header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Јован Сарачевић (владика едмотонски Сава): Питања и одговори (крај)
Јован Сарачевић (владика едмотонски Сава): Питања и одговори (крај) Штампај Е-пошта
понедељак, 03 јун 2024

 Питање 33. Да ли је грех, кад сиромах мора да ради код другог, па је обавезан да ради недељом и другим празницима, мада он не жели, али у противном хоће да буде отпуштен са посла?

Одговор: Ако му је то једино животно средство, онда њему није грех, већ грех сноси онај који га у те дане тера на рад; али ако би могао посла наћи на другом месту, а он то олако узима, онда подлеже одговорности.

 

Питање 34. Да ли је грех када се родитељи деле од деце и деца од родитеља?

Одговор: Ако су родитељи благочестиви, онда је грех. Али ако су деца добра, а родитељи су неваљали, онда није грех. Спаситељ је рекао: Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине (Мат. 10, 34,35).

 

Питање 35. Да ли је грех човеку кад га жена остави, па оде за другога, а он сам да живи не може, те због послова и домаћинства мора да се ожени?

Одговор: Православна Црква дозвољава други брак, снисходећи људским слабостима. Али се према учењу Св. отаца сматра, да је исти резултат слабе вере. Но ако не може друкше, боље је женити се него упаљивати, као што каже апостол.

 Ипак, у сваком случају у пресуди црквеног суда означава се ко има, а ко нема право да ступи у нови брак; или пак да онај, коме је то право ускраћено, може накнадно по благослову епископа у брак ступити. То су уредбе црквене којих се ваља придржавати, јер ап. Павле заповеда: Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти, да није од Бога, а што су власти од Бога су постављене (Рим. 13,1).

 

Питање 36. Где треба малу некрштену децу закопавати кад умру; и где њихове душе иду после смрти?

Одговор: Мала деца, која умру некрштена, она због тога нису крива, зато се могу закопавати у гробље. А што се тиче њихове душе, она је после смрти у врло деликатној ситуацији. Будући да нису крштена, не могу ући у Царство Божије, дакле у рај. А пошто су се млада преселила у онај свет, кад још нису била у добу и могућности да греше, то не иду ни у п акао, у муке. Тако на некој средини, између раја и пакла чекају Страшни суд Божији. И за такво стање те јадне деце одговарају првенствено родитељи и свештеник, ако су пренебрегли, односно ако нису учинили све што до њих стоји да ту децу крсте. Јер ето, за један такав нехат, једну такву небрижљивост да добију свето крштење, она су лишена наслађивања у рају Божијем, њима су рајска врата затворена.

 

Питање 37. Да ли се ко може спасти без молитава, поста, похађања цркве, милостиње, добрих дела?

Одговор: Спаситељ је заповедио: стражите и молите се Богу да не паднете у напаст (Мт. 26,41) и на другом месту рекао је: овај се род (зао) изгони само молитвом и постом (Мат. 17, 21). Што значи: да човек не падне у напаст, потребно је да стражи и да се моли Богу. И да би могао да из себе истера зао род, грех, ђавола, потребно је да пости и да се моли Богу. Ако то не учини, он остаје обличје ђавола и његов учесник, а губи обличје Божије и према томе учешће у царству Његовом.

Што се тиче  добрих дела, у која спада и милостиња, стоји овако. Апостол Јаков о томе каже ово: каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру, а дела нема? Зар га може вјера спасти? Тако и вјера ако нема добрих дјела мртва је по себи.

У вези са молитвом и храм (цркву) треба посећивати. Ту се човек удружено моли Богу са осталима, ту се приноси најсветија бескрвна жртва Христова, ту је свето место. Зато и ап. Павле саветује: не остављајући скупштине своје, као што неки имају обичај (Јевр. 10, 25).

Дакле: пост, молитва, добра дела, похађање цркве и др. - све је то потребно за спасење човеку. Иначе кад не би то било, онда то не би Спаситељ и апостоли лично практиковали и као заповест оставили, а Црква то примила и предавала живој Цркви на земљи с колена на колено.

 

Питање 38. Да ли ће дете, које је без греха, младунче, бити осуђено због родитељског или ма чијег туђег греха у муке вечне?

