11. маја, Думенкова секташка организација одржала је  „архијерејски сабор“. Једно од питања на његовом дневном реду била је „саборна осуда јеретичког учења 'руског света' и његових главних пропагандиста“.

1.                Расколници су изјавили да је идеологија „руског света“ „јеретичке природе“. Штавише, то више није етнофилетска јерес, већ је добила одлике „манихејског учења“. И то „одводи“ Руску цркву „изван граница православног хришћанства“.

2.                . „ПЦУ“ је апеловала на патријарха Вартоломеја са молбом да позове патријарха Кирила да се „одрекне“ идеологије „руског света“ и „осуди“ недавну резолуцију Светског руског народног сабора.

3.                3. Расколници су „засведочили“ да се својим „деловањима“ руски председник Владимир Путин „изопштио из цркве“.

4.                4. Думенкова организација позвала је поглавара Фанара да „предузме све могуће радње“ да „заштити чистоту православне вере од јеретичких изобличења“.

Коментар „Правблога“:

Украјински расколници, као прокси-сила Фанара, намеравају да својим кустосима поплоче пут по питању „осуде“ Руске цркве и њеног предстојатеља за „јерес“. Начиниће (начинили су), да тако кажемо, први „официјелни“ корак. То ће омогућити, како мисле фанариоти&Co., да се релевантна тема "легализује" у оквиру Православног света и прати реакција на прихватање одлуке од стране других верских организација.

Јасно је, да је сама ситуација апсурдна: расколници се окупљају да "суде" канонској Цркви за „јерес“.

Али поставља се важно питање – зашто се Константинопољска патријаршија, а не ми, прва одлучила на овај корак? На почетку почетка,  ми имамо стварне, а не измишљене, аргументе да оптужимо Фанар за јерес „источног папизма“. И како уопште напредује процес са промоцијом документа „О искривљавању православног учења о Цркви у деловању јерархије Константинопољске патријаршије и говорима њених представника?

Коментар „Борбе за веру“:

Братија са „Правблога“ постаља питање зашто Руска Црква није прва осудила фанариоте као јеретике, с обзиром да има све аргументе, него им је препустила „иницијативу“.  И не само фанариотима, већ и украјинским секташима.

Па, ствар је проста: на челу Руске Цркве сви су папини људи; на челу Фанара – сви су папини људи. Папини људи из врха Руске Цркве не смеју да осуде Фанар, јер је њему папа доделио улогу „ујединитеља“ и „садржитеља“ свег Православља, преко кога ће „православне“ увести у унију.

Сменом митрополита Илариона Алфејева са чела ОВЦС-а Московске патријаршије, само је учињена козметичка промена – постављен је млађи руководилац – митрополит Антоније Севрјук, који је већи део своје каријере провео у Ватикану. ОВЦС може да промени руководице, али не и трасирани пут у Ватикан...

То је то, драга братијо са „Правблога“.