Помаже Бог драга братијо са омиљеног нам сајта.

Срећан празник суботе Светог Теодора Тирона и предстојећа  Недеља Православља!

Прочитах  негде овај текст који ћу Вам проследити, па помислих да би било душекорисно да објавите, али ето то наравно Вама остављам да процените... Али, најпре ћу написати нешто што ме јако мучи.

 Данас већина свештеника, владика, народа... односе према Светом Причешћу. Као да сва правила која су некад важила више не важе, као да је сад нека нова "вера". Кажу само је потребно да будеш крштен! Господе помилуј! Па дал то сме тако? Па како то сме тако? Ја сам свесна да ће свако одговарати за своју душу, ал дал су они свесни да ће одговарати за душе свих нас?

По њиховом "учењу" може се причестити свако ко је крштен, више није ни важно ни да ли постиш или не, да ли си у браку са неким ко је друге вере, тј да ли си уопште у браку, или блудничиш (иако се све ван Црквеног брака сматра блудом), да ли се уопште кајеш! Неки "учени теолози" још кажу "Како трудница сме да пости?! Па она је благословена, виша од поста, изнад поста!" Још кажу да крштење није потпуно ако се новокрштени не Причести - Па да је тако онда би у чину крштења било и Свето Причешће. Још кажу да нам је Литургија Пређеосвећених дарова остављена да се свакодневно причешћујемо током Великог Поста. Било некад док су Хришћани били заиста Хришћани, а данас су неки истински побожни Муслимани већи Хришћани од Хришћана.

Мајци каже свештеник "ако не доведеш дете у Цркву да га Причестим, ја ћу доћи код тебе кући да га Причестим" - па докле то иде?! Какав је то притисак на слободу у Христу првенствено? Да ли на то имају право?

Скоро негде видех и снимак несретног владике Атанасија који прича деци да нигде није срео у књигама да је потребан пост за Свето Причешће, јер је он јшелте те књиге и преводио.
И како онда ова "нова вера" да не збуни неутврђене у вери?

Па Свето Причешће је нешто најсветије што нам је Господ оставио, али да буде на Спасење, а не на суд или осуду, а бојим се да се све иде ка томе.

Одеш на исповест да се олакшаш од свих грехова, истински се кајући, а свештеник ти каже, много ти мислиш, радуј се, сви смо грешни... и веруј своме свештенику! Како, кад је Господ рекао познаћете их по делима њихови? А дела свештеничка су видљива - пушење, пијанство, више бракова, Причешћивање народа са улице...

Ко ће ти онда данас рећи да ли заиста смеш да се причестиш и како да се исправљаш?

А на интернету (који је данас најутицајније средство информисања) море вукова у јагњећим кожама...

Мислим да је Митрополит Серафим дао најбоље објашњење овог лудила које је захватило све, откривајући невиђено лукавство рекавши: "Ђаво не жели да Цркве буду празне, он хоће да Цркве буду пуне али трулих Хришћана!" Ја бих додала да би лакше могли да прихвате сина погибли- систем куване жабе!

Нека би се Господ свима смиловао!

Тешко братијо тешко!

Праштајте, ово је ето била као исповест са чим се бори моја грешна душа... 

Свако добро од Господа!

Ево писанија које сам желела да Вам проследим:

+ + +

„Ко је то заузео твоје мјесто у Рају Србине брате?

У суботу је у Ротердамској парохији била литургија на холандском језику. Црква је била препуна људи холандског, мароканског, латиноамеричког, турског, курдаког, азијског, афричког... поријекла...

Сви ти људи са великом радошћу су дочекали да коначно буду на литургију на језику који разумију. А многи од њих долазе редовно, и онда када се служи само на српском. Многи од њих иду на поклоничка путовања у Србију , Русију, Румунију, на Свету Гору...

Неки морају да крију од своје породице и пријатеља да су православни хришћани, а неки који не крију, стално трпе провокације, притиске исмијавања и увреде...