Одговор: Христос Спаситељ ослободио је људе првородног греха и свима пружио средства за спасење. Зато је установљена лична одговорност по начелу Правде Божије. Тако по том начелу сваки сноси одговорност за дела своја на ономе свету. Овде не мислимо на туђе грехове који стоје у узрочној вези са личним гресима. У том случају сноси се одговорност и за једне и за друге. Но пре родитељ сноси одговорност за грехове своје деце, ако није учинио све да их исправи, и свештеник за грехове својих парохија-на, ако их није довољно поучавао. Ово зато што су они по моралном закону обавезни на старање, поучавање и исправљање својих стараника: деце, односно пастве. Обрнуто пак деца не одговарају за грехове својих родитеља, те не могу за исте бити осуђена.

 

Питање 39. Да ли је грех давати новац на зајам под интерес, и је ли дозвољено узимати новац са обавезом плаћања камате?

Одговор: Давати новац или што друго на зајам под интерес, на добит, грех је. И тај се грех на много места у Св. Писму осуђује.

Пророк Језекија говори: Мито примају у теби да проливају крв; ујам и придатак узимаш и тражиш добитак од ближњих својих пријеваром, а мене си заборавио, говори Господ (Језек. 22,12).

Не даји на добит брату својему ни новца, ни хране нити ишта што се даје на добит (5. Мојс. 23,19).

Пророк Давид цртајући блаженог човека, који ће ући у блажен, сретан живот поред осталих врлина наводи и ову: не даје сребра својега на добит (Пс. 15, 5).

 Св. Василије Велики обрађујући овај предмет у једној подужој беседи осуђује давање новца под интерес и исто тако и узимање под тим условима.

Пошто је ово питање врло актуално данас у добу економске и финансијске кризе, то ћемо навести неколико дивних места из поменуте беседе Св. Василија по овом питању.

Он каже: „Заиста је више него нечовечно, кад онај који нема шта му је нужно, па тражи зајам, да ублажи своју невољу, а поверитељ, не задовољавајући се да му врати главницу, помишља да се користи његовом несрећом и да од њега заради. Господ нам је јасно заповедио: који хоће да му узајмиш не одреци му (Мат. 5,42). Тврдица, видећи јадника, који му припада ногама и моли га, свакојако се понижава и кука, неће да се сажали макар на то шта ради онај; не води рачуна о природи, не попушта молбама него стоји непомичан и не умекшавају га сузе, држи се и не да, куне се и преклиње да баш нема новаца, и да тражи и сам ко би му позајмио, и уверавајући лажљиво и преварно, товари на себе кривоклетство - приде свога нечовештва. Но кад онај који тражи спомене камату и понуди јемство, тада спусти обрве и насмеши се, каже како је с његовим оцем живео и вели: видећемо, брате и пријатељу, ако имам гдегод завезану коју пару.”

„Зар ти, реци ми, тражиш блага и добитка од онога, који нема ништа? Па да он има да теби помогне шта би тражио на твојим вратима? Пошао је да тражи пријатеља, па је нагазио на душманина. Иштући лека, наишао је на отров. Требало би да си му олакшао сиротињу, а ти га уваљујеш још у већу невољу, и тражиш да збереш род са пусте земље. Као кад би лекар, идући болеснику, место да му поврати здравље, одузме му и оно мало снаге што има; тако и ти хоћеш да сиротиња јадних твојих дужника буде теби извор да се богатиш. Земљорадници моле Бога за кишу да им се семе размножи, а ти чекаш да ти нужда и невоља људска напуни кесу. Зар не знаш да тако товариш више грехова на себе, пре него што од камате умножаваш своје имање?

„Пиј воду из својега студенца” (Пр. Сол. 5, 15), то јест, поуздај се у своју снагу, и не иди на туђ извор, него из свога црпи што ти треба за живот. Имаш лепе казане, волове, хаљине и свакојаке ствари. Продај то; боље ти је раставити се од свега - само чувај слободу. Али срамота ми је продавати да се зна, велиш. А шта ће бити мало доцније, кад други дође, па ти однесе и прода на добош, и на твоје очи макар ко купи будзашто?

Боље је бринути се о својој нужди сам по мало како можеш, него помоћи се одједанпут с туђим, јер ћеш доцније за час остати без свега што имаш.

