У наставку доносимо напис епископа Фотија поводом нових титула. У свом хвалоспеву, Фотије се жив налупао, сав еуфоричан што му је додељена титула архиепископа и митрополита.

Једна од неубулоза коју је изрекао овај новотарац:  „Када би се земаљске и историјске прилике нормализовале, и Црква би се враћала свом уобичајеном животу и мисији и многе ствари су се враћале у канонски поредак.“

За њега је канонски поредак да се, у инфлацији епископа, уздигну у веће титуле, а не то да се окану екуменизма, јереси и богослужбених новотарија.

И као што је Порфирије проклео православне, офирајући да је криптокатолик, тако и Фотије, несвесно износи једну велику истину. Он каже да је „од 1920. године, наша Епархија из статуса Митрополије, зарад јединства Српске Цркве, враћена у статус Епархије.“ Дакле, тадашњи, мудри епископи су укинули митрополију зворничко-тузланску зарад једниства Српске Цркве, а сада су је вратили у циљу разградње Српске Цркве. Управо оно што смо у нашим саопштењима писали претходних дана.

Ма вреди апострофирати још једну Фотијеву глупост, чисто да се види интелигенција појединих епископа:

„Титуле, као што знате, нису циљ саме по себи, оне су више призив на предано служење Цркви и своме народу, како мени као архипастиру, тако и свим члановима Цркве, почевши од свих крштених људи - царског свештенства, па до нижег и вишег црквеног клира и свих верника. Титуле нису ту да се гордимо њима, већ да их оправдамо својим подвигом и добрим делима.“

Ако му је титула призив на предано служење Цркви и народу, како је до сада служио као епископ? Значи, без титуле архиепископа нема преданог служења?! И какве везе има Фотијева титула са народом и његовим служењем?! Нема никакве, осим што ће сада нови „архиепископи и митрополити“ да гледају на народ као богови са Олимпа!

+ + +

Епископ Фотије - РЕЧ О НОВИМ ТИТУЛАМА У СПЦ

https://www.instagram.com/p/

Нешто велико и важно се догодило ових дана на светом Сабору СПЦ у Београду. Не бих о томе нашироко и надугачко говорио, било би много. Увек када је Архијерејски Сабор, на њему буде једно крстолико преламање црквеног живота СПЦ са свих континената. На Сабору се чују многе ствари везане за живот наше Цркве, за подвиге, за мисију, за сведочење Јеванђеља.

Оно што је на овом Сабору било другачије и ново, и посебан дар Божији, јесте промена титула појединих епископа СПЦ. Титуле наших епископа нису из многих разлога дуго времена мењане, а на ранијим Саборима су наговештаване више пута. Историјске прилике у којима Црква живи се мењају. На то највише утичу ратови и друге животне недаће: земљотреси, поплаве, а код нас Срба - сеобе и прогони. Када би се земаљске и историјске прилике нормализовале, и Црква би се враћала свом уобичајеном животу и мисији и многе ствари су се враћале у канонски поредак. Тако је сада дошло до потребе да се наше историјске титуле врате, из једноставног разлога што имају своју дугу црквено-историјску традицију, али и из потребе мисије и сведочења Цркве.

Наша нова титула, по одлуци светог Сабора, који је ево пре једног дана завршен, ће бити - Архиепископ и Митрополит зворничко-тузлански, али ће ова титула почети званично да се примењује када службено о томе добијемо писану Одлуку светог Сабора. Верујемо да ћемо од светог Синода добити и упутство, како и када нове титуле можемо примењивати и користити.

У сваком случају добијање ове древне титуле, лично сматрам благословом Цркве, и гледам на то као на заједнички допринос свих црквених делатника и свих наших верника кроз историју, а посебно оних од 1920. године, када је наша Епархија из статуса Митрополије, зарад јединства Српске Цркве, враћена у статус Епархије.

Титуле, као што знате, нису циљ саме по себи, оне су више призив на предано служење Цркви и своме народу, како мени као архипастиру, тако и свим члановима Цркве, почевши од свих крштених људи - царског свештенства, па до нижег и вишег црквеног клира и свих верника. Титуле нису ту да се гордимо њима, већ да их оправдамо својим подвигом и добрим делима.

Толико бих о титулама за сад рекао, верујем да ћете више моћи сазнати на спц.рс и на другим црквеним гласилима.

Нека Господ све благослови, да се заједно сви трудимо на пољу црквеног и духовног живота наше Епархије, да на тај начин дамо допринос њеном развоју и напретку, и тиме оправдамо титулу коју смо на дар од Цркве добили.

Живели и Бог вас благословио.

Бијељина

19. мај 2024.