чуда немају никакав добар, разуман циљ, никакво одређено значење, да су туђа истини, испуњена лажју, да су чудовишно, свезлобно, обесмишљено глумљење, које покушава да зачуди, доведе у недоумицу и самозаборав, прелести, превари, заведе чарима раскошног, празног, глупог ефекта“ (Светитељ Игњатије Брјанчанинов, т. 4, стр. 300).

Угледавши ова чуда, људи ће, из слепила својег и у ликовању свог телесног разума, у њима одмах прогласити дејство сатане као да је величанствено испољавање силе Божје и с одушевљењем ће прихватити антихриста као бога, „а антихрист ће изазвати страх ужасом и величанственошћу својих чуда, тиме ће задовољити неразумну радозналост и грубо незнање, задовољиће сујету и гордост људску, задовољиће телесно мудровање, сујеверје, довешће људску ученост у недоумицу – сви људи које буде руководила светлост њихове пале природе, који су се отуђили од руковођења светлошћу Божјом, поклониће се власти заводника (Отк. 13, 8)“ (Светитељ Игњатије Брјанчанинов, т. 4, стр. 302).

Све ове мере антихриста – његово учење и слава генијалног мислиоца, његова лажна чуда и сав његов лицемерни, лажноврлински живот – имаће само један циљ: да приграби сву светску власт, власт над свим народима. Прва етапа на том путу биће освајање популарности међу Јудејима. Антихрист ће уложити доста труда да га Јудеји прихвате за свог обећаног месију. Он ће успети да устроји до краја јеврејску државу и приступи остварењу хиљадугодишње јудејске жеље – поновној изградњи Соломоновог храма. „Лепи храм у који је Исус Христос долазио за време јеврејских празника Старог Завета Тит је срушио 70. године н. е... – говорио је архимандрит Нектарије (Мулациотис) из Грчке. – Сад се на његовим рушевинама налази Омарово здање које су муслимани подигли. Ова грађевина ће бити срушена... Још конкретније ћемо рећи да у данским новинама „Зов поноћи“ пише: „Израел је од САД наручио 60000 тона најскупљег камена оникса... који је добијен у граду Бентфорду и послат у Израел ради подизања Соломоновог храма“. „Глас Америке“ је у једној својој емисији саопштио такође да су „милиони сакупљених долара из Сједињених Држава пребачени у Израел ради грађења Соломоновог храма, за који су пројекти већ припремљени и биће предати месији који ће ускоро доћи „...

„Два Светила“, која сведоче против антихриста

Сав овај труд антихриста – да се представи као истински Месија – наићи ће на неочекивано и чудесно супротстављање у виду двојице старозаветних пророка–тужилаца, који су, вољом Божјом, не познавши смрт, живи узнети на небо привремено и који треба да се појаве на земљи пред крај света да изврше своју мисију и приме смрт. Имена ових светих пророка су Енох и Илија. Господ ће их послати у Јерусалим да у те последње земаљске дане људима дају последње и чудесно упозорење на превару која им се спрема. Три и по године ће без препрека разобличавати лаж антихриста, тј. током целог другог периода када се он буде припремао за заузимање светске власти. Не остављајући маску кротости и добронамерности чак и према својим противницима, антихрист у то време неће моћи да се успротиви разобличујућим речима пророка или да примени према њима некакво насиље. Дух лукавства је о томе веома добро обавештен и зато он већ сада покушава да учини све могуће да човечанство не би примило два пророка, да им не би поверовало. Као пример се могу навести дејства Јурца Кривоногова и Марине Цвигун (вође „Белог Братства“), који су се представљали као Илија и Енох. А када дођу прави пророци, духовно заслепљени народ ће, на своју пропаст, само одмахнути руком: „Ех, такви су већ долазили, и то неколико пута!“

Узалуд се неки труде да ово чудесно јављање Еноха и Илије протумаче алегорично. Свето Писмо и Црквено Предање јасно говоре о њиховом стварном доласку на земљу седам година пре краја света, о њиховој разобличујућој проповеди, о њиховој мученичкој смрти, васкрсењу и узношењу на небо.