Ако дакле имаш откуд платити зашто се не извучеш из невоље како можеш? А ако не знаш како ћеш да платиш, тада (узајмљујући) лечиш зло злим. Не иди повериоцу који ти седи за вратом. Немој да те траже, да те вребају као зверку ловци. Са зајмом иде прво лаж, он бива повод неблагодарности, будалаштина, кривоклетства. Друкчије се разговара кад се иште у зајам, а друкчије кад треба вратити.

Ако ти је дакле пријатељ поверилац, немој да поквариш његово пријатељство; а ако је непријатељ не дај се у душманске руке.

Јеси ли богат? Не узимај. Јеси ли сиромах? Не узимај. Јер ако си имућан не треба ти зајам; а ако немаш ништа нећеш моћи дуг платити. Немој да радиш нешто због чега ћеш се кајати, да не зажалиш за данима кад ниси плаћао камату. Ми, сиротиња, тим једним се разликујемо од богатих, што немамо бриге. Ми им се смејемо, што не могу да спавају, а ми можемо; они су намргођени и брижни, а ми смо без бриге и весели.

Немој мислити само како ћеш примити него и како ћеш вратити. Што се удружујеш са звером, који се тако много коти? За зечицу кажу, да у исто време и рађа и доји и остаје скотна. Исто и каматници и дају новце у зајам и расте им главница и интерес. Јер још ниси ни добио новац у руке, а већ ти за тај месец иште камату. Па ова камата дата даље у зајам рађа друго зло, а ова треће и тако редом до века.

Како ћу да се исхраним? велиш. Имаш руке, имаш занат. Иди у најам, служи. Има много начина за живот, много прилика. Но ти немаш? Ишти у оних који имају. Али ти је срамота искати? Срамота је узимати туђе па потрошити. Ја не говорим ово као закон, као свето, него хоћу да кажем, да је све боље него узајмити. Мрав може да се храни да не проси, и да не узајмљује, а пчела од сувишка своје хране даје матици, која од природе нема руке, и не зна ништа радити. А ти, човече, најокретнији створ, да од толико начина не можеш наћи ни један да одржиш живот свој?

Али ми видимо да не траже зајма они који немају од чега да живе, јер њима нико и не поверава ништа, него узимају они људи, који се упуштају у велике трошкове, и одају пустој развратности, који служе женским страстима. Дај ми, вели, лепу хаљину и златан ђердан, купи деци пристојно одело, сто нека је господски окићен. Тај који тако служи жену, оде ономе који ради с новцем, и пре него што је потрошио једно које је узео, прима на врат новог господара, заплеће и себе и повериоце, чиме забашурује и чини да се не види његова кубура. И као они који имају водену болест, што изгледају дебели, тако и он прави се да је у добру, вазда узима и даје, новим зајмом плаћа стари, и зато што непрестано грца у дугу, изгледа да нешто јесте, те му свуда поверавају. О колико се људи упропастило туђим новцем!...

Но многи, велиш, помогли су се зајмом. Но више њих су, ја мислим, метнули себи омчу на врат. Ти само гледаш на оне који су се помогли, а оне који су пропали не бројиш.

Ви, богати, чујте како ми саветујемо сиротињу зато што сте ви нечовечни: боље да потрпе у нужди, него да се уваљују у дуг и камату. Али да ви слушате шта говори Господ, не би биле потребне ове речи. А шта говори Господ? Дајте у зајам онима од којих се не надате да ћете примити (Лк. 6, 34). А какав је вели то зајам, коме се не надамо да ће се вратити? Кад даш сиромаху у име Господње то је и дар и зајам; дар је, јер се не надаш да ће ти вратити, а зајам је по великодушности Господа који плаћа за онога и који примивши мало за сиромаха много ће зато вратити. Господу позајми ко поклања сиромаху (Пр. Сол. 19,17).”

 

Питање 40. Да ли се опраштају греси самим идењем у цркву и да ли се то убраја у ред добрих дела?

Одговор: Греси се опраштају милошћу Божјом кроз покајање и исповест уз чињење добрих дела. Похађање цркве је средство да се дође до покајања слушањем божанске службе и проповеди свештеника. И тако, ако се покајањем дође до пробуђења и васкрса душе, онда идење у цркву припомаже душевном јачању, очишћењу, просвећењу. А без тога само похађање цркве не чини да се греси опраштају. Као што се каже: да је вера без дела мртва, тако и похађање цркве без покајања је мртво. Похађање цркве је потреба лична у односу према себи, а добра дела у ужем смислу (милостиња, тешење, поучавање и др.) су алтруистичка чињења у односу према трећим лицима која овима доприносе користи било материјалне или духовне па посредством истих доносе користи и ономе који их чини. Отуда похађање цркве не би се могло уврстити у овај ред добрих дела.

