Било једном једно време, тренутак у времену, јер све је вечност пред Господом – то време је било другачије, тешко – али свако време је од Господа и свако је на Спасење. Господ у сваком времену тражи своје   -  „ко призна Мене пред људима, признаћу га и Ја у Царству Своме“   -   Господ нам каже „Ко издржи до краја спасиће се“  ….

И тако, то беше у једној земљи честитих и великих предака, али се род мало поквари - рекосмо то време је било тешко … Роду тог времена  -   земаљско омилело, Небеско додијало, постало предалеко, стомаци отежали, уши одебљале, а тек образи….  Много им затребало - ал' блага међ мољцима и рђом, а преци им посташе глупи….   И тако, вођи им се покварили, и родитељи и деца, и учитељи и ученици и пролазници и комшије и врачи и милосрдни – сви заборавише своје од Бога дате дужности….   Ал највише се покварише пастири и њихов пад беше највећи….   Лелек се диже до неба а Небо се потреса….  Ајоој

А у том времену тј у вечности, јер пред Господом је хиљаду година као један дан стоји РЕЧ (ЛОГОС) као највиша планина у земаљској вечности људског рода:  ЉУБИ БЛИЖЊЕГА СВОГА КАО САМОГА СЕБЕ  

А ко је ближњи ?

Е, ту је Наука….

Ту је сва наука  Васељене свих Светова, Свих галаксија од Господа , Руком Његовом Пресветом сачињених, свих Векова, свог времена, Вечности  -  Христа Логоса Свенаука  -    ЉУБИ БЛИЖЊЕГА СВОГА  (ко истински љуби, не треба се ни рећи као самога себе)   јер Права ЉУБАВ а то је Христова Љубав је безусловна, како каже Св Апостол Павле  у Химни Љубави – ЉУБАВ НЕ ТРАЖИ СВОЈЕ  …. и боли, али безусловна је – све трпи, све подноси

Е, ту је ТАЈНА

Ко има очи, уши….

У ствари   -   ко има СРЦЕ

СРЦЕ човеково је центар свих светова, Васељене  -  врата Царства небеског  -  Чисто СРЦЕ  

Ту је ТАЈНА И сви ОДГОВОРИ   тј  само један ОДГОВОР   -    СПАСЕЊЕ  -  ЧИСТО СРЦЕ

А то је тајна   -   која се открива само онима који га задобију….

Св Оци уче     -  пут је     подвига   (да не коментаришем јадност данашњег времена и однос савремених тобожњих пребодобних новотеолога према Подвигу у Православљу)   :

Очишћење, Просветљење и ОБожење.

Господ тражи СРЦЕ човеково …..

НА КРАЈУ ВРЕМЕНА:  ПРИМЕР БОРБЕ ПРОТИВ ЕКУМЕНИСТА

Е, у том времену, тешком , у земљи честитих предака, на северу те земље, а источно, био један град и  хвала и Славу Богу – Храм ,и то какав Храм – предиван…..

У том Храму се дешавају одређени догађаји у задња времена….  На цунамију екуменизма који потапа све….  Пастири саблажњавају народ….

А Борба се мора водити – борба за Веру Православну – мирјани данас се горде певајући разне песме, а кад треба – на страшном месту постојати, данас људи то не разумеју, нити их брига….   А то је велико и рашта тога се имало живети и родити….

Како се може борити….. 

Пастири новог времена :

- некад служе са мраком у Олтару (не пале светло тобоже као рани Хришћани) - па их ја прозовем јавно у Храму (да Господ Помилује мене грешног) па се ваљда мало уплаше, па пале светло... питам их , са Страхом Божијим и кајањем – зашто Оци у мраку ко разбојници кад је Христос Светлост и Видело свету  а ми се поносимо Христом….

-  па су једном на Божић румунском брату освештавали колач за Св Јована Крститеља по новом календару (тобоже неописиво човекољубље) - па сам галамио у Храму да су пореметили разумом - па су се постидели ваљда мало

- па један од њих – (криптокатолик) изговара , помињући Свете тог дана - каже "којих се молитвено сјећамо" па га ја исправим полугласно - "Прослављамо", па на крају каже и он – Прослављамо…,

- па кад освештавају колач и жито кажу: Господе Исусе Христе Благослови хлеб овај и вино Духом твојим светим (прескоче - јер си Свет) у векове векова .  - Као да се моле да хлеб и вино буду свети у векове, а не да исповедамо да је Господ Свет у векове... па сам ја уместо њих то исповедао полугласно (Јер си Свет!), па нису могли више од срамоте и сада сви говоре како треба....

ходају без Мантије кад не служе....

(па ја тражим Благослов са вером у Бога ,  а њима непријатно да им целивам руку на улици у цивилу ,  па би ја да питам у чему је Оче проблем  -  Благослов Божији Духа Светог је нешто најважније за човека  -   па да се стидимо Христа нашег пред другим људима…?!  НЕ  ми се Христом ПОНОСИМО!)

Свештеници изгледају тужно без мантије -  као да се одричу Христа….

А МИ СЕ ХРИСТОМ ПОНОСИМО!!!

страшно је то... да Спаси Бог све нас, а мени да прости грешном....

П.С.  мишљења сам да  -  треба екуминсте беднике несретне гонити Истином Православном и Христовом  - то њих пече, као крст непомјаника… јавно

јавно разобличавајте, прозивајте  -  немилосрдно их гоните,   Бога ради….

Ако мењају и прескачу  -  узмите текст Литургије и изговарајте у Храму јавно и гласно уместо њих – па да видите шта ће бити  ….   будите у правом смислу јуродиви Христа ради  -   не питај за цену а Венац је у Царству Небеском …

… али пазите да све чините са Страхом Божијим (не од људи) и покајањем, а не са гордошћу и у јарости   -   и знајте границу   -   ви их опомените пред Црквом  -  па како даље буде Воља Божија…..

ја нисам у молитвеном јединству са Порфиријем Перићем несретником (да не кажем змијом)   -   данас се сви тобоже плаше , али не правог греха, већ ИСТИНЕ се плаше   -  ако споменеш истину сви се снебивају и беже као непомјаник од КРСТА....  

Ко се не плаши греха, већ Истине  -  како  је то страшно,  а то су данашња духовна чеда која су изнедрили и чешу по ушима данашњи самозадовољни углађени духовници.... Гледајући све данас ја се питам  - да ли су ово Христови ,  дали су Духа Христовог, дали су сарадници или – не дај Боже  непријатељи Христови (!)       …..   а неки можда нису ни свесни да су им дела таква…..