У Апокалипси пише: И даћу двојици свједока мојих и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана (1260 дана износе три и по године), обучени у вреће. Ови су двије маслине и два свијећњака што стоје пред Господаром земље. И ако им ко учини неправду... он мора тако погинути. Ови имају власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихова пророковања; и имају власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком кад год буду хтјели. И када сврше сведочење своје, звијер што излази из бездана учиниће рат с њима, и побиједиће их, и убиће их (11, 3–7).

У књизи пророка Захарије читамо: Што су оне двије маслине... Што су оне двије гранчице маслинове, што су међу два лијевка златна, који точе злато?.. Тада рече: то су двије маслине које стоје код Господа све земље (4, 11–14).

О томе да под двема маслинама пророк Захарија подразумева двојицу пророка – Илију и Еноха – саопштава нам свети Андреј Кесаријски, позивајући се на то да се и у Апокалипси они такође називају двема маслинама (Тумачење Апокалипсе, гл. 30).

У књизи пророка Малахије један од сведока се директно назива по имену: Ево, ја ћу вам послати Илију пророка прије него дође велики и страшни дан Господњи (4,5).

Свети Оци: Јефрем Сиријски (Слово о доласку Господњем) и Јован Дамаскин (Тачно изложење православне вере) јасно износе да у лику двојице сведока који ће се јавити пред крај света треба подразумевати свете пророке Илију и Еноха.

Црквено предање, изражено у нашим богослужбеним књигама, такође говори о буквалном разумевању предсказања Божјег о јављању Илије и Еноха пред крај света, не дајући никаквих основа за алегорично тумачење.

У Синаксару који се чита у месопусну недељу каже се: „А пре седме године, као што каже Данило, доћи ће Енох и Илија, проповедајући људима да га не приме (антихриста): а овај ће их убити и главе њихове одсећи“ (Триод Посни).

У служби светом пророку Илији, у стихири на „Господи, возвах“ пева се: „Илијо Тесвићанине, начини те Бог нетљеним, да не видиш смрт док не проповедиш крај свему“; у тропару се пророк Илија назива „другим Претечом доласка Христовог“, а такође у седалну после полијелеја – „пророче и Претечо доласка Христова, Илијо знаменити“ (в. Минеј месечни, 20. јули).

У Минејима за читање (20. јули) пише: „Свети пророк Божји Илија, узнет у огњеним кочијама у телу беше, жив је чак и сада, у телу су га тројица апостола видела за време Преображења Господњег на Тавору, и опет ће га видети телесни смртни људи пре Другог Доласка Господњег на земљу. Избегавши претходно Језавељу, пострадаће у то време од антихристова мача, и то не само као пророк, већ и као мученик удостојиће се велике славе од праведног Бога који све дугове враћа“.

У Прологу за исти дан пише: „Овај Илија ће заједно с Енохом пре Другог Доласка Христовог доћи да разобличи антихристова злодела и ради утехе верних“.

Али, без обзира на сва божанска упозорења, већина људи због својстава својег плотског разума не само да неће видети сву лаж у спољашњем понашању антихриста, већ ће се, напротив, одушевљавати њиме и славити га. „Када многе класе и народи увиде какве су врлине и сила антихриста, сви ће пожелети само једно... да га прогласе за цара, говорећи једни другима: има ли другог човека овако доброг и праведног“ (Свети Јефрем Сиријски).

Утисци које ће оставити глумачко понашање антихриста, који се свуда представља као божански изасланик, прави Месија, биће толико снажни да ће га чак, без обзира на страшна раскринкавања од стране пророка Илије и Еноха, јудејски народ пре свих осталих прогласити за свог цара.