 

Питање 41. Да ли су грешни родитељи за своју децу, кад их они уче побожности, а она живе светски, а неће побожно?

Одговор: Родитељи су дужни да буду пример и углед хришћанског живота својој деци, по речи апостолској: а у свему сам себе подаји за углед.

Дакле, дужни су да их упућују на тај пут и речју, и најзад, да и родитељску власт употребе, као што апостол заповеда: коме част - част, коме страх -страх, јер често пута потребно је поред личног примера и поучавања и казна да се употреби, или страх од исте, да би се деца уразумила и на правилан пут упутила.

Имамо пример из Старог Завета, да је свештеник Илија претходно примером и учио децу своју, али је према њима био мек, није дату му родитељску власт строгости над њима употребио, те су му деца постала и остала неваљала, због чега је он навукао на себе казну Божју, као што је у једном од ранијих питања описано.

Тако кад родитељи употребе потпуно сва три начина напред изложена, онда неће бити одговорни за неваљао живот деце своје, јер су они, у том случају, учинили што су били дужни чинити.

Питање 42. Да ли су грешна деца која живе побожно због својих родитеља који живе непобожно?

Одговор: Нису, јер немају власти над њима и немају заповест Св. Писма, да одговарају за живот и владање својих родитеља, као што имају родитељи за децу своју и свештеник за паству своју.

 

Питање 43. Да ли се прима у добра дела читање побожних књига?

Одговор: То је само облагорођавање душе и подстицај за чињење добрих дела.

 

Питање 44. Да ли је грех бити жену и децу?

Одговор: Није, ако се употребљава као крајње, последње средство у сврху поправке и то паметно, а без пакости, гњева и злобе.

 Св. Симеон Нови Богослов дозвољава ово средство у изузетним случајевима као крајње и према монасима у циљу поправке.

 

Питање 45. Да ли је грех пити а не опијати се?

Одговор: Није грех, а нарочито кад се пије из неких здравствених разлога. Но врло често човек у пићу не може да задржи праву меру. Зато и каже апостол: све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно али нећу да што овлада мноме.

 

Питање 46. Да ли је грех држати иконе у соби где се спава?

Одговор: Ко има више одељења приличније је да иконе држи у нарочитом одељењу одређеном за молитву. А ко то нема, онда му није грех ако их држи у спаваћој соби, и то нарочито ако држи светињу брака како црква заповеда, те живи хришћанским животом, јер је речено: црква Духа Светога ви сте.

 

Питање 47. Шта треба урадити са старим иконама, поцепаним и неупотребљивим, да ли је грех спалити их?

Одговор: Није их грех спалити, него баш треба тако и учинити. Само их треба спалити на чистом месту и пепео од њих закопати у земљу.

 

Питање 48. Да ли је грех држати католичке иконе међу православним; и шта треба да ради с њима онај, који купи католичке иконе из незнања?

Одговор: Католичке иконе треба уништити као што је речено напред у одговору на 47. питање, а није добро ни прилично држати их међу православним иконама, јер православна вера је чиста, света и без мане. Такве и иконе треба да буду, а католичке већ то нису, но имају пуно недостатака.

 

Питање 49. Кад се неко моли Богу да ли је свеједно: наглас или у себи?

Одговор: Потпуно је свеједно. Молити се треба онако како човек може лакше, топлије и усрдније да произноси молитву, па било то гласно или мисаоно.

 

Питање 50. Да ли је свеједно молитве вршити на српском или на словенском и да ли Господ обе врсте подједнако прима?

Одговор: Потпуно свеједно. Бог је свезнајући и подједнако прима молитве ма на коме језику оне биле. Али се треба потрудити па научити и словенски језик толико, да се могу Св. богослужења разумети.

 

Питање 51. Да ли мртви знају и осећају помоћ кад им палимо кандило, свећу, кад се молимо Богу за њих, делимо милостињу, чинимо парастосе; и да ли знају ко им то чини?

Одговор: Знају и осећају. Доказ о томе је онај случај из житија Св. Макарија Великог, кад је он нашао лобању незнабожачког свештеника (жреца), ударио је штапом и онда онај разговор са њом.

