Начело завади па владај, ђаво користи и у Цркви и уноси раздоре и расколе и јереси, да би владао Црквом. Сваком новотаријом ђаво раздваја хришћане од светог Предања и од светих Отаца и Матера, Који су им предали то свето Предање, и тако новотарци потпадају под проклетство својих Отаца и Матера.

Познато је ђавоље начело: завади па владај, - а на руском то начело гласи: раздељуј и властвуј. То начело потиче још из Римског царства и сви латини и западњаци користили су то начело, а то је основно начело и данашње политике. У суштини то је ђавоље начело, ђаво увек хушка људе један на другога, да би људи ратовали међусобно и да не би ратовали против њега – и тако ђаво влада над људима. Јер ђаво увек завађа људе и влада над њима, и због тога је Бог заповедио две највеће заповести о љубави према Богу и ближњему, да би избавио људе од тог ђавољег начела и од ђавољег ропства. И због тога је апостол Павле заповедио: „Мир имајте и светињу са свима, без тога нико неће видети Господа“ (Јевр.12:14).

Може ли човек да не зна то ђавоље начело или да то занемарује, па ипак да се спаси? Не може, јер Богу не треба стока, јер људи, ако падају на то ђавоље начело, они постају као стока, па и гори од стоке. Јер ако човек не зна: ко му је заиста пријатељ и ко му је непријатељ, па пријатеља прихвати за непријатеља, а непријатеља прихвати за пријатеља, он тако постаје као стока, па и гори од стоке, јер и животиња зна: ко је њој пријатељ и ко је њој непријатељ.

Сви Свети су се чували од тог ђавољег начела, иако су понекад и грешили, па су држали поред себе највеће непријатеље, као свети Григорије Богослов и свети Јован Златоусти. А кад се открило да су држали поред себе највеће непријатеље, неки су рекли светом Григорију: „Како ви свети, па нисте знали да држите поред себе највеће непријатеље“? Свети Григорије је одговорио: „Нисмо ми криви што држимо поред себе непријатеље, ако нам Бог то не открије“. Сви Свети су се чували од ђавољег начела завади, па владај, и зато су понекад грешили и држали поред себе највеће непријатеље. Јер заправо главни непријатељ човека је ђаво, док човек, иако је непријатељ, ипак може да се покаје, и зато Бог не открива увек човека (непријатеља), јер чека његово покајање.

Колико је опасно то начело завади па владај, то можемо видети и данас на примеру Украјинаца, које западњаци хушкају против Руса, и тако потпуно владају Украјином и уништавају земљу. И можемо да видимо на примеру муслимана, које су међусобно завадили и поделили на „шиите и суните“ и тако владају над њима. Јер они муслимане хушкају на свакога другог, само да не ратују против Јевреја и западњака, и тако владају над њима. И ми видимо да то ђавоље начело лежи у основи данашње политике оних који хушкају друге народе да ратују међусобно и тако владају целим светом.

По истом начелу ђаво влада и Црквом

Знао је апостол Павле за то ђавоље начело и зато је заповедао хришћанима: „Ако има који призив у Христу, ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које милосрђе и сажаљење, испуните моју радост, да исто мислите, исту љубав имајући, једнодушни и једномислени; ништа не чините из пркоса или празнославља, него смиреномудријем један другога сматрајте већим од себе“ (Флб.2:1-3).

Види, како исто начело ђаво користи и у Цркви и уноси раздоре и расколе и јереси, да би владао Црквом. Сваком новотаријом ђаво раздваја хришћане од светог Предања и од светих Отаца и Матера, Који су им предали то свето Предање, и тако новотарци потпадају под проклетство својих Отаца и Матера – и тако ђаво влада Црквом и руши Цркву. Довољно је да наведемо новокалендарце, који су потпали под проклетство својих светих Отаца – источних Патријараха. Свети Нектарије Егински је био прогањан од грчких масона, који су увели нови календар, и има сведочанство да је он осудио увођење новог календара (https://www.zougla.gr/page.ashx?pid=80&aid=458045&cid=122), под овим насловом: „Чак и ако сви промене календар, ви останите при свом предању. Нека вам куће постану Цркве“.

Ево текста:  - 1918. године обојица Грка су отишли на острво Егину да се исповеде светом Нектарију и да од њега затраже савет у вези са једним проблемом, који је у то доба био наглашен. Тај проблем тицао се промене календара. Њихово питање је гласило: колико је могуће и допустиво мењање календара? Свети владика, како је био мудар и благ, одговори им: „Децо моја, не треба вршити промену календара, јер су на основу њега установљени сви празници Цркве наше, а нарочито вечити Пасхалиј“.

„Тако је, владико, али, шта ће бити ако Црква ипак прихвати реформу календара? Шта нама ваља чинити“?

„Ви останите при ономе што имате; ви нећете следити реформаторе, јер су григоријански календар осудила три свеправославна сабора: они (два) за патријарховања Јеремије Траноса из 1592–1593, као и онај за време Антима из 1848. године. Немогуће је за православне хришћане да прихвате ту промену. Ја не признајем и не прихватам ниједну промену, па макар остао једини у томе“.

„Да, владико, али шта ћемо ако останемо без свештеника“?

„Чеда моја, Господ наш ће се постарати да вам их пошаље“.

„Како ћемо се суочити са тим што ћемо остати без Цркава, пошто сви пређу на григоријански календар“?

„Зар се за то бринете? За то нема никакве тешкоће, ваше куће ће постати цркве“!

„Али, како владико? Како је то могуће“?

„Ја се, чеда моја, молим да не дође до промене; али, ако до ње дође, онда треба да јој се супротставите. Будите сигурни да ће Христос наш бити уз вас онда, када савесно браните храмове и светиње Цркве наше. Ако прочитате историју Цркве наше, видећете и сазнаћете да су, у доба буна и нереда у Цркви, многе куће постале места заједничке молитве“.

Ово и много другог им је рекао и испричао епископ Пентапоља, Нектарије. После две године, 1920, Свети владика се упокојио.

Грци су 1924. године увели нови календар и тако потпали под проклетство својих Отаца – источних Патријараха. Побожан народ чува Веру и Предање, као што говори Окружна Посланица Источних Патријараха из 1848 године: „Код нас ни патријарси, ни Сабори никад нису могли увести нешто ново (тј. новотарију), јер је чувар благочешћа (iperaspistis tis thriskias) код нас само тело Цркве, тј. сам народ, који увек жели да сачува своју веру неизмењену и сагласну са вером отаца својих“.