„Митрополит волоколамски Антоније састао се са архијерејима Кипарске Православне Цркве Председавајући Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Антоније, у наставку свог радног путовања на Кипар са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, 20. маја 2024. године посетио је подворје Кикског манастира у главном граду земље, Никозији, где је одржан састанак са игуманом манастира, митрополитом кикским и тилирским Никифором“.
Коментар Александра Вознесењског: Мој ујак има најпоштенија правила... Никифор са Кикоса је духовни отац Исаије тамасоског двојице јерарха који су изјавили да неће признати ПЦУ ни за шта и никада. Никифор је чак написао књигу о томе, где је тврдио да су расколници ПЦУ кловнови. А онда се на видику појави избор поглавара и Никифор посла Исаију у Фанар, где он, супротно свему реченом и написаном, служи са расколницима. Сада су издајници ОВЦС-а, који су изнедрили русофобију, отишли у сусрет Никифору. Састанку је, уз поглавара ОВЦС-а Руске православне цркве, присуствовао и клирик Павел Поваљајев, који је до 2014. године служио у Кијеву у цркви под управом СБУ, а након настањивања на Кипру пригрлио тамо русофоба Данилевича из УПЦ, а Сергеја Портнова, управника једне кладионице, која финансира Оружане снаге Украјине учинио је прислужником у цркви. Ево, како кажу, „или... или...“ или је Никифор спреман да разговара о дневном реду враћања непризнавању ПЦУ, али после Исаијиног саслужења са расколницима, тешко је поверовати у ово, или је наш храбри ОВЦС је одлучио да преговара са Фанаром и користи „морално стабилне“ кипарске јерархе као посреднике за преговоре. Ако је ово друго, онда пред нашим очима ОВЦС Руске православне цркве поново гази интересе Цркве и заправо говоримо о припремању капитулације пред Фанаром и Ватиканом. Ко ће овога пута бити жртвован? Хоће ли докрајчити Афрички егзархат? Да ли ће одустати од других важних пројеката? Приметили сте да је Путин посетио храм у Харбину у Кини? Да ли сте икада помислили да би, логично, у оквиру ове посете могли бити представници ОВЦС-а који би на овом таласу могли да се обрате кинеској влади са захтевом за помоћ у проширењу мисије? Али, наравно, ОВЦС-у то, изгледа, није потребно. Католици сматрају да је правац Африке и Кине највећи приоритет, а нашим члановима ОВЦС-а то није ни потребно. Или можда зато ОВЦС-у ово не треба јер је ово важан правац за католике, које наши издајници ОВЦС толико воле? Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|