 

Питање 52. Да ли је грех ступати у мешовити брак и то православни са неправославним?

Одговор: Није добро, јер у томе случају не постоји духовно јединство, а то лако одводи греху. Али је дозвољено; само треба децу крштавати у православној вери и по могућству брачног друга привести истој вери.

 

Питање 53. Да ли је грех венчати се у неправославној цркви и да ли из вере излази?

Одговор: Грех је, а из вере не мора да изађе.

 

Питање 54. Како је боље поступати са престарелим животињама: убити их, заклати или оставити да саме угину?

Одговор: Ако су за људску употребу, храну, онда заклати их. У противном случају може се оставити на миру да сама угине или ако се услед нечега има много да мучи те не може лако да угине, може се убити.

 

Питање 55. Да ли је боље непотребне животиње као: кучиће, мачиће и др., бацати у воду, побити или оставити на земљи да се муче док не угину?

Одговор: Ако нема другог излаза већ мора да се униште, онда је за препоруку скратити им муке то јест побити их на начин како ће најмање да се муче и закопати их у земљу.

 

Питање 56. Да ли се молитве примају пред Богом кад се моли без запаљене свеће и кандила?

Одговор: Примају се, ако је место свеће и кандила душа запаљена молитвеним пламеном.

 

Питање 57. Кад неко има жељу, намисли и одлучи се да учини грех па ипак га не учини, да ли је свеједно као да га је и учинио?

Одговор: Ако се сам одврати - покаје се, те га не учини онда није свеједно; ако пак услед неке друге сметње не учини, онда је скоро свеједно, као што Господ каже: ко погледа на жену са жељом учинио је прељубу у срцу своме.

 

Питање 58. Да ли је грех улагати новац у неки завод: поштанску штедионицу, задругу и др.?

Одговор: Није. Грех је бити тврдица и немилосрдан а не разуман штедиша.

 

Питање 59. Да ли се душа може и по други пут вратити у тело и родити?

Одговор: Не може. То је јеретичко, кривоверско лажно учење, које Црква не признаје и осуђује. Тако уче спиритисти, теозофи и друге нехришћанске религије, нарочито на Истоку.

 

Питање 60. Кад човек слави и сече колач у цркви посредством свештеника, да ли је поред тога потребно да се сече ломи колач и код куће без свештеника; а ако то не би учинио да ли је то грех?

Одговор: Главно је колач пресечен у цркви посредством свештеника. Други колач код куће празан је обичај и као такав непотребан. Напротив, сечењем колача код куће умањује се значај оном који се сече у цркви, а овај колач пресечен у цркви и преставља један од символа славе, а не онај који се код куће ломи.

 

Питање 61. Да ли је грех ићи на славу или свадбу да се игра?

Одговор: Није грех. Али ако тамо овлада разузданост, распојасаност и недоличност може одвести греху.

 

Питање 62. Које је веће добро: кад човек пали свећу или кандило?

Одговор: И једно и друго је добро; нека свак чини у томе смислу кад, како и шта може.

 

Питање 63. Да ли је грех бити касапин?

Одговор: Није.

 

Питање  64. Да ли је грех мушкима бријати бркове и женским сећи косу?

Одговор: Није грех, али је недолично и неприлично духовно и квари духовну лепоту, као што каже апостол, да је мужу срамота ако гаји дугачку косу, а жени је част.

 

Питање 65. Да ли је грех играти у колу кад свирачи свирају?

Одговор: Црква не забрањује играње, али и не препоручује. Зависи из каквих се побуда игра; ако из прљавих, онда води греху.

Питање 66. Да ли је грех певати светске песме, које нису безобразне, нити су поскочице?

Одговор: Није грех. Али, ако нису штетне нису ни духовно корисне.

 

Питање 67. Да ли човек одговара за жену или жена за човека кад неко од њих неће да се Богу моли и побожно живи?

Одговор: Прво одговарају свако за се; потом муж одговара и за жену делимично, пошто има власт над њом, као што каже апостол: муж је глава жени. Одговорност са њега спада ако употреби све што је дужан, да је поправи и упути на Божији пут. Жена пак, пошто нема власт над мужем, не одговара за њега. Али по хришћанској општој дужности и љубави она треба све што може да учини да мужа поправи, јер каже апостол: шта знаш, жено, до ако мужа спасеш.

