Благо човеку који не иде на савет безбожних

Прошло је више од две недеље од како је лажни патријарх и узурпатор Светосавског трона Порфирије Перић, на дан Торжества Православља изговорио јереси, хулећи на Духа Светога и Цркву Христову, рекавши притом самоизмишљене и светогрдне анатеме (клетве). Мени је одмах било јасно да није о реч о монтажи, да му је неко подметнуо текст, већ сам био убеђен да је намерно и по задатку богохулио на Свето Православље.

Од кога је добио задатак? Од истих оних који су га поставили на место патријарха, не мислим притом на световну власт. Реч је о „моћнијим“ актерима нашег друштва. Профитије, како га народ из милоште зове, наставиће да разара СПЦ, да је својим поступцима доведе до уједињења са јеретицима, а први корак ће бити долазак архијеретика папе  у Србију, на чијем доласку се увелико ради. Зато не би требало да нас чуди што папољубац, епископи и већина свештеника на сав глас трубе да се народ на свакој Светој литургији причести без претходне припреме. По тим „ученим“ теолозима нема потребе за пост, исповест, читање молитвеног правила пред Свето причешће, што Светом путиру могу да приђу некрштени, невенчани, жене са месечним циклусом и нафракане са ноктима, у панталона, без мараме итд... Сврха таквог накарадног учења који није утемљен у Правословној Цркви, јесте да се наша вера сведе као код римокатолика и осталим јеретицима на обичну позоришну представу, што би нас, онда, зближило са њима.  

Шта српски народ има добро да очекује од наметнуте особе на челу Београдске патријаршије,  ако зна да је псеудо патријарх био на челу РРА, што је притивно и црквеним и државним законима, учествовајући на  највећем Сајаму радиодифузних емитера на свету у Лас Вегасу, априла 2008. године. Порфирију уопште није сметало што борави у престоници коцке, хедонизма и блуда. Његови сапутници су били запањени када су га видели како се коцка у казинима Лас Вегаса...

Порфирије је више пута јавно казао да се он и Загреб воле, а зашто се не би волео са синовима тисућљетне културе, када да му је један од саветника велики пријатељ Драго Пилсел, новинар, теолог и потомак усташе Адолфа. Драго не крије своје симпатије према Порфирију: „Ја, унук једног усташе и једног гестаповца, син једног од Павелићевих „момака“ у Буенос Аиресу, јер одбацих усташтво и пригрлих антифашизам, у Аргентини, мало као водич, мало као преводитељ, мало као неформални савјетник, међу Србима и Црногорцима, тихо, шапући себи говорим да имам брата, да ми је Бог дао брата, да сам га добио дарованог у особи Србина рођеног у мјесту Бечеј, у Војводини, сада на челу Српске Православне Цркве, једне гране једине Цркве Кристове (да то еклезиолошко питање кажем како ја осјећам) и да ми то братство грије срце, да ме то братство обавезује да се осјећам једно с члановима Порфиријеве делегације и вјерног народа, да ме та свијест сада држи будним у Патагонији гдје си говорим да нам Бранко, ипак, није погинуо/нестао узалудно“.

Отишао је Порфирије на Благовести у манастир Ћелије где је служио архијерејску литургију.  У Храму Светог Саве, Светог Јустина мученика и Преподобне Марије Египћанке, подигнутом по завету преподобног оца Јустина, примио је из руке ваљевског владике (новотарца) Исихија орден оца Јустина, вероватно као награду за изговарање анатеме, по старој пословици: „Ја теби војводо, ти мене сердаре“! Том приликом Исихије је, између осталог, рекао: „Као српски патријарх, Ви се данас неуморно и посвећено трудите да нас у светосавском и светојустиновском духу, као његов изврстан ученик и наследник, водите у благословено царство Оца и Сина и Светога Духа и да то царство оприсутњујемо у нашем животу. Пастирски се старате о Цркви, не остављајући никог изван Ваше љубави и бриге. Молимо се оцу Јустину да Вас укрепи и облагодати“. На ове речи човек би најрадије заплакао, схватајући са колико дозом безобразлука и ироније се данашњи српски епископи шегече са ћелијским светитељем. Јер док Порфирије хрћели у загрљај јеретицима уништава СПЦ, преп. Јустин је благовестио о чистоти православне вере, осуђујући јавно све јереси. Ево неколико његових цитата: „Не треба се варати: постоји и „дијалог лажи“, када преговарачи свесно или несвесно лажу један другога. Такав дијалог је својствен „оцу лажи“ – ђаволу, јер је лажа и отац лажи (Јн. 8, 44)“.

