Помаже Бог браћо и сестре и нека вам је благословен пост.

Праштајте мени грешној, што не мирујем, већ размишљам и питам. Ето добисмо анатему од оног који  би требало да се моли за нас, и не добисмо  покајање, већ неко посредничко оправдање.

Како ништа није случајно, ето размишљам можда нам је праведни Господ, по заслузи послао и ову анатему. Пошто није било покајања за неразумност, анатема стоји над нама. Можда бисмо сад могли сагледати и сву неразумност нашу и читавог свештенства које већ дуго ћути и не опомиње за светогрђе  никог. Значи - веру не  чувамо. И колико видимо ни после анатеме нико се не оглашава, сви ће и даље да се моле за најсветијег патријарха, за његову дуговечност и здравље. Значи ми смо толико застранили да више никакву светост нити чувамо нити умемо да разликујемо од зла. Онда треба да знамо да смо сами на себе навукли анатему и да она неће бити само вербална. Проклетство ће долазити на народ управо у најгорем облику, супротно од онога како изгледа и како би требало да буде. У све ће се службе увући зао дух и без милости ће похарати свако наше надање на добро. Ударци ће следити све већом учесталошћу и све жешћи по снази, и  све више на најосетљивије теме.

Не освестимо ли се у задњем часу и уколико изостане реакција сваког православног појединца, треба да знамо да смо пред Господом Јуде и да нам следи судбина Јуде.

Стигли смо до ивице понора и више се не поставља питање да ли ћемо примити плату , да ли ћемо добити отказ, како ћемо враћати кредите и намирити остале животне потрепштине, као и сувишке, већ се поставља питање да лићемо себе и своју децу гурнути преко ивице у провалију или ћемо почети да дижемо бедеме и зауставимо погибао. Нека нам Дуготрпељиви Господ подари разума и храбрости да се огласимо у својим парохијама - да покушамо  сачувати једину узданицу на животном путу - нашу веру православну, амин.