 

Питање 68. Кад неко умре без запаљене свеће и кандила, да ли је истина, да његова душа иде у таму и да ли су грешни дотични што му нису запалили свећу?

Одговор: Ако је душа на земљи живели у духовној светлости (светим животом) она иде у светлост и без свеће; ако је пак била мрачна - не помаже јој свећа. А свећа се пали из поштовања због присутних небесних бића, а не ради тога да свећа светли на ономе свету души умрлог.

 

Питање 69. Кад неко дугује па умре, те не стигне да врати дуг, а он је хтео да исти врати па услед смрти није стигао, да ли му се то уписује у грех?

Одговор: Ако није могао да учини због изненадне смрти није крив, али ипак наследници то треба да учине.

 

Питање 70. Да ли је грех носити црнину и кукати за умрлим?

Одговор: Носити црнину није грех, али много кукати и претерано жалити знак је слабе вере. Апостол заповеда: а ми да не жалимо као они који немају наде.

 

Питање 71. Да ли је истина да кад неко неког убије, сав грех који убијени има прелази на убицу?

Одговор: Сваки носи свој грех: убијени свој, а убица поред ранијих и грех убиства. Ако је убијени погинуо на правди и ради правде откупљују му се ранији греси.

 

Питање 72. Да ли је истина кад неко умре распасан, да је и на оном свету стално распасан и кад бере цвеће и ставља у недра стално му пропада доле?

Одговор: Није истина. То је сујеверје. Такво настрано веровање грех је. Материјално одело нема никакве везе са душом, већ само добра дела.

 

Питање 73. Да ли је грех преносити мртваца из гроба у гроб; из гробља у гробље; из места у место?

Одговор: Кад се чини по потреби, није грех.

 

Питање 74. Да ли је истина: у каквом оделу умре човек у онаквом се оделу налази и душа умрлог на ономе свету?

Одговор: Сасвим није тако. Душа на оном свету није обучена у материјално одело. Кад би било тако онда би богаташи били у бољем оделу, које могу увек да набаве и у које их облаче кад умру; а сиромаси, ако су и праведни, опет би у дроњама били и на оном свету. Али правда Божија није то дозволила, него одредила: бићеш онакав на небу како будеш заслужио на земљи.

 

Питање 75. Да ли је грех читати и писати недељом и другим празницима?

Одговор: Није, ако нису само неке грешне и разблудне ствари, него је још много боље него проводити време у празним разговорима.

 

Питање 76. Кад поверилац дужнику опрости дуг, да ли му је опроштено и пред Богом?

Одговор: Ако му је од срца опростио, онда му је и пред Богом опроштено; а ако је опростио по нужди, онда се не сматра опроштеним.

 

Питање 77. Кад неко дугује неком што па не може да врати, да ли му је грех?

Одговор: Ако не може да врати због немаштине није му грех, јер „са голог се не скида”. Али, ако је се лакомислено задужио, онда може да подлеже греху због те лакомислености.

Питање 78. Да ли је грех бријати се и шишати се пре 40 дана кад неком неко умре; ако се не брије и не шиша да ли је то корисно за душу умрлог?

Одговор: Нити је грех нити има какве користи за душу умрлог, већ то је само обичај поштовања и знак жалости.

Питање 79. Шта значи кад неком неко умре па га укућани често сањају да долази код куће и седи за столом и једе где је раније јео?

Одговор: То може да буде потпуно безначајно; свима сновима не треба придавати значај и поводити се за њима, јер тим путем ђаво може најлакше да заведе и нанесе душевне штете. Само снови са корисним последицама и опоменама долазе од доброг духа.

 

Питање  80. Да ли ће сваки на ономе свету на дан Страшнога Суда да зна шта је који ком учинио - зло или добро, или ће то само Господ знати?

Одговор: На општем Страшном Суду Божијем биће изнета сва дела сваког на очиглед свију: ангела, светаца, праведника и грешника, а нарочито непокајана дела.

Зато се и зове Суд Божији што ће се судити, а на суду морају да се виде сва дела на очиглед Судије и свих присутних.

 

Питање 81. Да ли је грех пушити дуван?

