АТАНАСИЈЕ ИЗМИШЉА НОВИ ПУТ
Ево браћо уредници управо прочитах текст “Истинољубиве” па реших да вам напишем пар својих запажања. ”Истинољубивој” особи би више пристајало да се потписала "атанасијељубива".
Да ли неке речи стоје или не стоје у вези Атанасија не доказује се празном причом. Истина слажем се да се Атанасије не бори за трон нити мислим да би могао бити изабран. Моје је мишљење да је прича о његовој кандидатури више мамац, да би се неко од кандидата који је против ове новотарске групе или људи који их поштују излајали или направили нека непромишљена дела или изрекли речи, што би свакако имало утицаја на одлуку сваког појединачног члана сабора… Морам рећи да први пут чујем о овом пророчанству. Једино што сам ја чуо је то да је Отац Јустин прорекао једном од своје духовне деце да ће пострадати за веру. Друго чак и да је истина и да буде патријарх, то не сведочи о томе какав ће бити патријарх??? Рекао бих да ништа мање нису меродавна ни пророчанства старца Гаврила и оца Тадеја. Даље морам рећи да ова формула о истинском познавању човека под оваквим условима не бива у православљу. Прво што кажу свети мало је оних који истински познају и сами себе, што је велики дар Божији, а камоли друге. Даље каже Апостол (1.Кор.2.11): Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега… Тако видимо и да су многи свети имали дар прозорљивости те су знали шта је у човеку. Можда не можемо знати потпуно шта је у човеку, али довољно сигурно можемо знати јер нас Господ Свети Апостоли и Свети на многим местима уче како да познамо поједине, па тако на пример (Мт 7. 16): „По плодовима њиховим познаћете их". Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве? Даље сматрам да смо ми дужни да се трудимо не само да неког поштујемо (јер многи под тим подразумевају што-шта и поштовање греха, злодела… са којим је дотични срастао), већ да испуњавамо заповести Гоподње и то прво оне према Богу и према ближњем чиме човек стиче благодат Светога Духа и што води исцељењу од страсти и наше пристрасности. Свети Максим каже: Онај ко бестрасно говори о гресима брата [свакако има у виду један од] два разлога: или да га исправи, или да другоме користи. Онај, пак, ко говори о њима било њему, било другоме мимо два наведена разлога у ствари га исмева или понижава. Стога он неће избећи остављеност од Бога, тј. свакако ће упасти или у исти или у други грех. Мени ово више личи на особу која ревнује за неког како каже Апостол Павле у Гл.4.17. Што се тиче хвалоспева у трећем реду можда је то некада и било тако, но сведоци смо шта се све ради задњих година и да Атанасије није више оно што је можда био. Скрећем пажњу и на причи о дару “јаке молитве” –(новотарске) ничим подкрепљеној ,непримерено изречено и једно “расуђивање” да неко гласно говори зато што све види. Уопште “не могу да верујем“ да неко може да пише са оволико заслепљености. Морам рећи да и није толики проблем што неко греши колико то што неће да се покаје и друге вуче у пропаст. За ово Свети Златоусти каже да није људско већ сасвим сатанско дело. Да додам да мислим да је велики проблем данас што људи неће да следе Свето Писмо и Свето предање, како је говорио Свети Игњатије Брјанчанинов, већ сами произвољно измишљају неке путеве, поуке, рецепте за успех … Истина морам рећи за крај да бих волео да је “Истинољубива” у праву за све што је рекла за Атанасија, а да ја грешим. Николај - Јустин |