header image
О папољубљу ОВЦС-а РПЦ или све што је речено у тексту важи и за СПЦ Штампај Е-пошта
субота, 20 април 2024
             Филокатоличанство је знак професионалне неспособности Министарства иностраних послова Руске Цркве са традиционалистичке тачке гледишта. Са становишта центра.

Јер, са становишта крајње деснице, одавно је немогуће да се сви ми поистоветимо што наш ОВЦС ради деценијама, чим остану сами у канцеларији са папом или закључани у чекаоници сами чак и са уобичајеном црвеном ципелом понтифекса, а да не говоримо са његовом секретарицом или утицајним кардиналом.

ОВЦС је већ постао „непрофесионалан“ чак и са чисто световне тачке гледишта. Они су сами успоставили правило да у случају благослова хомосексуалних бракова, ОВЦС, у име целе Цркве, обуставља комуникацију и комуникацију са таквом црквом. Али када је дошао ред на Ватикан, ОВСЦ, очекивано, није истрајао (Подсетимо се да је 2023. године Руска православна црква најавила прекид контаката на било ком нивоу са најрадикалнијим „црквама“ које у потпуности одобравају ЛГБТ бракове. На пример, бивши председавајући ОВЦС-а митрополит Иларион (Алфејев) рекао је да ће Руска Црква одмах прекинути дијалог са римокатолицима због става РКЦ о ЛГБТ.

И што се ова пауза одуговлачи, све је очигледније да је наше црквено Министарство иностраних послова остало умом у време Никодима Ротова (његовог оснивача, тајног римокатолика – нап. „Борба за веру“), док је већина лаика и Свештенослужитеља Цркве, одавно пронашло за себе највредније благо на земљи - веру Светих Отаца, чисту, истиниту и православну. Бар смо пронашли пловни пут до овог светионика.

Али након што је Ватикан благословио истополне геј парове, ситуација је постала још зачињенија. Управо у време када ОВЦС не зна где да стави запету у реченицу „Веза се не може прекинути“, милиони католика грозничаво траже куда да крену од грозоте пустоши која им се коначно открила на месту светом.

И уместо да у свакој земљи именује особу одговорну за пријем католика у Православље, ОВЦС наставља да се понаша као да се ништа није догодило у њиховом „крунском” правцу.

Нормално Министарство спољних послова би одавно дало изјаве и позиве католицима широм света да се врате вери својих отаца. И што је најважније, то би стимулисало и сам Ватикан да се врати бар изглед јеванђељске норме.

Али видимо потпуно другачију реакцију ОВЦС-а. Наставак односа и након овако еклатантног одступања Ватикана директна је потврда да ОВЦС питање непогрешивости папе схвата озбиљније од многих католичких кардинала. Пред нашим очима грантови, стипендије, конференције, путовања и заједнички пројекти коначно вуку ОВЦС на дно. Због континуиране везе са Ватиканом чак и „после овога“, целом православном свету постаје очигледно да је Министарство иностраних послова Руске Цркве обичан страни агент.

Наравно, бочни ветар би ту могао случајно да одува нормалног православца, али, генерално, медењаци од којих се запослени у одељењу не могу отргнути нису произведени у Русији.

А Цркви је сада, више него икада, потребно тело које ће извући нормалне традиционалне католике из унилних вода разочарања и вратити их „кући“. Хиљаду година касније.

Ако су никодимовци потребни световним властима, нека се у пуној снази пошаљу у руско представништво у Ватикану на државну службу. А у ОВЦС је довољно узети сваког образованог, интелигентног духовника који је до ушију заљубљен у Православље, а не у папизам, и нека регрутује интелигентну екипу. Или „изнајмити“ неколико десетина грађана САД и ЕУ од РПЦЗ за програм повратка католика у Православље и дати им потпуну слободу деловања.

Друга опција је још боља, јер су православни хришћани у иностранству обично потпуно вакцинисани од тинејџерског шарма свега западног и моћи ће да раде на повратку католика „на свом језику“.

На добар начин, потребна нам је православна „Маргарита Симоњан“, која ће од ОВЦС-а учинити православни „РТ“, који ће емитовати о Православљу целом свету и на свим језицима, а не тмурно чекати следеће дружење са вољеним кардиналима.

Постоје људи у свету који би савршено могли да проповедају католицима у име ОВЦС-а. Дајте им институционализовано упориште и они ће окренути католички свет наглавачке. Није ли то оно што се зове реч "мисија"? А када су наши Американци почели да проповедају Православље са платформе ОВЦС-а, руски народ би другачије гледао на своје благо.

Али за појаву „православне Симоњанњ“ и „православног РТ“ потребна је црква Трећег Рима, а не чекање у чекаоницама Ватикана који је отпао од вере.

Превод: „Борба за веру“

Извор: „Благодатни огањ“

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 20 април 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 9 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.