Одговор: Јесте, зато јер пушач прво робује ниској страсти пушења од које лако не може да се ослободи; затим он пушењем руши своје здравље, које му је Бог дао да га употреби на корист своју, своје породице и ближњих; даље он троши новац непотребно и штетно, ма да би корисно могао да га употреби на чињење добрих дела, делење милостиње и помагање гладних, којих је данас тако много у свету.

 

Питање 82. Да ли је грех ићи на мобу недељом и др. празницима?

Одговор: Јесте.

 

Питање 83. Да ли је грех бити свирач или имати свирку у кући, која сама свира?

Одговор: Бити свирач то је једна врста занимања као и остала занимања, која пружају људима средства за живот. То би била радња, ствар, која по речима Св. Јована Златоустог по себи није ни добра ни рђава. То исто важи и за „свирку у кући која сама свира” - радио апарат. Али она бива добра или рђава према расположењу људи или према употреби, коју од њих људи чине. Тако, бити свирач и имати радио апарат у самој ствари није грех, али ако се на зло употреби одводи греху.

Питање 84. Да ли се може и важи ли палити једну свећу за више умрлих или живих?

Одговор: Ако се из оправданих разлога не може запалити свећа за сваког појединачно, онда може се палити и за више њих укупно, јер Св. Никифор каже, да свећа гори пред Господом за оне за које се пали, а не пред онима за које се приноси.

 

Питање 85. Да ли је грех кад се браћа деле?

Одговор: Деоба је доказ одсуства љубави међу браћом. Зато ако не могу да остану у љубави братској како треба боље је да се поделе него да се свађају и стварају већи грех. Имамо пример из Старог завета да је се поделио праведни Аврам са синовцем Лотом.

 

Питање 86. Кад се дели за умрле како је боље да се каже: узми за душу тога и тога или узми пред душу или је свеједно?

Одговор: Најбоље је рећи: узми за покој душе (рећи име) и помоли се Богу за њега, да му Бог грехове опрости. Али да би ово имало стварне користи за умрлог ваља делити за душу умрлог сиромасима, а не ситим, јер је Спаситељ заповедио, да се сиромаси зову на гозбу, а не имућни-сити.

 

Питање 87. Кад се је неко стално молио Богу па престане и у будуће неће више да се моли, да ли му се рачуна оно што је се раније молио?

Одговор: Молитва је душевна храна. Са њом бива као и са храном за тело. Док је узимаш храниш тело; кад престанеш је узимати тело од глади малаксава и ако дуже времена храну не узимаш - умрећеш од глади и ништа ти неће помоћи што си раније, од рођења, целог живота јео. Тако бива и са молитвом. Зато је у Св. Писму заповеђено: непрестано молите се.

 

Питање 88. Да ли је грех ићи у бању и лекару?

Одговор: Није. Само се треба претходно обратити молитвом за помоћ Богу и на Њега се уздати и од Њега помоћ очекивати посредством бање и лекара.

На ово питање, уосталом, одговорено је опширно раније.

 

Питање 89. Да ли је грех кад се ко као сведок заклиње код власти за истиниту сведоџбу?

Одговор: Није, јер је Св. апостол Павле заповедио: свака душа да се покорава властима, а власт заклетву тражи. Само заклетва мора бити истинита а не лажна.

 

Питање 90. Да ли је грех парничити се на суду?

Одговор: Није добро. Апостол Павле о томе пише: И то је врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету? Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи. Или не знате да неправедници неће наследити царства Божијега (1. Кор. 5, 7, 9).

Парничење обично ствара омразу, злу крв, и тако води греху. Зато парничење треба избегавати и не парничити се без крајње нужде.

 

Питање 91. Да ли је грех кад болесник мрси уз пост, среду и петак?

Одговор: Пост је прописан за здраве, а не за болесне. Болест сама пост замењује и још је дејствителнија ако се болест са трпљењем и благодарношћу подноси. Зато црква и разрешава болеснике од поста. Али се треба увек обратити свештенику и тражити разрешење, а не разрешавати се на своју руку.

Правила светих отаца само строго забрањују без разлике свакоме јести месо средом, петком, и велике четрдесетнице па макар човек умирао на одру, а остало дозвољавају.

 

Питање 92. Да ли је грех војнику кад у војсци мрси?

Одговор: Пошто то не зависи од његове воље - није му велик грех.

 

Питање 93. Да ли вреди палити кандило кад зејтин није маслинов?

Одговор: Вреди. Али по могућству треба бити чист маслинов.