Светска монархија антихриста, или апсолутни председник

Трећи и последњи период делатности антихриста почиње освајањем световне власти. Томе ће веома допринети атмосфера крајње пропасти народа услед светског рата. О трећем светском рату схиархимандрит Лаврентије (Черњиговски) је говорио: „Доћи ће час када ће се људи тући и бити, а онда ће настати светски рат... Слабе ће Господ узети, а остали ће се очистити кроз болести... А најјаче ће Господ оставити ради сусрета с Њим...“ („Дзвін“ – „Православниy благовіст“, № 1–2 за 1995. годину). Отац Лаврентије је још говорио да је тај рат – милост Божја, јер ће у њему погинути они људи који су духовно слаби и нису у стању да издрже у борби с антихристом... У јединственој светској власти централизованој у рукама антихриста, слављеног од скоро свих људи, већина ће видети једину гаранцију против могућности нових ратова и једини пут даљег мирног процвата човечанства.

Само долазак антихриста на светску власт реч Божја приказује на следећи начин: на телу опустошеног и ратом разореног света устаће десет царева (Дан. 7, 24). Седморица од њих ће бити истомишљеници антихриста и они ће му предати своју силу и власт. А преостала три цара ће бранити своју независност, и антихрист ће морати да их покори војном силом (Дан. 7, 8, 20–21). „Када народи – писао је Лактанције – прекомерно умноживши војску и напустивши обрађивање земље – што представља почетак распада и пораза – све униште, истроше, прождру, онда ће са крајњих граница северне земље изненада устати веома снажни непријатељ. Он ће тројицу од њих истребити, а остали ће склопити с њим савез, и он ће им свима постати вођа. То ће бити антихрист“ (Божанске поуке, књ. 7, гл. 10).

После антихристове победе над трима државама, те тиме и уклањања једине препреке на путу ка светској владавини, Откривење га приказује (антихриста) као црвену звер са десет рогова (тј. као оног ко је потчинио десет држава) и седам глава (тј. који је поставио седам владара који су му се добровољно потчинили за своје опуномоћене представнике у њиховим земљама): Видјех звијер гдје излази из мора, која имаше десет рогова и седам глава, и на роговима њезиним десет круна (Отк. 13, 1; в.: тумачења светих Отаца Иринеја Лионског и Кирила Јерусалимског).

О светској политичкој власти антихриста Откривење каже: И дана јој би власт над сваким родом и народом и језиком и племеном (13, 7). Иако ће у процесу освајања читаве светске власти од стране антихриста имати значај и обични људски труд и средства, али главни извор његовог успеха неће бити у њима. Сила ће му бити јака, али не од његове јачине (Дан. 8, 24). Своју власт и своју силу антихрист ће добити од сатане. И даде јој аждаја силу своју и пријесто свој и власт велику (Отк. 13, 2). Само ће се овим сталним сатанским деловањем моћи објаснити његов необични успех у брзом освајању све власти над светом и његова изузетна снага којој се никаква људска снага и власт неће моћи успротивити и наћи на путу; ... „антихрист ће деловати – пише проф. Бељајев – силом ђавола и чудима, а та сила је веома велика, он ће имати велико мноштво снажних помоћника“, осим тога „са муњевитим каналима веза и начинима општења преврат на целој земљи моћи ће одмах да се изведе“ (О безбожништву и антихристу, т. 1, стр. 765).

Опште прихватање антихриста за светског монарха биће истовремено повезано са општенародним признавањем њега и као јединственог духовног вођу свих религија. Владимир Соловјов у својем последњем раду „Три разговора“ изнео је претпоставку да ће антихрист, када се докопа власти, окупити Васељенски Сабор од представника свих религија. На том Сабору (у Јерусалиму) антихрист ће свима предложити да се уједине у једно стадо под једним пастиром. Главну пажњу ће обратити на хришћане свих исповедања, обећавајући им сваку заштиту ако га признају за свог владику. О овоме говори и јеросхимонах Кукша (Величко): „Ускоро ће бити екуменистички Сабор под називом „свети“. Али то ће бити онај „осми Сабор који је окупљање безбожника“. На њему ће се све вере ујединити у једну. Затим ће бити укинути сви постови, монаштво ће бити потпуно уништено, епископи ће се женити. Нови календар ће бити уведен у Васељенску Цркву“. Нешто слично можемо прочитати и код архимандрита Јована (Крестјанкина): „Неки се сада прибојавају Осмог Васељенског Сабора. Немојте се смућивати тиме, већ само мирно верујте у Бога, јер је у вечности упокојени патријарх Пимен у личном разговору рекао да ако нешто буде на очекиваном Осмом Васељенском Сабору што се не слаже са седам претходних Васељенских Сабора, ми имамо право да то не прихватимо“.

