Грех против природе може бити и хула на Духа Светога и зато ђаво посебно настоји да наведе људе на тај грех и зато хришћанин треба посебно да се чува од тог греха.

Данас највећи грех против природе, то је јавни грех против семена и рађања деце, па би морали боље да разумемо тај највећи јавни грех. У Библији се много пута уместо речи дете и деца говори семе, и ево, већ на почетку Библије Бог проклиње змију, тј. ђавола и говори: „И непријатељство полажем између тебе (змије-ђавола) и између жене (Еве), и између семена твога и семена њенога: оно ће газити твоју главу и ти ћеш уједати његову пету (оно ће пазити на твоју главу и ти ћеш пазити на његову пету)“ (1Мојс.3:15).

Тело служи људима ради покајања, а семе је зачетак рађања тела, па тако док има семена, има и рађања и покајања и спасења; а кад нема семена, нема ни рађања ни покајања ни спасења. Отуда грех против семена, може бити и хула на Духа Светога, и зато ђаво посебно настоји да присвоји и упропасти људско семе, и зато посебно треба чувати људско семе од ђавола и његових искушења. О томе говори свети апостол Јован Богослов и каже: „Сваки рођени од Бога (хришћанин) не чини грех, јер семе његово у њему пребива (и духовно и телесно семе у њему пребива): и не може грешити, јер од Бога је рођен“ (1Јн.3:9). Грех против семена је грех против природе тела и зато је апостол Павле заповедио: „Бежите од блуда: јер сваки грех, који човек учини, осим тела је, а блудник своме телу греши“ (1Кор.6:18). Јер у историји човечанства највеће катастрофе и највеће погибије тела биле су због блуда, зато што је то грех против семена и против природе тела.

Бог је рекао змији (ђаволу): „И непријатељство полажем, између семена твога (ђавољега) и семена њенога (Евинога),“ што значи да и ђаво има своје семе, своју децу, свој род. Ево једне од поука светих Отаца о роду ђавољем.

Шта је род сатанин

У Хиландару има манастирска костурница и гробље без споменика, јер по упокојењу братије после неколико година ваде се њихови остаци из земље и њихове лобање се полажу на полице, а остале кости се стављају у заједничку костурницу. Једино испред манастирске костурнице стоји посебно издвојен гроб и споменик епископу Тимочком Мелетију, што значи да је овај бивши епископ био посебно поштован у манастиру. Овај епископ Мелетије је написао књигу „Духовно злато којим се небо купује“, где се између осталих поука налази и овај чланак:

Отац Пиор причаше ово: „Док сам био још младић мој духовни отац пође оцу Логину и мене собом поведе. На путу много се заморих од врућине, зноја, жеђи и ослабих. У томе јави ми се у срцу и у уму помисао: Каква је корист од таквог труда, гладовања, жеђи, бдења, страдања и пустињског живота? Зар ниси могао у Александрији проводити дане у тишини, побожности и у страху Божијем побожно живети? Ја се у свему сагласих са овим ђаволским мислима и реших се да, чим се у келију вратим, побегнем од свога старца. Са тим мислима стигосмо келији старца Логина и после молитве седосмо. Патећи од жеђи ја спазих суд са водом и хтедох да се напијем без благослова старчева. То опази отац Логин и разумевши сотонску борбу са мном одмах уста, задржа ми руку и нареди ми да седнем. Затим приђе суду у коме је била вода, прекрсти га и седе. У томе поче ђаво у суду шумити и викати: „О, тешко мени, тешко мени! О, куку мени, изгорех. Ослободи ме, зли старче, и нећу се више вратити овамо. Хтедох другог да уловим али у замку сам упадох.“

Чувши ово ја се сав промених и почех дрхтати. Старац приђе суду и рече ђаволу:

„Тако ми Господа Бога мога Исуса Христа нећеш изићи одавде док не кажеш све преваре и лукавства твоја.“

Ђаво му одговори: „Старекањо, дај ми да изиђем.“ А Логин рече ученику своме Пионију: „Чедо, узми дашчицу и пиши све што од овога неваљалца и лукавог беса изиђе (тј. све што каже).“

Он узе дашчицу и поче писати. Тада поче бес кукати и говорити: „Ах, беда! Ја сам један од бесова који се са хришћанима, монасима и свештеницима бори, досађујући им. Смућујем испоснике и пустињаке, а особито оне, који ми се покоравају. Ја сам тај, који подстичем на узалудан гнев и у гордост бацам и кавгу и свађу замећем и наводим да један другог клеветају. Ја сам тај, који помрачујем њихов ум и окамењујем срце њихово. Ја сам тај, који их у време молитве збуњујем, потамњујем мисли њихове, скрнавим савест њихову, протежу се у цркви, маштају, лете им мисли које куда, старам се да брзо говоре молитве. Ја сам тај, који при певању у тугу бацам и дремеж и спавање стварам им и у лењост стављам те траже себи подупираче или наслон (кад су на молитви). Ја сам тај, који за време молитве утичем на њих те се смеју и друг са другом разговарају. Ја сам тај, који за време певања побуђујем тело и узнемиравам те често излазе напоље и друг друга клеветају. Ја сам тај, који их на блуд наводим и похоту порађам у њима и у прељубу приводим. Ја их на неумереност у јелу и пићу наводим те и тако стварам замке блуди. Ја наводим на среброљубље и на осорљиве одговоре и старам се да друг друга мрзи, да лаже и да говори празне речи, а у исто време учим их осуђивању. Ја не дам да се измире (људи), који су завађени, да не би духовно живели. Ја порађам у њима таштину, гордост те постају бестидни и без страха, нетрпељиви и самовољни. Ја терам монахе из манастира у манастир, прогоним их од места до места и од вароши до вароши. Ја порађам лажна маштања у сну и саветујем да из манастира оду, да свога учитеља презиру, и да верују у снове као у истините, и хулне речи у срца њихова сејем. Застрашујем их и слабим њихове душе, учим их превари, лицемерју и да угађају људима а не Богу. Учим их ласкавости, непокорности, непослушности и гунђању. Ја их саветујем да се лепо облаче и намештају, бање и лекаре да посећују, и учим их да тајно кријући једу и да се не исповедају. Не дам им да се перу од грехова ни да у чистоти живе. Упућујем их на празновање празника по светском и на прождрљивост и пијанство. Ја им уливам високоумље и пометеност и утичем да траже старешинство над другима. Уливам им у разум да су они паметни, мудри, и да би други требали да их сматрају за свете, паметне, учитеље, а при том и да новаца имају, а да презиру врлине. Ја их учим да се куну, а да заклетву не одржавају. Ја наводим људе на рукоблуд (онанисање) и на стидни блуд наводим: од тога жртву примам у онаказивању деце. Ја их подвргавам посту и труду више њихове моћи и снаге, у јарост их бацам и болест на њих наводим, па због болести гоним их да једу месо, да се у бањама купају и да се с блуди дотакну исцељења ради. Ја сам тај, који их сметам у раду и учим лењости, па после их упућујем да просе и туђим знојем да се хране, те тако им стварам кривицу за коју ће на страшном суду одговарати.

Поред овога било је још много разних начина, којима зли дух вара народ неверни и маловерни.