Питање 94. Да ли вреди палити свећу кад није од чистог воска?

Одговор: Не вреди. Јер та жртва треба да буде чиста и лепа, а таква бива од воска, јер потиче од цвећа и пчеле и тако бива света. Међутим друге свеће које нису од воска праве се од разних којекаквих нечистих састојака, зато диме, немају леп и чист пламен, и димећи, поред осталог, кваре цркву.

 

Питање 95. Да ли је грех отклапати болесника на гробу и склапати у вези са тим побратимства и посестримства?

Одговор: То је сујеверје, враџбина и као такво - грех је.

 

Питање 96. Дали је грех кад би човек хтео да учини неко добро дело па не може?

Одговор: Није грех, јер Бог не тражи од човека што не може да учини.

 

Питање 97. Да ли је грех кад човек обећа да приложи неки прилог, дар манастиру или цркви, па не испуни?

Одговор: Јесте, јер је заповеђено од самог Спаситеља: ваша реч да буде да да и не не, а што је више од овога од зла је.

 

Питање 98. Може ли човек да греши и огреши се за време молитве?

Одговор: Може те још како. Греши ако молитву не врши приљежно и предано, већ пусти да му мисли лутају и мисли о нечем споредно, а не бори се против тога. А нарочито тешко греши за време молитве, ако пусти мисли и жеље да тумарају по греховним стварима, ако дакле о неком греху мисли за време молитве. То је могуће и то нарочито ђаво наводи на човека, да би му молитву осујетио, да од ње не добије користи, већ, напротив, да има штету.

 

Питање 99. Да ли је грех једне мртваце ископавати а друге закопавати - сахрањивати, кад нема где на другом месту?

Одговор: Без неке потребе - грех је.

 

Питање 100. Каква је важност подизања споменика умрлим, ограђивање гробља; да ли то има неке важности за душу умрлих?

Одговор: Подизање споменика, ограђивање и уређивање гробља показује наше поштовање према умрлим и испуњавање човечанске дужности. Али све то нема неке нарочите важности за душу умрлих.

 

Питање 101. Кад човеку липше нешто од стоке, да ли треба од исте штогод користити, као кожу и др. или сматрати то за казну Божију и не дирати ништа?

Одговор: Сме се искористити као кожа, лој за сапун и др. јер ниједним црквеним прописом није то забрањено. Забрањено је само јести месо од тога.

Питање102. Да ли је грех кад неко нешто нађе и узме, или је боље да га остави и не узме?

Одговор: Ако се осећа у души довољно јак да исту ствар не присвоји, боље је узети је и предати је властима ради предаје сопственику; у противном боље је не узимати је.

 

Питање 103. Да ли ваља кад човек путује или ради, да чита молитве у себи?

Одговор: Не само што ваља, него је то нарочито за препоруку и заповеђено од апостола Христовог: Непрестано молите се и у молитвама будите једнако, саветује он. Молитва је и треба да буде главни духовни ваздух душе који она треба да удише.

Нарочито су корисне згодне и лаке кратке молитве као „Господе, помилуј”, „Пресвета Богородице, спаси нас” или „Господе Исусе, Сине Божији, помилуј нас грешне”. Ове молитве могу се изговарати гласно или мисаоно небројено пута и у сваком моменту, при раду, на путу, у друштву. Тако су се молили и сви светитељи Божји.

 

Питање 104. Да ли се може пити вина и ракије оне недеље када се хоће да се причести?

Одговор: Принципијелно је црквено правило: кад се не разрешава уз пост на зејтин не разрешава се и на вино, а то важи и за ракију. Па како је пропис црквени: да се за причест пости без зејтина, то онда и без вина и ракије.

 

Питање 105. После причешћа шта прво треба узети у уста?

Одговор: Најбоље је мало вина са мало воде или ако то нема онда само воде.

 

Питање 106. Да ли је свеједно давати милостињу из десне или леве руке?

Одговор: Потпуно свеједно.

 

Питање 107. Да ли треба јести нешто црвено на дан Св. Јована „Усекованије”, 29. августа по старом календару?

Одговор: То је сујеверје, а сујеверје је грех. Зато то не треба држати нити практиковати.

Са овим су, хвала Богу, исцрпљени и завршени одговори на постављена питања брата Стојана В. Милановића из Петровца (код Крагујевца).”

Крај.

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 03 јун 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 73 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.