Проф. др Србољуб Живановић

ПРЕДАВАЊЕ ПОВОДОМ ПОСЕТЕ ПАПЕ ИВАНА ПАВЛА II САМОСТАНУ ПЕТРИЧЕВАЦ,

БЕОГРАД СЕПТЕМБАР 2002. ГОДИНЕ

     Оно о чему ћу да говорим вечерас није ни пријатно ни лепо, ни охрабрујуће ни оправдавајуће, већ је ужасно, грозно, болно, застрашујуће и забрињавајуће. Ради се о документационом материјалу који сам недавно примио из Њујорка, који су снимиле америчке екипе на терену у Босни и који ми је послан као члану Међународне комисије за Јасеновац.

Доказано је, научним методама и путем стварног бројања скелета жртава из Јасеновца да је у том највећем и најгрознијем логору смрти, далеко већем од Дахауа, Матхаузена, Бухенвалда и других заједно, страдало преко 700 000 Срба, близу 40 000 Јевреја и близу 80 000 Рома, као и неколико хиљада антифашиста Хрвата, Словенаца и других нација. А о тим злочинима се и дан данас ћути. Штампа и остала медија, политичари и власти Србије и Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске ни дан данас не говоре, не пишу и не труде се да на било који начин изразе и обештете грозне жртве и  невиђено страдање, да обештете преживеле жртве и њихове породице и да укажу на корене и резултате злочиначког рада идеолога геноцида против Срба, Рома, Јевреја и осталих некатолика. Колико год да смо ограничени на поступке ратних злочинаца и земаља НАТО пакта који диктаторски намећу своје ратно злочиначке поступке српском народу, без обзира да ли се ради о Косову, Србији, Босни итд., без обзира на хушкашке и медијске кампање које се и даље воде против Срба у светским медијима, без обзира на економске санкције које су формално укинуте а и даље постоје, морам да признам да је ето овај документациони материја, прикупљен од стране Американаца, вероватно оних који нису заборавили речи оца Америке - Абрахама Линколна који је казао:

"Можете лагати један део света једно одређено време, а да ћете слагати цео свет вечно – то је немогуће". Без обзира на текућу политику, изгледа да Американци ипак желе да знају истину. Та истина није пријатна за Клинтона, Буша, Блера, Иглбауера, Ширака, Митерана и сличне, али ипак је истина.

Ево о чему се ради. Прогон Срба није од јуче и није од данас. Изгледа да је одлука о прогону Срба донета још 1102 године кадаје 12 хрватских племена потписало одлуку да се стављају под власт Мађара који су били католици. За време Стефана I Мађарског краља папа му је упутио писмо и упозорење да на територији његове проширене краљевине, наиме у Хрватској, Славонији и Срему има 19 шизматичких - другим речима православних - манастира, а ни један католички и наређује му да учини нешто да се ситуација измени милом или силом. Међутим то није ишло глатко, пa 1303 године папска курија издаје упутство како да се бори против православља. Издата су четири упутства која гласе:

- Сјединити несједињиво. Другим речима правити заједнице католика и православаца да би се кроз њих борило против грко - шизматика.

- Изван Римокатоличке цркве нема спасења. Сви морају постати католици.

-  Грчка православна црква није црква.

-Треба избрисати и памћење код народа на постојање православне цркве.

Из тих општих смерница проистиче на пример у новије време оснивање 1861 године Хрватске странке права и доношење уредбе о покрштавању становништва и преобраћању у католичку веру становништва Независне државе Хрватске од 3. маја 1941 године која је донета на захтев Степинца. Не заборавимо само да су католици у крсташким ратовима ишли у Јерусалим не да ослободе Христов гроб и света места, већ да сруше православну Византију, па када им то није пошло за руком позвали су Турке да им буду савезници, и тако су Турци продрли у Европу.

То савезништво муслимана и католика у борби против Православља наставља се и данас.

Али да се вратимо на садашње понашање Католичке цркве, њеног папе и курије у односу на Православну цркву и на наш народ.

