Драга мојему срцу браћо у Христу срцу и самолитвеници пред престолом Божијим!

Христос васкрсе!

Данас наша Васељенска Црква пролази кроз тешка времена. Грубо се крше канони, намерно се еклатантно легализује раскол, повећавају се размере разарања свеправославног јединства.

У том контексту, положај сваке Помесне Цркве и сваког епископа добија изузетну важност. Уосталом, не говоримо о некаквом сукобу око административних граница или привилегија, већ о очувању праве вере, чистоте Православља, коју у садашњим условима покушавају да замене симулакрумом заснованим на примату моћ једног верског центра.

Нажалост, овај процес је утицао и на Украјину. С тим у вези, увек смо били захвални Бугарској цркви на непоколебљивој подршци канонском Православљу у нашој земљи, коју ми је лично исказао – почивши сада у Господу - патријарх Неофит.

Оно што се догодило у Истанбулу издваја се из сређеног и систематског низа корака БПЦ у одбрани праве вере. Из црквених медија видимо да се то разуме и у Бугарској, где је одговарајућа иницијатива изазвала много критика и недоумица у црквеном окружењу.

 Одмах да напоменем да не бих никога осуђивао. Јер, ово је, пре свега, унутрашња ствар између учесника ове акције и саме Бугарске Цркве, а сва релевантна питања у почетку морају бити решена унутар саме БПЦ.

Међутим, сматрам могућим да вас, моју сабраћу епископе, позовем да изузетно пажљиво размислите пре него што донесете судбоносне одлуке, укључујући и за нас.

 То се посебно односи на признавање одређене верске структуре.

Структуре чије присталице отимају туђе цркве, туку и сакате православне хришћане.

Структуре у којима нема апостолског прејемства, и посвећења његовог вишег руководства су ништавна са становишта канона.

Структура чији лидери изражавају спремност да иду путем нове уније и интеграције у антиправославни свет.

Структура чији је творац 1996. подржао бугарске расколнике на челу са митрополитом Пименом саслужујући са њима.

Поштовани сабраћи епископи! Као што знамо, „не може добро дрво да рађа зао плод, нити лоше дрво може да рађа добар плод“ (Матеј 7:17-18).

Зато вас молим да у дане када сва пуноћа слави рођендан наше Мајке Цркве – Свету Педесетницу, поступите исправно – у складу са верским истинама Православља, канонима и савести.

На крају крајева, много ће зависити од ваше одлуке. Пре свега, будући пут наше Цркве је у грандиозни раскол, који ће бити много гори од раскола из 1054. године, или у очишћење и исцељење захваљујући обнављању нарушеног јединства.

Немојмо преступити оно што се не сме преступити. Јер, како рече свети Јован Златоусти: „Црква нису црквени зидови, него црквени закони.“

Ваистину Христос васкрсе!

Искрено ваш – у љубави нас ради Распетог и Васкрслог Господа – брат и саслужитљ

Лука

 митрополит запорошки и мелитопољски

Превод: „Борба за веру“

Извор: https://t.me/lekarzpmluka/42