Данас се у нашим црквама чита библијски извештај о Хамовом греху („Хамов грех“ - Хам, син праведног Ноја, видео је свог оца голог у шатору и подсмехнуо му се – нап. „Борба за веру“).

Нама, људима који живимо у двадесет првом веку, изгледа чудна тако тешка казна за Хамове потомке за грех који је починио њихов предак. Зашто су морали да постану „робови робова“ због Хамовог наизглед мањег прекршаја? Али тако нам се чини јер смо постали превише неосетљиви на своју савест. Скоро све древне религије наглашавају потребу да деца поштују своје родитеље. Ово поштовање има директну везу са Богом. Родитељи су богови после Бога. Као што човек поштује своје родитеље, тако ће поштовати Господа. Ако се према оцу и мајци, које свакодневно виђа пред собом, не може односити са љубављу и поштовањем, онда се сигурно неће са побожношћу односити према невидљивом Богу.

Видимо да се управо то дешава у наше време.

Како се савремена деца често односе према родитељима? Потребна им је само једна ствар - да испуне све своје „прохтеве“. Они захтевају једно или друго за себе. Када ова деца порасту, они ће се на сличан начин односити према Оцу Небеском – тражећи од Њега здравље, благостање, благовање итд. А ако све ово не приме, биће увређени од Бога и потпуно ће престати да комуницирају са Њим. Све је то због чињенице да су одрасли себични и да желе само једно - да живе за своје задовољство.

 Егоцентрична особа није способна да постане добра особа. Шта ако је цело друштво овакво? Шта ако читава генерација почне да тражи само своју корист? Шта ће бити са таквом државом? Наравно, биће осуђена да њени грађани постану робови. И за ово неће бити крив Бог, већ сами људи, који нису хтели да живе како их учи Реч Божија и Мајка Црква.