„Он (антихрист) ће трубити о себи – пише свети Јефрем Сиријски – као што су о њему претече трубиле, назваће се исповедником и препородитељем истинског богопознања. Они који не схватају хришћанство, у њему ће увидети представника и поборника истинске религије и придружиће му се. Разгласиће се он, назваће се обећаним Месијом. У сусрет ће му ускликнути његови питомци плотског мудровања, угледавши његову славу, моћ, генијалне способности, веома широк развој по световним стихијама, прогласиће га за бога и постаће његови помоћници (Преп. Јефрем Сиријски. Сл. 106, део 2. В.: Светитељ Игњатије Брјанчанинов, т. 4, стр. 301).

Антихрист и духовно стање друштва његовог времена

Антихрист ће оличавати тадашње стање друштва и њега ће лако примити цео свет, који је одавно одступио од Бога. На попришту одступништва у прошлости добро су се показали књижевници и фарисеји. (Такви књижевници и фарисеји којима је поверено духовно васпитање народа увек ће постојати). Као такви ће се показати и нови одступници од Бога који Га само лицемерно поштују. Ту спадају и пастири Цркве данашњих времена и они који за њима иду. Њима ће Бог управо и допустити искушења вере и побожности. Антихрист ће бити послат као оруђе Божанског искушења читавог света: ко воли и поштује Бога на речима, а ко Га заиста воли и поштује. Св. Нифонт Цариградски (XV в.) пророковао је о томе да ће свештенство последњих векова Цркве бити у моралном паду услед две страсти: сујете и стомакоугађања, а св. прав. Јован Кронштатски је још 1907. године говорио: „...страшан пад вере и морала веома много зависи од хладноће многих јерараха и свештеничког чина уопште према својој пастви“. У „Великој Дивејевској Тајни“ наводе се речи преп. Серафима Саровског: „Мени је... Господ Бог наложио да живим више од сто година. Али пошто ће се до тада архијереји толико искварити да ће непоштењем својим превазићи грчке архијереје у доба Теодосија Најмлађег, да ни у најважнији догмат Христове вере више неће веровати: зато је Господу Богу било угодно да узме мене, убогог Серафима, пре времена из овога привременог живота а затим васкрсне...“

Још је крајем четрдесетих година схиархимандрит Лаврентије Черњиговски (умро 1950. г.) пророковао: „Када се да мала слобода, отвараће се цркве, манастири и реновирати, тада ће и сва лажна учења изаћи на видело заједно с демонима и тајним безбожницима (католицима, унијатима, аутокефалцима–самосвјатима и др.) и силно ће се на Украјини устремити против Православне Руске Цркве, њеног јединства и саборности. Ову јеретичку групацију ће подржавати безбожна власт, те ће стога одузимати православнима цркве и малтретирати верне. Тада ће Кијевски митрополит (недостојан је овога звања) заједно са својим истомишљеницима архијерејима и јерејима веома пољуљати Руску Цркву. Читав свет ће се зачудити његовом безакоњу и уплашиће се. А он ће завршити у вечној погибли као Јуда“.

Уосталом, веома је важно напоменути да сви Свети Оци сматрају да је одсуство духовног разума, потпуна погруженост у плотско стање главни узрок тако брзог и неразумног људског заноса антихристом. А пошто се духовни разум може стицати и развијати само у условима исправног духовног живота који даје истинска православна Црква, онда ће у том часу потпуно духовно наоружани да би препознали све нападе и лукавства антихриста бити само православни хришћани, али не сви, већ само онај њен мали део који ће живети духовним животом по правилима Цркве. А јеретици и кривоверни, који или уопште немају духовни живот, или га практикују на неправилан и изопачен начин, неизбежно ће постати жртве антихристове обмане. Антихрист ће префињено заменити култ Богочовека култом човеко–бога и тражиће да му се поклоне као Богу. У Светом Писму се он приказује као онај који се преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња (2 Сол. 2, 3–4), као онај који говори охоле речи и хули на Бога, и дом његов, и оне који станују на небу (Отк. 13, 5–6).

