По ко зна који пут, писање „Борбе за веру“ омело је закулисне планове разградитеља СПЦ. Ових дана писали смо о одлуци Сабора да у СПЦ уведе митрополитански систем, у чијем је циљу узведено 15 нових митрополита (овде: овде: и овде). Но, шта се догађа! Синод је блокирао ову одлуку Сабора, о чему, у прилогу, ексклузивно, доносимо акт Синода од 21. маја 2024. године!

Пре него што погледате акт, драги наши читаоци, даћемо кратку напомену и подсећање како у Београдској патријаршији функционишу Синод и Сабор.

Синод би, по Уставу СПЦ, члан 59. требало да буде највиша извршна власт, која извршава одлуке Сабора, као највише закодавне власти у нашој Цркви.

Међутим, не само у нашој Цркви, већ и у свим Помесним Црквама, Синод је, реално, власт изнад Сабора.

По налогу Петра Првог озлоглашени Теофан Прокопович је укинуо институцију Руског Патријарха и уместо ње формирао духовни колегијум преко кога ће убудуће царска власт управљати Црквом уместо Патријарха и Помесног Сабора. Та институција је добила назив „Синод“. А пошто је она била замена за Свјатјејшег Патријарха, придодат јој је назив „Свјатјејши Синод“. Тако је, грубим кршењем 34. апостолског правила, настала институција која се данас зове „Свети Синод“.

Код нас, Синод као институција доживљава свој пуни процват тек у двадесетом веку, после Другог ватиканског концила, када су га и римокатолици увели (1965. године), оценивши да је то најбоље средство за даљинско управљање свим могућим верским заједницама, па и својом сопственом.

Синод нема обавезу да било коме у нашој Цркви полаже рачуне о својим делатностима, као и о документима које потписује. Синод сазива Сабор, отказује Сабор, саставља дневни ред Сабора. Можете послати Синоду петицију од пет милиона потписа, она ће завршити у синодској фиоци, а не на Сабору.

Ко први „Википедији“, његова „Википедија“. А тамо пише ово: „Свети архијерејски Синод Српске православне цркве је највише тело које управља Српском православном црквом. Чини га патријарх који је истовремено и председник Синода и шест архијереја који су чланови“.

И у складу са датим стањем и редовном праксом, Синод је и овај пут блокирао одлуку протеклог Сабора.

У документу који следи, Синод каже да ће они одлуке Сабора „разматрати тек на наредној седници, па као такве још увек нису извршне“. Шта то значи, јасно је. Значи да су одлуке и протеклог Сабора мртво слово на папиру док их Синод не аминује. Зато Синод наређује (илити „умољава“) „Високопреосвећену и Преосвећену Г.Г. епархијске архијереје, да не примењују одлуку Светог Архијерејског Сабора АСбр. 54/зап.90 од 18. маја 2024. године, која се односи на нову титуларију архијереја Српске Православне Цркве, све док Свети Архијерејски Синод не разради саборску одлуку, са коначним упутствима о начинима употребе и спровођења у дело односне одлуке...“

(ово синодско о „разрађивању саборске одлуке“ око титулисања је неистина, јер смо већ показали да је све детаљно разрадио епископ бачки Иринеј Буловић још 2011. године, и то по одлуци Сабора (овде:)).

Сада питамо: да ли ико, после блокаде одлуке Сабора од стране Синода, још може да сматра да се саборско заседање не треба назвати представом, да не кажемо циркусом?! Јер, која је друга његова сврха – осим да потроши милионе народних пара?

И на крају, подсетимо се почетка овог текста – да је руски цар Петар Велики створио Синод да би преко њега управљао Црквом. Сада нема цара, па његову улогу у управљању Црквом (као институцијом) имају јавне и тајне структуре и појединци.