ДА ЛИ ОВАКО ЧИНИ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ПРОЗОРЉИВ

Помаже Бог! 

Са задовољством сам прочитао похвално писмо о Владици Атанасију, и сматрам да се управо тако и треба изражавати лично мишљење - смирено, аргументовано, ненаметљиво. Дакле, "истинољубива" сестра је, по свој прилици, управо таква.

Трудим се да и сам будем истинољубив. Не значи да морамо у свему да се слажемо, људи смо; једини је Бог непогрешив. Што се тиче умировљеног Епископа Атанасија, желео бих и ја да изнесем своје мишљење.

Човек који "све види" (благодатни дар прозорљивости) и човек који има "јаке молитве" (опет благодатни дар, овог пута молитве), никада и ни по коју цену не би урадио следеће две ствари:

1. Назвао човека који јавно проповеда јерес - пророком. Наравно, ради се о Владици Игњатију Браничевском и његовој крајње неправославној теологији (на пример, у учењу о души, онда у учењу о греху као последици смртности, а не обрнуто, и тако даље, и тако даље; чак штавише, много је теже наћи православне елементе у теологији Епископа Игњатија, него неправославне).

2. Потпуно свесно и потпуно намерно погрешно превео текст црквене молитве (тропар преподобнима у Часослову, где је реч "душа" неоправдано и неоправдиво замењена речју "живот", да не би била трн у оку новотарској теологији). "Душа вешч безсмертнаја", "душа твар бесмртна".

Све друго, што каже народ, ђене-ђене; да ли неко виче или не виче, да ли користи овакве или онакве изразе, да ли јуродствује или не - било је светих Божијих људи који су се понашали веома неуобичајено према људским мерилима. Али никада и нигде није забележено да је неки свети Божији човек, који "све види" и "има јаке молитве" назвао пророком некога ко проповеда јерес, нити да је "мењао једну титлу" из "Закона и Пророка".

Ја бих, лично, иначе увек био на страни Владике Атанасија. Годинама сам га највише и ценио и волео, од свих владика Српске Цркве. Задњих година су се проносили неки веома неуобичајени гласови, и ја бих те гласове игнорисао, да није Владика Атанасије сам, лично и својеручно написао и изјавио неке ствари којих би се Ава Јустин и те како стидео. Навео сам две, ево још две за крај:

3. Да се "Устав Српске Цркве може окачити мачку о реп".

4. Да је књига о екуменизму Аве Јустина "лоше и на брзину припремљена, чему је он био сведок". Видимо да, са друге стране, браћа Руси за ту књигу кажу да је код њих "одјекнула као бомба". С разлогом, јер је књига изванредна, можда и једна од Авиних најбољих.

То су, дакле, речи:

1. Непоштовања догматских истина Православља.

2. Непоштовања освештаних текстова црквених молитава.

3. Непоштовања Српске Цркве и поретка у њој, кроз непоштовање њеног Устава.

4. Непоштовања духовног оца.

Ако је и од јуродства, много је.

Истинољубиви