Од како је Рим 1577 године основан Collegium graecum и Collegiura Iliricum школовање католичких свештеника за борбу против православља наставља се до данашњег дана. Римска Конгрегација за пропаганду вере међу некатолицима основана 1622 године у односу на Србе је одлучила: "пресећи оно извориште снаге које су Срби имали у својој прошлости и у православној духовности, искористити верске поделе да се од једног српског народа створи више словенских народића који ће онда својим духовним ослонцем на различите стране прекинути континуитет српске културне и духовне традиције. То се најбоље види сада у Црној Гори где Католичка црква из потаје, а Ћукановић и зеленаши јавно, подржавају распопа Дедића и његову тз. Црногорску цркву, или пак у Македонији где опет расколничка, од комуниста склепана Македонска црква, уз помоћ власти трпа у затвор православне свештенике, монахе и вернике и пре неколико дана је неосновано осудила македонског Митрополита и екзарха патријарха Павла, на годину и по дана  робије.

Покатоличавање српског народа на територији садашње Хрватске се врши милом или силом. Четрдесетих година 19 века у Хрватској је живело 810 000 Хрвата а преко 5 милиона Срба. Тада је пребачено у католичанство око 1 800 000 Срба који су променивши веру постали Хрвати. Тако се ради и данас.

Знамо за злочине у Јасеновцу и другим стратиштима из времена II светског рата. На челу завода Св. Јеронима у Риму налазио се Доминик Мандић, некадашњи жупник из Херцег Новог и других места. Он је преко 35 година разрађивао стратегију распарчавања Југославије, организовао пацовске канале за пребацивање Павелића, Динка Шакића, Артуковића и друтих хрватских кољача у Јужну Америку и у САД да би се спасли од мача правде. Њега је папа одмах по његовој смрти прогласио за светитеља Католичке цркве. Загребачки кардинал и надбискуп Степинац, осведочени кољач српског, јеврејског и ромског народа, који је благосиљао хрватске свештенике и кољаче који су му долазили крвавих руку после клања недужних жртава, а чији је живот спасао Тито, такође је проглашен за светитеља од стране садашњег папе.

Недавни, али вероватно не и последњи непријатељски поступак папе према Србима десио се недавно у Бања Луци приликом проглашења још једног србоубице за светитеља Католичке цркве. Ово проглашење је извршено на веома бахат, баналан, груб и драстичан начин који је требао Србима да покаже да сада у Босни влада диктатура католичких земаља НАТО пакта и тз. Међународне заједнице.

У Петричевцу је годинама живео покатоличени Шваба Ханс назван Иван Мерц. Он је као професор, филозоф и идеолог католичанства деценијама школовао будуће кољаче Срба, Јевреја и Рома кроз организацију Крижара из којих је израсло усташтво. Међу његовим ученицима истичу се својим зверствима фра Радос Главаш, фра Дионисије Јурчев, фра сатана Мајсторовић, фра Крстић, фра Иловача и још 1.500 других. Из манастира Петричевац је пошла прва група кољача предвођена фра Мајсторовићем која је извршила прво клање Срба 1941 године. Баш то место је изабрао садашњи папа за своју посету и извођење церемоније проглашења за свеца Ханса Ивана Мерца. Исти тај папа није посетио Јасеновац, односно Доњу Градину која је мање од 30 км удаљена од Петричевца. Кланице Срба, Јевреја и Рома никада нису поменуте, а све  трошкове папиног боравка и извођење церемоније пале су на терет српског народа у Босни. Продане душе политичара, који се боре за опстанак на власти и сопствене положаје утркивали су се да папи пруже добродошлицу. То је разумљиво јер су они само пиони у рукама окупатора тз. миротвораца СФОР-а из Међународне заједнице.

Новине и штампа хвале послушне, сатанизује Србе, свуда се  траже гробнице муслимана и Хрвата, а у њима се налазе побијени  Срби, а светски злочинци и Католичка црква и даље газе недужни народ.

Политичари Србије и Црне Горе послушно ћуте, Музеј жртава фашизма у Београду је затворен, на изазове се не реагује, места на којима су покопани лешеви жртава из Јасеновца који су допловили Савом и Дунавом, су необележена, а деци у школи нико не говори о Јасеновцу, ни о Јадовном ни о Глини ни о једном од хиљада стратишта на којима су убијани Срби. То је разлог што нам се поново догађају Јасеновци у Мркоњић Граду, Хрватској, Лици, Крајини итд.

(Трибина "Двери српских" на Машинском факултету у Београду).

Из књиге проф. С. Живановића "Јасеновац"

Приређивач: "Борба за веру"