Напомена (аутора). Овде је битно да напоменемо да у ширењу противхришћанских човеко–божјих погледа сада активно учествују како јогини, тако и њихови западни настављачи–теософи. Сви они говоре да је наше људско „Ја“ – божанско и једносуштно с Богом. „Истинско „Ја“ човеково јесте испољавање Бога, и у њему се (у истинском „Ја“) крије сама суштина Божанства“ (Раџа јога, стр. 50).

„Божанско Биће, које ми „у својем незнању замишљамо одвојено од нас, уопште се не налази далеко од нас, већ јесте властито „Ја“, затворено унутар нас“ (Свами Абедананда. Како постати јогин, стр. 28).

Исте овакве религиозне антихришћанске погледе налазимо и код проповедника теософије. Председник теософског друштва А. Безант тврди: „Највише човеково „Ја“ јесте управо она сила која је створила васељену... Она је део живота Логоса и неодвојива је од њега“ („Снага мисли“, 1912).

Највише „Ја“ је Божанствени Дух – говори Ј. Блавацка („Окултизам и магијско умеће“, 1912).

Теософи признају да јављање Бога на земљи није јединствена појава, већ да се понавља у такозваним „аватарама“. Појављивање „аватара“ на земљи, или „спасилаца света“, према њиховом учењу, дешавало се много пута. А. Безант тврди да је досад на земљу долазило девет „аватара“. Десети тек треба да се појави (Предавање А. Безант „Христова идеја“, 1914). Под тим „аватарима“ подразумевају се Буда, Кришна, Исус Назарећанин и др. (А. Безант. О подучавању свега света, 1913).

А хришћанско вероучење тврди да су једносуштни Богу Оцу само Син Божји и Свети Дух – Света Тројица, Једносуштна и Нераздељива. Спасење света се једном догодило. Једини Спаситељ људи и Искупитељ јесте ваплоћени у људско тело Син Божји – Господ Исус Христос. Других „спаситеља“ никада није било, нити ће бити. Овде наведени погледи представника источног и западног окултизма сведоче о припреми за проглашење долазећег антихриста за бога и „спаситеља света“.

Антихрист на престолу јерусалимског храма

Према предсказању светог апостола Павла, антихрист ће сјести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог (2 Сол. 2, 4); у овом периоду своје јавне делатности он ће се показати свом свету као противник свега светога на земљи, тј. разоткриће се као стварни противник Христа Спаситеља, нашег Истинског Бога.

Нема сумње да „антихрист неће имати ни времена, ни жеље, ни могућности да стално седи у храму. Он ће то чинити само у нарочито свечаним и важним приликама, на пример, када се буде проглашавао за цара света и бога. Али њему и није потребно да буде тамо. Једном заузевши храм и прогласивши се за бога, он ће тиме дати знак а уједно и наређење да се у све храмове хришћанске и нехришћанске поставе његови прикази (статуе и иконе) и да им се сви људи поклањају као њему лично, као представама бога. И заиста, у храмовима ће започети да служе антихристу као Богу“ (проф. Бељајев. О безбожништву и антихристу, т. 1, стр. 384).

Ово скрнављење светиње хришћанског храма и хришћанске вере у Светом Писму се тајанствено унапред објављује у изрекама о гнусоби опустошења на светом месту (Дан. 9, 27; 12, 11; Матеј. 24, 15–21; Лука. 21, 20–24).