„Учење Православне Цркве Христове кроз свете Апостоле, кроз свете Оце, кроз свете Саборе о јеретицима јесте ово: јереси нису Црква, нити то могу бити. Зато у њих не може бити светих тајни, посебно свете Евхаристије, те Тајне над тајнама“.

„Intercommunio – општење са јеретицима у светим тајнама, то је најбезочније издајство Господа Христа, издајство јудинско; и притом издајство васцеле Цркве Христове“.

Зашто ћуте све владике СПЦ, зашто се ниједан није јавно побунио против Порфирејеве клетве? Зар су сви вукови у јагњећој кожи, зар су сви нечим уцењени или поткупљени? Чега се боје?

Где је сада владика банатски Никанор који се некада бунио против мењања Свете литиргије, екуменизма, одржавања параде содомита, а старији верници га се сећају са духовним трибина на којима се отворено говорило о свим проблемима у СПЦ.

Зашто се не оглашава епископ зворничко – тузлански Фотије, аутор надахнутих песама о Православљу, Монархији и Русији, и критичар Ковид мера? Да ли не сме да „удари“ на свог сабрата из Ковиља или он крије своје праве намере, те служи за замајавање народа? Што се мене лично тиче Фотије је своје право лице показао када је стао на чело Синода за доделу аутокефалности расколничкој Македонској цркви.

Зашто ћути Света српска царска лавра Хиландар и њен проигуман Методије? Од времена свог оснивања Хиландар је суверени и самоуправни манастир и конститутивни део, од вајкада самоуправне Свештене заједнице Свете Горе Атонске.  Верни народ очекује да задужбина Светог Саве буде на висини историјског задатка, да не ћути и гледа уништавање Цркве и нације од стране домаћих и страних непријатеља.

Исповедање вере епископа СПЦ је лажно (манипулативно), јер док они уживају у светском комфору, и овако грешни и непокајани народ све више тоне у безнађе, одлазећи у разне јереси, секте, гатара и врачева. Свети Теодор Студит је рекао: „Заповест је Господња да не останемо неми у временима када је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже:  Ко сам ја?  Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти зар да останеш нем и незаинтересован?“ Има ли бар једног из клира да покрене духовни устанак, да стане на пут апостасије? Свети Јован Златоусти нас тим поводом учи: „Довољан је само један човек распаљен огњем Божанске ревности па да цео један народ преобрази“.

Од како су Срби постали хришћанско – светосавски народ,  у већини случајева црквени великодостојници су били уз власт (владаре), али никада они нису били против свог народа као што је сада случај. Црква је увек, у добру и злу, делила судбину народа. Тако је било под Турцима, Аустроугарима, Бугарима, Немцима, шиптарима и комунистима. Можда и у најтежем тренутку у својој историји, Срби су остали без заштите патријарха, владика и већег дела свештенства.  

Свети владика Николај је на питање шта се то догађа са Српском православном црквом одговорио: „Веро моја, ко те уби, реци. Убише ме са олтара жреци“. Још додајем: Безбожници у мантијама, људи по задатку као што је патријарх Порфирије Перић и епископи СПЦ.

Подржавам став брата Милоша у тексту на празник Благовести под насловом „Ограђујем се од патријарха“ (http://borbazaveru.info/content/).

С моје стране позивам сво правоверно свештенство да прекину молитвено општење са Порфиријом и владикама СПЦ, а верујући народ да више не иде на Свете службе где служи Порфирије и епископи, као и код свештеника који се не придржавају старог вековног правила богослужења.

Нека буде према речима псалмопојца цара Давида: „Благо човеку који не иде на савет безбожних и на путу грешних не стаде“. Такође је важно, као што је јуче наглашено од стране уредништва овог портала, да се никако не напушта СПЦ, јер би душмани то једва дочекали, да се поцепамо у што више фракција. Сада је важно истрајати и бити још одлучнији у борби против антихристових слуга, како у државним тако и у црквеним структурама.