Један холандски тинејџер кога сам крстио је чак и научио да течно прича српским, језиком само да би могао да разумије литургију и да комуницира са људима у Цркви, иако нема никакве везе са Србијом.

Интересантно је видјети колико су они који су рођени и одрасли у самом срцу "прогресивне" и "богате" Европе, жедни и гладни Христа; колико воле и цијене православље; колику огњену вјеру и љубав имају према Христу да им није тешко: да посте на води чак и кад раде тешке послове; да свакодневно читају дуга молитваћена правила; да пажљиво прате богослужења иако су на њима потпуно страном језику уз помоћ књижица на свом језику које држе током читавог богослужења...

Када то човјек види својим очима: ту огњену ревност и љубав према православљу тих људи који су дошли из потпуно страног или чак непријатељског окружења у православље; човјек не може а да не осјети истовремено велику радост због њих; али и бол и тугу због пута којим је кренуо велику број нас Срба, оних истих Срба којима је све дато: и цркве и манастири и духовна литература и богослужења на свом језику и Светитељи свога рода и игумани и монаси и вјероучитељи....

Е па мој Србине брате пред Велики пост те молимнемој да ти се деси да кад дођеш Богу на истину и кренеш да се усеслиш у свој небески дом, видиш да у њему већ живо неки Ханс или Хасан или Хуан:

који је ишао на Свете литургије док си ти ишао јогу или на фудбал;

који се исповиједао док си ти био код психолога или лајф коуча;

који је био на бденијима док си ти био на журкама;

који је јурио монахе по Светој Гори док си ти јурио папу по Ватикану или неке муфтије по Сарајеву и протестанте по Берлину;

који је читао старце Пајсија, Тадеја, Порфирија док си ти читао Фројда, Зизјуласа, Дарвина;
који је постио док си се ти гостио са изговором да гријех не улази на уста него излази из уста или да су правила поста превазиђена;

који је бранио вјеру православну пред својом породицом и због православља трпио пријетње и увреде док си је ти релативизао и искривљавао да би се додворио разним безбожницима, јеретицима, синкретистима и политичарима;

који се дивио Студеници, Бијелом Анђелу и Острогу док си се ти дивио Монализи, Ајфеловој кули и Пикасу;

који се трудио да се саобрази Христу док си се ти трудио да стекнеш образовање на "престижним" универзитетима;

који је одговоре на животне проблеме тражио у Светом Писму док си их ти тражио у хороскопу, код разних гуруа, гатара психолога;

који се бринуо да ли је довољно побожан, док си се ти бринуо да ли си довољно модеран;
који се трудио да стекне наклоност Господа и Светитеља док си се ти трудио да стекнеш наклоност бизнисмена, политичара медија, славних и богатих;

који се молио Светима да га прихвате и занемаре његове гријехе; док си се ти молио разним сорошоидима, другосрбијанцима и атеистима да те прихватите и занемаре твоје православље;

који је пажљиво чувао морал, док си га ти газио под изговором да је битна онтологоја а не етика;
који је исповиједао правду и истину и презирао зло и лаж јасно и гласно, док си се ти крио иза разних безбојних и неутралних парола да се никоме не би замјерио;

који је се борио да уђе у Царство Небеско док си се ти борио да уђеш у Европску Унију;
који је био огњен и жив, док си ти био млак и животарио...

Пази Србине брате да се не постидиш пред неким Холанђанином, Сомалијцем, Курдом коме ништа није било дато, али који је тражећи Бога, правду и истину, нашао твој небески дом и уселио се у њега, док си трчао за Европом и за лажима и преварама овога свијета... Нико ти неће бити крив до ти сам...

Зато пази да умножиш оно велико благо које си добио од Господа и од својих Светих предака у наследство. Јер теби коме је толико дато, много више ће се тражити. Зато погледај добро ревност о вјеру и љубав према Богу оних бивших незнаножаца који од својих предака ништа нису примили а ипак доносе много веће духовне плодове него ми који смо примили много...

Да нам то служи на покајање. Нека је свима срећан и благословен Велики и часни пост“.

Текст преузет са „Вибер“ групе „Светосавље“