Заузевши световну власт, антихрист ће нагло променити своје понашање. Уместо лицемерног и обазривог односа према људима, уместо лажне глумачке добронамерности према противницима, он ће отворено иступити као немилосрдни прогонитељ свих верујућих хришћана који не пристају да му се поклоне као Богу. И потираће свеце вишњега, и помишљаће да промијени времена и законе (Дан. 7, 25; Отк. 12, 13–17; 13, 6–7). Отворено јавно хришћанско богослужење мораће да се прекине. „Антихрист и његове присталице – пише проф. Бељајев – уништаваће књиге Светог Писма, гониће и мучиће проповеднике речи Божје и извршиоце хришћанског богослужења, водиће рачуна о томе да се нигде не врши Евхаристија, али ипак проповедање речи Божје неће умући, и богослужење се неће прекинути, а Евхаристија ће се вршити“ (исто, стр. 346), али, наравно, само на скривеним местима, као у првим вековима хришћанства.

Терор антихриста и обраћење Јудеја

„Наступиће страшна искушења за свеце Божје: лукавства, лицемерје, чуда прогонитеља ће јачати у жељи да преваре и прелесте, префињена, смишљена и прикривена лукавом домишљатошћу гоњења и притисци, неограничена власт мучитеља довешће их у најтежи положај; њихов мали број изгледаће ништавно у односу на читаво човечанство... општи презир, мржња, оговарања, притисци, насилна смрт постају њихова судба... Противници антихриста биће сматрани за бунџије, непријатеље друштвеног добра и реда, биће подвргнути и прикривеном и отвореном гоњењу, мучењима и нападима...“ (Светитељ Игњатије Брјанчанинов, т. 4, стр. 302–303). Стога ће многи хришћани бежати на скровита места, плашећи се антихристове освете.

Прве жртве лажног месије биће његови оптужитељи – свети пророци Енох и Илија. И када сврше сведочење своје, звијер што излази из бездана (антихрист) учиниће рат с њима, и побиједиће их, и убиће их. И тјелеса њихова оставиће на тргу великога града, који се духовно зове Содом и Египат, гдје и Господ њихов би распет (Јерусалим). И људи из народа и родова и језика и племена гледаће тјелеса њихова три и по дана, и неће допустити да се тијела њихова положе у гроб. И становници земље радоваће се због њих и веселиће се и дарове ће слати једни другима, јер ова два пророка мучише становнике земље. А послије три и по дана уђе у њих дух живота од Бога, и стадоше на ноге своје, и страх велики обузе оне који их гледаху. И чуше силан глас са неба, који им говори: Узиђите овамо! И узиђоше на небо на облаку, и видеше их непријатељи њихови. И у онај час би земљотрес велики, и паде десети дио града, и погибе од земљотреса седам хиљада имена људских, а остали се уплашише и дадоше славу Богу небескоме (Отк. 11, 7–13).

После овога треба да се догоди невероватна ствар која се може приписати само дејству проповеди светих пророка, њиховог чудесног васкрсења и узношења на небо – а то је обраћање Христу значајног дела Јудеја–антихристових савременика. Блажени Теофилакт Бугарски овим поводом пише: „Илија ће доћи... као претеча Другог Доласка, и повратиће вери у Христа све Јевреје који буду послушни, приводећи у неку руку отачком наслеђу њих, отпале од Њега“. Као основ за ову тврдњу служе следеће пророчке речи у Светом Писму: а) Ево, ја ћу вам послати Илију пророка прије него дође велики и страшни дан Господњи; И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховијем, да не дођем и затрем земљу (Мал. 4, 5–6); ...в) А Исаија објављује о Израиљу: Ако буде број синова Израиљевих као пијесак морски, остатак ће се спасти (Римљ. 9, 27 – в.: Ис. 10, 22);.. д) Јер кад си ти (који си се од незнабожаца обратио Христу) одсјечен од маслине, по природи дивље, и прицијепио се, не по природи, на питому маслину, колико ће се прије, ови који су по природи (од Јудеја), прицијепити на своју маслину... Нећу... да ви не знате ову тајну, да не мудрујете сами по себи: дио Израиља отврдну, док не уђе пун број незнабожаца (Римљ. 11, 24–25).

Владимир Соловјов, који је покушао да цело пророчанство о јављању пророка Илије и Еноха објасни алегорично (в. „Три разговора“, гл. „Повест о антихристу“), нехотично је морао да погреши и у објашњавању тесно повезаног с јављањем пророка обраћања Христу остатка Израиља. По његовом мишљењу, Јевреји ће се, сазнавши да је необрезан онај кога они прихватају као Месију, разочарати и примити хришћанство. Ако би се ова претпоставка о необрезаности антихриста испоставила тачном, она би могла фанатичне Јудеје да побуди само на то да одступе од њега и чекају другог, погоднијег кандидата за улогу Месије, али не би могла да буде узрок њиховог разочарења у целу религиозно–националну идеологију и разлог примања хришћанске вере. Јудеји су имали доста неуспешних претендената на звање Месије који су били на челу бунтовничких покрета против Рима. Међутим, разочарења која би уследила Јудеје нису никада доводила до убеђености у истинитост хришћанства.

Ова објашњења Владимира Соловјова су веома неуспешна. Само сведочење Светог Писма о чудесном јављању пророка Илије и Еноха, о њиховој проповеди и разобличењу антихриста, њиховој мученичкој смрти и васкрсењу може у пуној мери да објасни и чудесно обраћење Христу остатка Израиља у антихристову епоху.

Ово обраћање Јудеја Христу ће изазвати веома јаку злобу антихриста према хришћанима. Само за њих завладаће невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити (Матеј 24, 21). И дано јој би (звијери, антихристу) да ратује са светима (хришћанима) и да их побиједи (Отк. 13, 7).

Спасење малог остатка верујућих уследиће само због кратког рока антихристове владавине. И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они (Матеј 24, 22).

Светска владавина антихриста трајаће три и по године. А од времена кад се укине жртва ваздашња (почетак трећег периода делатности антихриста приликом његовог оснивања своје светске монархије) и постави гнусоба пустошна, биће тисућа и двјеста и деведесет дана (Дан. 12, 11).

Исти рок антихристове владавине означен је и у Откривењу: и даде јој се (звери, антихристу) власт да злотвори четрдесет и два мјесеца (Отк. 13, 5).

Крај антихристове власти и долазак Спаситеља света

Никаква људска сила не може се успротивити антихристу. Једино ће га Господ победити, када по други пут дође на земљу у свој Својој слави. Тада ће наступити Страшни Суд Христов и крај нашег света (Матеј 24, 30–31; 25, 31–46; Отк. 1, 7; 20, 11–15; 21, 1–8). И би ухваћена звијер, и с њом лажни пророк који је чинио чудеса пред њом, којима превари оне што примише жиг звијери, и који се клањају лику њезином; обоје живи бише бачени у језеро огњено, које гори сумпором. А остали бише побијени мачем који изиђе из уста Онога што сједи на коњу (Отк. 19, 20–21). И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорно, гдје је и звијер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ у вијекове вијекова (Отк. 20, 10).

После мука антихристових дана и свих недаћа које ће (према учењу Исуса Христа) кратко трајати, јер ће се изабраних ради скратити – уследиће свеопшта промена закона природе. Настаће ново устројство света – у складу са садашњим новим поретком у царству Христовом. Сам Господ Исус Христос нам је открио да ће пре Његовог доласка уследити промене, чудесни преврати у природи видљивој и невидљивој: „И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе небеске покренути се. И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом“ (Матеј 24, 29–30).

Други славни долазак на земљу Господа нашег Исуса Христа, према учењу хришћанске Цркве, јесте један од догмата Православља, и то седми члан Символа Вере: И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима. И његовом царству неће бити краја.

Када ће наступити последњи час постојања овога света? Тај час ће бити поноћ. Господ ће доћи у Својем прослављеном телу, зато ће Га видети сви, као што су Га Његови ученици видели током 40 дана. О Свом доласку на земљу Спаситељ је рекао: „Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега“. И сјај Његове славе видеће сви и свуда, као што се види сунце.

1998. год.

Са руског превела Биљана Вићентић